RT Balkan istražuje: Ima li smisla nastaviti dijalog Beograda i Prištine?
Posle nasilnog upada specijalnih jedinica kosovske policije Rosu u zgrade opština u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, Srpska lista poslala je molbu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da suspenduje bilo kakvo dalje učešće Beograda u dijalogu sa Prištinom, obrazlažući da bi nastavak dijaloga bio nelogičan i kontraproduktivan.
Zatraženo je da se privremeno zabrani učešće srpskim predstavnicima u ovim razgovorima, sve dok Priština ne povuče Rosu sa severa KiM.
U trenutku kada napetosti na Kosovu i Metohiji nastavljaju da rastu, posle izbora za gradonačelnike četiri opštine sa srpskom većinom na koje je izašlo tri odsto građana i među njima 13 Srba, a naročito posle preuzimanja zgrada opština sa naoružanim snagama bezbednosti, bacanja šok bombi, suzavca i napada Kfora na nenaoružane Srbe, sagovornici RT Balkana slažu se da je vrlo upitna opravdanost nastavka dijaloga u ovakvim okolnostima.
Vrlo je opravdan zahtev Srpske liste da se prekine dijalog u ovakvoj situaciji u toku jedne nasilne i brutalne akcije koju Priština preduzima protiv srpskog naroda i dok se situacija ne stabilizuje, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za RT Balkan.
"A situacija može da se stabilizuje jedino ako se vratimo na pređašnje stanje stvari: da specijalci koje je Priština poslala napuste zgrade opština, da njihovi navodno izabrani gradonačelnici napuste te zgrade i da se onda razgovara dalje. Mislim da je to zahtev koji je primeren i predstavlja odgovarajuću reakciju na ovo što Priština radi i što pokušava u narednom periodu da uradi, a to je potpuna destabilizacija severa izazivanjem širih sukoba", naglašava Drecun.
On napominje da je besmisleno sada o bilo čemu pregovarati kada Priština, kako navodi, apsolutno ismeva dijalog, što je uradio i prištinski pregovarač Besnik Bisljimi na poslednjem sastanku u Briselu sa Petrom Petkovićem kada nije želeo da razgovara o bilo kojoj temi.
"Šta ćemo sada, da razgovaramo o tome kako da ovu promenu situacije na terenu nekako zabetoniraju i Zapad i Priština pa da idemo dalje. To ne može. Mislim da je opravdan zahtev Srpske liste i da to treba da bude jedna od mera kojima će i srpski narod i Beograd odgovoriti na ovakve poteze Prištine", ističe Drecun.
Miloš Jovanović iz Nove Demokratske stranke Srbije kaže za RT Balkan da je dijalog izgubio svaki smisao i da nije ni trebalo da se vodi u ovom formatu uz posredovanje Evropske unije i Kvintu, jer se, kako podseća, radi o zemljama koje su skoro sve priznale secesiju južne srpske pokrajine: Kvinta u potpunosti, kao i najveći broj zemalja EU.
"Taj dijalog je u celini doneo samo negativne stvari za Srbiju. Uglavnom su ta rešenja bila protivustavna, od Briselskog sporazuma i svih pratećih sporazuma koji su pretočili u delo ono što je dogovoreno u Briselu 2013. godine, do ovog poslednjeg francusko-nemačkog sporazuma koji je prihvaćen od strane predsednika Republike. Sve je to nešto što je samo smanjilo prisustvo države Srbije u svojoj južnoj pokrajini i dalo legitimitet i zaokruživalo tzv. državnost nekakvog nezavisnog Kosova", napominje Jovanović.
On smatra da je to odavno proces koji je naopako pokrenut još 2011. godine.
"S tim mora da se stane ili u suprotnom neće ostati više ni trunka države Srbije u njenoj južnoj pokrajini, a nekakvo nezavisno Kosovo će je u potpunosti doživeti što je apsolutno neprihvatljivo. I poslednji događaji samo to potvrđuju i to na jednom simboličnom nivou, to skidanje zastave države Srbije sa zgrada opština koje inače već funkcionišu po sistemu kosovskog pravnog poretka koji je za nas, naravno neprihvatljiv, a sad je to i simbolički zapečaćeno. Bila je jako mučna slika gledati skidanje zastave države Srbije i stavljanje nekakve zastave nekakvog nezavisnog Kosova", kaže Miloš Jovanović.
Kako dodaje, to možda na najbolji način pokazuje sunovrat i krah kosovske politike koja se vodi u kontinuitetu od 2008. godine, a zapravo je, napominje naš sagovornik, doživela kulminaciju 2013. i sada francusko-nemačkim predlogom sporazuma.
"Ako se ovako nastavi Srbiji se ne piše dobro. Srbima na Kosovu i Metohiji se tek ne piše dobro, ali i Srbiji kao državi, mislim da svoju budućnosti i opstanak same države stavljamo na kocku što je apsolutno neprihvatljivo", navodi Jovanović.
On je mišljenja da se iz ovakvog dijaloga treba potpuno povući i dodaje da ako se ovako nastavi Srbija neće imati puno izbora.
"Jedna od opcija o kojoj moramo da razmišljamo će biti da se otvori pitanje proglašenja okupacije dela teritorije naše zemlje. Jer to je od dve stvari jedna: ili Rezolucija 1244 važi i Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i određen broj pripadnika snaga srpske bezbednosti mora da se vrati u južnu pokrajinu shodno slovu Rezolucije 1244. Dakle, ili ona važi i onda je sprovodimo ili ne važi za strane sile i onda je to okupiran deo teritorije. Jer ako ne važi, onda se ni prisustvo Kfora, međunarodno vojno prisustvo, ne može nimalo opravdati. Jer oni su tu shodno Rezoluciji 1244 koja obezbeđuje civilnu i vojnu upravu nad našom južnom pokrajinom. Ako ne važi, bilo koja uniforma koja nije srpska u našoj južnoj pokrajini je uniforma okupatora. Trećeg neće biti i to će zapadni deo tzv. međunarodne zajednice morati vrlo brzo da shvati", napominje Miloš Jovanović.
O tome da bi u slučaju jednostranih rešenja trebalo proglasiti okupaciju dela teritorije, svojevremeno se oglasio i Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve. Uoči početka pregovora o statusu Kosova i Metohije 2005. godine, sa vanrednog zasedanja, sazvanog upravo zbog KiM, najviše crkvenog tela saopštilo je da kako bi političko rešenje bilo pravedno i dugotrajno do njega se mora doći pregovorima.
"Ono ne može biti jednostrano nametnuto, niti, pak, rezultat prekrajanja teritorija po etničkoj osnovi, jer bi to izazvalo masovna iseljavanja stanovništva i nove tenzije na Balkanu sa nesagledivim posledicama. Ukoliko bi se desilo, da, ne daj Bože, bilo kakvo rešenje bude nametnuto, Sabor očekuje da Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela naše nacionalne teritorije", saopštio je tada Sabor srpske crkve.
Okupaciju je u svom obraćanju po završetku Sabora, pomenuo i tadašnji patrijarh srpski Pavle.
"Uvereni da međunarodna zajednica ni po koju cenu to neće dopustiti, dužni smo pred Bogom i pred ljudima da danas jasno kažemo i upozorimo: na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme Kosovo i Metohija značila bi da se pred očima celog sveta u 21. veku, u jednoj demokratskoj državi usred Evrope, silom oduzima deo teritorije, koja uz to važi i kao njena duhovna kolevka. I ma koliko bi to bio prikriveno, taj čin otimanja imao bi suštinski karakter okupacije", rekao je patrijarh Pavle.
I danas je ta reč upotrebljena da se ukaže na ono što se dešava na KiM. Opisujući kako se zaposlenima u opštinama na severu KiM, koji su većinom Srbi, ne dozvoljava da dođu na posao, ministar odbrane Miloš Vučević prokomentarisao je to rečima: "čist teror i okupacija nad srpskim življem", dok je za one koji ne dozvoljavaju Srbima da dođu na posao rekao da su okupaciona sila koja je tu postavljena.
Zahtev Srpske liste je vrlo opravdan, kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević i dodaje da dijalog pod ovim uslovima nema nikakvog smisla.
"Suprotan je interesima srpskog naroda i srpske države u celini. Stvar treba vratiti u prethodno stanje. Na sto treba staviti Zajednicu srpskih opština, uspostaviti tu zajednicu i onda eventualno nastaviti dijalog o normalizaciji imajući u vidu međunarodno pravo i rezoluciju 1244", naglašava Milivojević za RT Balkan.
On pojašnjava da pod vraćanjem u prethodno stanje podrazumeva da se potpuno anuliraju tzv. izbori, za koje napominje da su nelegalni i nelegitimni, razvlaste gradonačelnici koji su tako izabrani, da na dnevnom redu bude ZSO, a privremenu vlast da vrše Srbi koji su ranije tu radili.
"Da se uspostaviti ZSO, jer da je ona uspostavljena onda bi to bilo pod kontrolom Srba, i onda eventualno nastaviti dijalog o normalizaciji. Pristanak da se nastavi dijalog sad pod ovim uslovima bi išlo u prilog potpunoj okupaciji severa KiM i legalizaciji prištinskih vlasti na celoj teritoriji Kosova i Metohije i potvrdi kosovske državnosti", zaključuje Milivojević.