Nova epizoda podkasta "Lokomotiva": BRIKS nudi šansu koja se ne propušta

BRIKS je i zvanično postao "BRIKS plus". Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa rekao je da je postignut dogovor o vodećim principima, standardima, kriterijumima i procedurama procesa proširenja BRIKS-a, o čemu se već duže vreme raspravlja i da je na osnovu tog principa doneta odluka na samitu u Johanezburgu da se od 2024. godine savezu postojećih pet članica osnivača pridruži još šest zemalja i to: Argentina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Saudijska Arabija i Etiopija.

Čak četrdeset zemalja je pokazalo interesovanje za ulazak u BRIKS, od kojih su 23 formalno podnele zahtev za članstvo. Sa novopridošlim zemljama članicama "BRIKS plus" će stvarati 36% od ukupnog svetskog BDP-a i imati više od 47% svetske populacije.

"Kada se nominalni BDP zemalja BRIKS-a koriguje za kupovnu moć građana tih zemalja, one su prestigle zemlje Grupe Sedam (G7) i to za nekih 15-16 procenata pre nekoliko godina", navodi Antić.

Sa novopridošlim zemljama članicama, "BRIKS plus" će od sad kontrolisati 80 odsto od ukupno proizvedene nafte na svetu, što bi potencijalno moglo da uzdrma petro-dolar koji je nastao 1974. godine, naročito imajući u vidu da je Saudijska Arabija ključna resursna baza SAD sada i zvanično stupila BRIKS-u.

"Dugo vremena je nafta u celom svetu morala da se prodaje samo u dolarima, jedini koji su ranije pokušali da taj sistem uzdrmaju su Gadafi i Sadam Husein. Interes svake države je da kontroliše svoju valutu i retko ko će se odreći suvereniteta svoje valute. Na primer od evra je u Evropi korist imala samo Nemačka, sve zemlje koje su se odrekle sopstvene valute su izgubile poluge moći da njihove vlade rešavaju lokalne probleme kao što su stimulacija određenih sektora, podizanje penzija, pospešivanje izvoza i druge važne stvari. Ono što BRIKS radi je kreiranje nove Razvojne banke BRIKS-a koja već ima socijalne i infrastrukturalne projekte", navodi Antić.

Na pitanje da objasni da li se Nemačka ekonomija nalazi u recesiji, Antić odgovara: "Nemačka ekonomija je u zadnja četiri meseca 2022. godine i u prvom kvartalu 2023. bila u padu, u istom tom periodu ruska ekonomija je beležila rast. Nemačka se dugo godina oslanjala na ruske sirovine. Poslednji pritisak koji su Amerikanci izvršili na Nemačku je uvođenje sankcija Rusiji na energente. Nemačka ne poseduje nuklearnu energiju, ugalj je zabranjen u proizvodnji energije, a nametnuta je politika 'zelene agende' i Nemačka ne poseduje samostalnu spoljnu politiku već se svela na overeni prepis američkog ministarstva pravde i "Foreign office-a", ističe Antić.

U prvom delu emisije autori podkasta Lokomotiva Tiosav Purić i Marko Nikolić bavili su se kulturološkim sukobima koji se vode u Americi koje izazivaju pesme na Jutjubu i posledicama koje će proizvesti samit BRIKS-a u Johanezburgu.

Lokomotiva podkast emituje se svake subote u 19 časova.