Srbija i Balkan
Važno je da Srbija i Srpska zajedno obeležavaju godišnjicu "Oluje": Žrtve ne smeju biti zaboravljene
Srpski narod u bivšoj Republici Srpskoj Krajini izgubio je otadžbinu i, proteran sa vekovnih ognjišta, uputio se ka Republici Srpskoj i Srbiji
Važno je da Srpska i Srbija zajedno obeležavaju 28 godina od pogroma "Oluja" jer je srpski narod proteran sa vekovnih ognjišta u bivšoj Republici Srpskoj Krajini i žrtve ne smeju biti zaboravljene, poručio je ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić.
"Prvi put u Republici Srpskoj, u Prijedoru, 4. avgusta biće zajednički obeležen ovaj istorijski događaj, koji je od velike važnosti za sav srpski narod", rekao je Egić.
On je naglasio da je srpski narod u bivšoj Republici Srpskoj Krajini izgubio otadžbinu i da je proteran sa vekovnih ognjišta nakon čega je jedan broj ljudi dobro primljen u Srbiji, a jedan u Republici Srpskoj i integrisan u društvo.
Ovaj događaj, ističe, treba da se pamti, kao i sve drugo što se dešavalo srpskom narodu, a Srbi moraju da znaju svoju istoriju i da to prenose pokoljenjima.
Egić je, kako prenosi RTRS, podsetio da je najavljeno da će obeležavanju u Prijedoru prisustvovati visoki zvaničnici Republike Srpske i Srbije, kao i njegova svetost patrijarh srpski Porfirije.
Organizatori su odbori za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova vlada Republike Srpske i Srbije.
Pogrom "Oluja", zločinačka akcija hrvatske vojske i policije, počeo je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.
Prema podacima "Veritasa", tokom "Oluje" je više od 220.000 krajiških Srba proterano iz domova, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.
Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine okvalifikovao je "Oluju" kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.
Razgovori o memorijalnom centru za žrtve Jasenovca
Egić očekuje i da će na predstojećoj zajedničkoj sednici vlada Republike Srpske i Srbije 4. avgusta, u Banjaluci biti reči o sporazumu o izgradnji memorijalnog centra za žrtve Jasenovca. Još nema zvanične potvrdu, ali je, kaže, veoma izvesno da dve vlade ovaj sporazum potpišu.
"Zajedno sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikolom Selakovićem već nekoliko meseci radimo na ovom sporazumu, koji je pri kraj", rekao je Egić, prenela je RTRS.
On je pojasnio da će se jedan deo memorijalnog centra graditi u Donjoj Gradini, dok će drugi takav sličan centar, ali manji, biti izgrađen na nekoj od lokacija u okolini Beograda.
"Veoma je važno da Republika Srpska i Srbija održavaju zajedničku sednicu vlada, pogotovo u sadašnjoj konstelaciji snaga u međunarodnoj zajednici i njihovim pogledima na nas, da pokažemo zajedništvo i naše dobre odnose, iako svakim danom imamo natpise i želje nekih da to nije tako", rekao je Egić.
Egić je dodao i da vlade Republike Srpske i Srbije uvek dobro sarađuju, kao i predsednici Srpske Milorad Dodik i Srbije Aleksandar Vučić, dok je srpski patrijarh Porfirije taj "koji sve okuplja i drži pod snažnim kišobranom".
