RT Balkan istražuje: U Srbiji uništen 1 odsto od ukupnog fonda svinja, oporavak će trajati dugo

U 2023. godinu Srbija je ušla sa stočnim fondom od  2.670.000 svih kategorija svinja, a kuga je uništila oko jedan odsto od ukupnog broja grla. Nažalost, zaraza koja je zahvatila i Republiku Srpsku, FBiH i Hrvatsku, posle malih gazdinstva, ušla je i u veće farme, poput "Starog Tamiša".

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimirović za RT Balkan kaže da je svaka uginula životinja previše.

"Nekom farmeru koji drži pet svinja, svako grlo je važno i presudno. Problem sa svinjskom kugom je što se ta priča ne završava lako. Dugo to traje jer virus stalno perzistira, ne postoji vakcina, a s obzirom na to da čovek ne oboleva, najčešće i ne zna da je njegov nosilac, pa deli sa komšijom proizvode od mesa, obilazi gazdinstvo i održava kontakte sa drugim farmerima", navodi Budimirović.

Prema njegovim rečima, nije zahvalno davati zaključke koliko je godina potrebno da se svinjarstvo ponovo podigne na nivo od pre nekoliko decenija. Jedno je ipak sigurno - poslovanje u sektoru nikad više neće biti isto.

"Belgija i Češka, pogođene svinjskom kugom 2014. godine, posle sedam-osam godina ponovo su bile žarišta zaraze. A kod nas je svinjarska industrija deceniju uništavana, tako da je prvo potrebno podići broj grla i povećati proizvodnju za sopstvene potrebe", navodi sagovornik našeg portala.

To znači da je potrebno smanjiti uvoz za 10 odsto i istovremeno podignuti proizvodnju u broju jedinki i količini mesa.

"Mi ne koristimo GMO soju u prehrani životinja, zbog čega dajemo 30 odsto više novca na hranu. Treba uticati i na genetiku, tako da krmače daju 27 prasadi, a ne 20-ak kao sada", navodi načelnik iz PKS-a načine za oporavak stočarstva.

Kada vlasnik ima uginuće na farmi ili svinja pokazuje kliničke simptome bolesti, kao što je apatično stanje, slabija konzumacija hrane i vode, promene na telu, plava boja kože, visoka temperatura, kao i krvarenja u okolini repa i papaka, potrebno je da sprovesti nekoliko koraka predostrožnosti, navodi Budimirović.

"Smanjiti kontakte, ne sprovoditi prirodnu oplodnju nego iz sopstvenih zapata i veštačkom inseminacijom. Obavljati deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju farme, proizvode ne deliti međusobno", nabraja naš sagovornik.

Budimirović objašnjava procedure u slučaju da svinjska kuga zakuca na vrata seljaka.

"Kada u leglima ili zapatima ugine jedinka, veterinar konstatuje prisustvo bolesti, koje se utvrdi PCR tekstom u institutu. Na osnovu rešenja o postupanju sa životinjama iz gazdinstva sprovedi se eutanazija, a komunalne službe ih odlažu u jame i grobnice ili kafilerije, a obaveštenje o prisustvu zaraze ostaviti javno vidljivo", naveo je on. 

Zaraza prisutna u 32 opštine

U Srbiji je do 2. avgusta ukupno na 1.232 gazdinstva na teritoriji 32 opštine u 13 upravnih okruga potvrđeno 1.637 slučajeva afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja, od čega je 979 uginulih svinja.

Slučajevi AKS kod domaćih svinja potvrđeni su u sledećim upravnim okruzima: Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski, Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački i Grad Beograd.

"U zaraženim gazdinstvima izvršena je eutanazija 19.742 svinje sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva", poslednji su podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.