Grajf za RT Balkan (2. deo): Nacisti su bili sterilniji od ustaša, 57 metoda ubijanja Srba u NDH

Ustaše su usavršile čak 57 metoda ubistva koje su primenjivali u Jasenovcu, to je najbolji dokaz njihove ubilačke prirode i želje za ubistvom, kaže u drugom delu razgovora za RT Balkan Gideon Grajf, vodeći izraelski istoričar, stručnjak za Holokaust i autor velikog broja naučih radova na tu temu, među kojima se nalazi i kapitalno delo "Jasenovac, Aušvic Balkana".

On za RT Balkan govori o sličnostima i razlikama između nacista i ustaša, ali i načinu na koji savremena Nemačka i Hrvatska gledaju na Drugi svetski rat. Dotakli smo se i njegovog ličnog odnosa sa Srbima, ali i toga šta bi Srbija mogla da nauči od njegove domovine, Izraela, kada je u pitanju očuvanje sećanja na stradale u ustaškom genocidu.

"Ubilački metodi Nemaca i ustaša su u mnogo čemu slični, ali između njih postoje i neke jasne razlike. Ja bih to sumirao ovako: Nemci su bili 'sterilniji' i 'čistiji' u vršenju svojih zločina, nisu voleli da se trljaju o tela ubijenih i radije su se držali podalje od njih. Zato su izmislili metod ubistva u gasnim komorama, koji omogućava sterilno ubistvo uz držanje distance između ubice i žrtava. Ta metoda je izmišljena uglavnom zato što prethodni metod ubistva, u jamama na teritoriji Sovjetskog Saveza od strane 'Ajnzacgrupa', nije bio dovoljno sterilan i izazivao je nelagodu i duhovnu patnju ubicama. Prljave poslove, poput spaljivanja tela, lociranja dragocenosti, čupanja zlatnih zuba i bacanje pepela u reku, Nemci su nametnuli jevrejskim zatvorenicima, članovima 'Zonderkomande'. Princip je bio - ne prljati čiste, 'arijevske' ruke", kaže profesor Grajf.

"Ustaše su bile potpuno drugačije: Oni su voleli da osete tela svojih žrtava, odsecaju glave zatvorenicima posebnim nožem zakačenim kao rukavica, kao i da prave fotografije svojih brutalnih ubistava. Činjenica da su ustaše izmislile i usavršile ni manje ni više nego 57 metoda ubistva koje su primenjivale u logoru Jasenovac, najbolji je dokaz njihove ubilačke prirode i žudnje za ubistvom. Da rezimiramo, ustaše su bile primitivnije i više nalik na varvare od Nemaca", objašnjava naš sagovornik.

Dečiji logori

Ustaški režim poznat je i po tome što je organizovao specijalne logore za decu, što tokom Holokausta nije radio niko drugi u Evropi, čak ni nemački nacisti. Ustaše su zverski ubile oko 75.000 srpskih, jevrejskih i romskih beba i dece, kaže profesor Grajf.

"Nedavno, u proleće 2023. godine, srpski mediji su objavili da je Srbija sada u posedu dosijea Diane Budisavljević. Ti dokumenti sadrže imena dece koja su sačuvana, čime je otkrivena jeziva slika sudbine srpske dece u NDH. Hiljade i hiljade dece ostalo je siročad kada su im ustaše ubili roditelje, a Diana Budisavljević je hiljade njih spasila usvajanjem u hrvatske porodice", objašnjava poznati izraelski istoričar.

Profesor Grajf kaže da je konačno rešenje ustaškog režima, odnosno istrebljenje Srba, Jevreja i Roma na prostoru Nezavisne Države Hrvatske, počelo čak 6 meseci pre nemačko-nacističkog konačnog rešenja.

"Sličnost oba zločinačka režima bila je i rasna teorija, koja je bila centralna linija politike i ideologije i u NDH i u nacističkoj Nemačkoj, i koja je dovela do ubistava miliona nevinih ljudi, posebno Jevreja. Ova politika je doneta odmah po dolasku dva režima na vlast, a u NDH je bila usmerena protiv Srba, Jevreja i Roma."

U Srbiji nailazim na izuzetno pozitivne reakcije, osećam veliku zahvalnost

Profesora Grajfa smo pitali i da li je u svom profesionalnom radu dokumentovanja stradanja u Drugom svetskom ratu naišao na otpor i probleme, kao i sa kakvim se reakcijama susreo. On kaže da u Srbiji skoro uvek nailazi na izuzetno pozitivne reakcije i da ga to veoma raduje.

"Dobijam ogromnu podršku od nekadašnjih logoraša koji su preživeli Jasenovac i koji danas žive kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. U tom logoru je ubijeno oko 20.000 beba i dece, pošto ih je ustaška vlada proglasila 'državnim neprijateljima'. O tim velikim ustaškim zločinima govorio sam kada sam otvarao izložbu 'Jasenovac – pravo na sećanje' u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku 2018. godine, što je bio prvi put u istoriji da je sećanje na taj logor i njegove žrtve bilo pomenuto u UN", podseća izraelski istoričar i dodaje:

"Dozvolite mi da iskoristim vaše pitanje i posebno pomenem saosećajne odgovore koje poslednjih godina dobijam od mnogih građana Srbije, u Srbiji i u inostranstvu, građana koje ne poznajem ali koji mi pišu da je, u njihovim očima, moja aktivnost toliko značajna za srpsko istorijsko pamćenje, da u poređenju sa mnom nijedan srpski istoričar ne radi ništa slično. Oni naglašavaju da bi, bez mene, pitanje Jasenovca i dalje bilo zakopano duboko pod zemljom, kao i proteklih decenija."

Profesor Grajf objašnjava da su ga pojedinci čak i prozvali za "narodnog heroja srpskog naroda", kao da ga često obasipaju komplimentima i ljubavlju. "Tu zahvalnost osećam i u brojnim posetama Srbiji. Ljudi me prepoznaju na ulici i dele svoja osećanja sa mnom. To me, kao i traganje za istinom, raduje i podstiče da nastavim sa svojim radom. Niko neće moći da me kupi, niko neće moći da utiče na mene terorističkim sredstvima, niko neće moći da me podmiti", zaključuje on i naglašava da su to vrednosti koje potiču iz njegove porodice.

Protiv revizionizma se mora boriti istinom

U toku razgovora sa profesorom Grajfom, dotakli smo se i pitanja revizionizma istorijskih činjenica koji je, nažalost, poslednjih godina postao široko rasprostranjen na prostoru ne samo šireg Balkana, već i u samoj Srbiji. Reč je o opasnom fenomenu protiv kojeg se mora boriti istinom, poručuje naš sagovornik.

"Revizionizam je opasan fenomen koji se mora iskoreniti, jer u mnogim slučajevima predstavlja uvredu za ubijene i skrnavi sećanje na njih. Zato se mora učiniti sve da se istorija, njena svetle i tamne strane, dokumentuju na što objektivniji način."

Naš sagovornik naglašava da "neke vlade koriste istorijski revizionizam kako bi promovisale svoju nacionalističku politiku agendu" i kako bi se oprale od svojih zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata. One se nadaju da će na taj način olakšati teret prošlosti i očistiti svoju crnu istoriju.

"Razlike između Nemačke i Hrvatske kada je reč o prošlosti su ogromne. Dok je Nemačka preuzela odgovornost za svoje zločine, Hrvatska je i dalje ponosna na svoju prošlost i želi da je oživi. Nemačka priznaje svoju tešku krivicu i u svakoj prilici iznosi iskrene ocene zločina iz svoje mračne prošlosti, dok Hrvatska odbija da se odrekne svojih prošlih zločina, što je ozbiljan problem sa moralne, i sa obrazovne tačke gledišta", objašnjava profesor Grajf.

Za kraj, našeg sagovornika smo pitali šta bi Srbija mogla da nauči od njegove domovine, Izraela, ali i šire jevrejske zajednice kada je reč o zaštiti sećanja na žrtve genocida, a posebno civile stradale tokom Drugog svetskog rata.

"Jevrejski narod je narod koji ume da pamti, a to kolektivno sećanje traje hiljadama godina. Setimo se izlaska iz Egipta, rušenja Prvog i Drugog hrama, vavilonskog izgnanstva, svih nepogoda koje su tokom godina zadesile naš narod, kao i Holokausta, naše najveće katastrofe, tokom koje je ubijena oko trećina jevrejskog naroda", podseća profesor Grajf.

"Veliki deo njegovih najvažnijih državnih praznika su praznici sećanja, a u njihovom središtu su važni događaji koji su se dogodili jevrejskom narodu u njegovoj istoriji. To živo i intenzivno sećanje čuva naš nacionalni identitet, jača vezu između delova jevrejskog naroda, čuva naš istorijski kontinuitet i služi kao važan element u oblikovanju naše nacionalne lične karte", objašnjava on i podseća da je njegov odnos sa Balkanom nastao upravo kada su ga iz Vlade Srbije pre desetak godina zamolili da ih savetuje kako da izgrade nacionalne institucije za očuvanje srpskog nacionalnog sećanja.

"Zbog mog profesionalnog iskustva kao proučavaoca Holokausta, pozvan sam u Srbiju da sprovedem istraživanje o Jasenovcu i da organizujem prvu izložbu u Ujedinjenim nacijama na temu Jasenovca", naglašava izraelski istoričar.