Ko se boji popisa u Crnoj Gori: Ko govori srpski i koliko je mrtvih "glasalo"

Dvadesetak dana pred početak važnog državnog posla, popisa stanovništva koji se održava sa dve i po godine zakašnjenja, situacije u Crnoj Gori je, bezmalo, kao pred – glasanje. I sam premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović pre par dana morao je da interveniše, da poruči narodu – "Nemojte da od popisa pravimo kao da se radi o izborima".

"Ima li Crna Gora manje državljana koji žive u ovoj državi, nego što ih je upisano u birački spisak? Koliko se građana Crne Gore izjašnjavaju kao Crnogorci a koliko kao Srbi, i koliko građana ove države govore crnogorski, a koliko srpski jezik? Da li je poslednji popis u Crnoj Gori, 2022. godine bio lažiran, ko je na tom popisu bio ucenjen i da li je on dao realnu sliku crnogorskog društva? Ko je mrtav i nepopisan išao na glasanje?", samo su neka od pitanja koja se ređaju pred početak popisa.

Popis stanovništva koji počinje 1. novembra i trajaće dve nedelje, trebalo je da se održi još u proleće 2021. godine ali je tada zbog pandemije korona virusa odložen. Popis nije održan ni u proleće prošle godine a premijer Abazović tek je pre koji dan stavio tačku na sve nedoumice i nagađanja hoće li popisa biti jesenas i poručio kako – "neće biti odlaganja popisa stanovništva u Crnoj Gori".

"To se neće desiti i ne pravimo od toga bauk. Nismo ga imali 12 godina, a bilo je izbora, bilo je svega. Od 1. do 15. novembra je popis, i to je to", rekao je premijer Abazović.

Odgovor Abazovića stigao je posle talasa, neki bi rekli "prave hajke crnogorskih suverenista" da se ovogodišnji popis po svaku cenu odloži. Odlaganje su najpre zatražili predstavnici albanskih partija tražeći formulare na albanskom jeziku, zatim su se oglasili iz DPS-a sa istim zahtevom, a onda i iz Bošnjačke stranke.

Vršilac dužnosti predsednika DPS-a Danijel Živković rekao je da bi "popis trebalo odložiti kako bi imali stabilan politički ambijent". Zahtevima se pridružio i funkcioner Socijaldemokratske partije Crne Gore Mirko Stanić koji je zatražio "odlaganje popisa za proleće, kako se od Crne Gore ne bi pravila Republika Srpska na moru, jednako zaostala, izolovana i osiromašena".

Naravno, nije moglo sve da prođe ni bez mešanja sa strane, pa su mesec pre početka popisa, iz jedna američke informativne agencije građane Crne Gore podsetili na činjenicu da "dok je u Crnoj Gori popisivanje nacije, jezika i vere deo upitnika koji ima najveću političku važnost, podatke o nacionalnoj i verskoj pripadnosti i jeziku ne prikuplja većina zemalja EU niti SAD. To pitanje se  ne postavlja, podsetili su građane Crne Gore iz ove agencije, u Francuskoj, Italiji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj, Luksemburgu, Španiji, Sloveniji, Islandu, Nemačkoj, Portugalu, Grčkoj, Austriji.

Hteli su reći da je Crna Gora pitanjima na popisu o veri, jeziku, naciji, sasvim izvan sveta.

Na zahteve za odlaganje popisa reagovali su iz koalicije "Za budućnost Crne Gore" saopštivši da je "sinhronizovana akcija DPS-a, njihovih političkih satelita, raznih parapolitičkih organizacija na njihovom platnom spisku, kao i bivših režimskih medija, koji u transu ponavljaju mantru o odlaganju popisa, pokazatelj činjenice da ostaci tog korumpiranog sistema na svaki način žele da zaustave da istina o Crnoj Gori izađe na videlo".

"Skrivajući se iza floskula o ’nepripremljenosti i haotičnom političkom momentu’, kao i iza notornih laži o ’nasilnoj promeni demografske slike Crne Gore’, oni zapravo žele da prikriju ono što je najbitnije a to je da Crna Gora ima manje državljana koji žive u Crnoj Gori, nego što ih je upisano u biračkom spisku. Potvrdiće se ono o čemu je koalicija ZBCG, kao i nekadašnji Demokratski front (DF), bezbroj puta govorio – da je postojala sistematska politička krađa i prekrajanje izborne volje građana Crne Gore", saopšteno je iz ZBCG.

Književnik iz Podgorice Bećir Vuković kaže za RT Balkan da bi "predstojeći popis konačno trebalo da presudi političkom inženjeringu Mila Đukanovića".

"U DPS-u je opšta panika i uzbuna. Niko ne zna od čega se sve DPS boji. Ni sami ne znaju koliko smeća može isplivati na površinu. Kad okopni sneg oko kuće i sam se domaćin stravi. Pored DPS-a, ko se još boji popisa? I, zašto? Nema toga ko ne zna odgovor. Ali, znamo da se Srbi ne boje popisa. Popis će jasno pokazati kapacitet rezervoara odakle se godinama đuture kralo i nemilice zahvatalo. Popis će očistiti birački spisak, a mrtvi će naći mir na onom svetu", kaže Vuković. 

Prema njegovim rečima, "popis će pokazati koliko se ljudi iselilo iz Crne Gore", a iselilo se, navodi on "oko 75. 000" i pokazaće "koliko je raznoraznih bez državljanstva, što će reći koliko ih se doselilo, a doselilo se oko 100.000, konačno, pokazaće koliko ima Srba (a naročito Srpkinja), bez državljanstva". 

"Jedno od osnovnih prava jeste da znam ko sam, i koliko ima naroda kojem pripadam. I da znam koliko ima onih koji govore srpskim jezikom. DPS je vodio najmonstruozniji politički inženjering: da Srbi iz Crne Gore ne budu, baš, u prevelikoj ljubavi sa Srbijom. A kad niste u prirodnoj, normalnoj, ljubavi sa Srbijom, onda, polako skrećete prema separatizmu. Možemo ga imenovati kako vam drago, pa i srpskim separatizmom. Jedan od ključeva Đukanovićevog inženjeringa upravo je tu", kaže Vuković. 

Spasoje Tomić, "srpski političar iz Crne Gore", kako za sebe kaže, uveren je da će Crna Gora, posle "tačno 72 godine, konačno imati slobodan popis na kojem će se jasno utvrditi broj ljudi koji se nacionalno deklarišu kao Srbi".

"Popis iz 2011. je evidentno bio naštelovan i u to nema sumnje jer se radilo na tome da se, statistički, Srbi spuste ispod 30 posto. Što se tiče popisa 2023. godine, Srbi i njihovi politički predstavnici nemaju strah, jer je jasno da je nakon pada DPS-a sa vlasti 2020. godine, strah kod ljudi nestao i da će po mojoj slobodnoj proceni broj Srba u CG premašiti 35 procenata. Svakako, ideolozi montenegrinsko dukljanske politike imaju strah kao i njihovi sledbenici, jer rezultati popisa značiće i kraj njihovih nadanja o identitetskom inženjeringu i sav taj inženjering će biti slomljen i doživeće opšti krah a sami neuspeh takvog projekta značiće da se CG vraća sebi i da će postati srpska zemlja kako sam ranije često isticao", kaže Tomić.

Po njegovom mišljenju, broj onih koji u Crnoj Gori govore srpski jezik premašiće 50 posto i "time se stvaraju preduslovi za miran suživot nacija u CG pogotovu što će Srbi i oni Crnogorci koji govore srpskim jezikom i takođe su i vernici SPC činiti blizu 60 posto stanovništva".

"To je dovoljno da političke snage u CG pristanu da se sprovedu reforme ustava i da se srpski jezik uvede kao službeni jezik jer je njegov status sada da je u službenoj upotrebi, što je nonsens sam po sebi, jer ga i po lažiranom popisu iz 2011. godine govori najveći broj ljudi. Za nas koji znamo ko smo i šta smo nema problema, glasno ćemo to reći, oni koji su se odrekli sebe pa su sada u nekom strahu neka sami vide šta će sa sobom", kaže Tomić. 

Predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković kaže da se "popisa najviše boje funkcioneri DPS na čelu sa bivšim predsednikom Milom Đukanovićem zbog toga što su sve prethodne popise za 30 godina falsifikovali isto kao što su falsifikovali izborne procese".

"Samim tim ako procenat srpskog naroda u Crnoj Gori poraste u novom popisu to će značiti da je zaostavština Mila Đukanovića, da su sve tekovine DPS doživele krah i fijasko i pale u vodu. Najveći im je strah da Srbi ne postanu većina u Crnoj Gori i da se Crna Gora na taj način vrati sebi i postane ono što je uvek bila. Sa druge strane jasno mi je i da predstavnici manjina pokušavaju na sve načine da odlože popis jer i njima ne odgovara situacija u kojoj će Srbi postati dominantan faktor u Crnoj Gori. To na neki način mogu da razumem ali ne mogu da razumem njihove želje i zahteve da se popis odloži jer je popis već odložen dva puta i probijeni su svi zakonski rokovi i samim tim je Ustav Crne Gore prekršen", kaže Dajković.

Inače, prošle, 2022. godine, u vreme kada je trebalo da bude sproveden popis, CEDEM, Centar za demokratiju i ljudska prava iz Podgorice objavio je istraživanje prema kome bi se u tom trenutku 46,3 odsto građana Crne Gore izjasnili kao Crnogorci, a 32,8 kao Srbi, što govori, objašnjeno je iz CEDEM-a da je broj građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci u tom trenutku bio za dva odsto veći nego na popisu 2011. godine a broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi za oko četiri posto veći.

Prema istraživanju CEDEM-a, juna prošle godine 48,6 posto ispitanih izjasnilo se da govore srpski jezik, što je za oko šest posto više nego 2011. godine.