Istoričar Bojan Dimitrijević u „Lokomotivi”: I dalje živimo u podelama iz Drugog svetskog rata

Tokom prethodne nedelje, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil je, nakon ceremonije dodela nagrada Nezavisnog udruženja novinara Srbije pozvao na sprovođenje pravde i krivičnu odgovornost za izvršioce u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Zahtevanje pravde u slučaju Ćuruvijinog ubistva nije sporno po sebi, ali je diskutabilno ko na sprovođenje pravde poziva. 

U okviru projekta "Cena rata" Braun univerziteta objavljena je studija o stradalima od direktnih i indirektnih posledica američkih ratova u Avganistanu, Iraku, Pakistanu, Siriji, Jemenu, Libiji i Somaliji.

Prema ovom istraživanju, u ratovima koje su Sjedinjene Države pokrenule na Bliskom istoku i u severnoj Africi nakon napada od 11. septembra direktno ili indirektno je stradalo najmanje 4,5 miliona ljudi, a raseljeni su milioni.

U istraživanju je takođe navedeno da broj direktnih i indirektnih žrtava rata u tekućim sukobima širom sveta nastavlja da raste, te da je teško razlikovati ratne žrtve od onih koji su stradali usled siromaštva, bolesti i gladovanja koji nisu izazvali nratom.

"Ratovi koji su pokrenuti početkom dvehiljaditih i dalje su u toku i milioni ljudi širom sveta žive sa njihovim posledicama i umiru od njih", navodi se u izveštaju, u kojem se detaljno opisuje kako žene i deca "trpe najveći deo ratnih razaranja".

Dok se predstavnici zapadnog establišmenta pozivaju na pravdu i pravičnost u Beogradu, u Australiji se održavaju demonstracije i vrši se pritisak za oslobađanje Džulijana Asanža, novinara koji je optužen za špijunažu i opasnost po nacionalnu bezbednost SAD. 

Stela Asanž rekla je da je život njenog supruga Džulijana Asanža "u rukama australijske vlade", dok je molila zvaničnike austalijske države Kanbere da utiču na SAD da zaustave progon osnivača "Vikiliksa". Prošlo je više od 1.500 dana otkako se Džulijan Asanž nalazi iza rešetaka u Londonu u opasnosti od izručenja Sjedinjenim Državama, gde mu preti kazna od 175 godina zbog optužbi za špijunažu. 

Autori podkasta u prvom delu emisije komentarisali su i ispad visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, koji je na konferenciji za medije pomešao Beograd i Belgorodsku oblast, te posetu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Moskvi, kao i predstojeći drugi krug predsedničkih izbora u Turskoj.

U drugom delu emisije gost je bio istoričar Bojan Dimitrijević, sa kojim su autori podkasta Tiosav Purić i Marko Nikolić razgovarali o procesima rehabilitacije koji se vode u Srbiji, uspesima i neuspesima u procesima koji su okončani, podelama u društvu i novonastalim izazovima za srpsko društvo.

"Iako je prošlo 80 godina od Drugog svetskog rata, taj usud podela na postjugoslovenskom prostoru i dalje postoji u svesti ljudi. Ovde se i dalje delimo po linijama podela iz Drugog svetskog rata. Lepljenje etiketa nije novost i mogu reći da podele postoje i u drugim državama postjugoslovenskog prostora. Negde su arhivi dostupniji i bolje zakonski regulisani. Iako je kod nas 2005. godine donet zakon kojim je došlo do izjednačavanja ravnogorskog i partizanskog pokreta, to nije potpuno prihvaćeno", izjavio je Bojan Dimitrijević.

Lokomotiva se emituje svake subote u 19 časova.