Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Kako izbori u Srbiji, EU i Americi utiču na sprovođenje Ohridskog sporazuma?
Zakazana glasanja u našoj zemlji, ali i na Zapadu mogla bi da Srbiji kupe vreme, ali je pitanje koliko bi nam ta kupovina vremena uopšte značila
Mahanje planovima, sporazumima i saopštenjima, ali i paradiranje evropskih zvaničnika kroz Srbiju - sve u cilju da se pritiscima izvojuje sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnosno defakto priznanje "Kosova", moraće, izgleda "na pauzu", zato što se Srbija od danas sprema za izbore.
I ne samo činjenica što se u Srbiji organizuje glasanje, već i to što je i Evropu, pa i Ameriku kao ključne inicijatore Briselskog i Ohridskog sporazuma, takođe čekaju izbori - Srbiji će, saglasni su sagovornici RT Balkan, "kupiti" vreme.
"Ako vlast želi da kupuje vreme kako bi odolela pritiscima, može da se pozove na to što traje mandat tehničke vlade, i da zbog toga ne može da na sebe preuzima obaveze, ni da potpisuje niti da nešto sprovodi. Taj izgovor može da se iskoristi, ali samo treba politička volja", ukazuje politikolog Aleksandar Pavić.
Zapad bi, kako on ukazuje, želeo da što pre zatvori pitanje "Kosova", kako bi onda mogli da se koncentrišu na Rusiju i Bliski istok, dok Srbija, kako dodaje naš sagovornik, može u svoju korist da iskoristi trenutak kada su svi fokusirani na sukob u Gazi.
"I to je pitanje političke volje u Beogradu. Sve zavisi od nas. Zapad nikad nije bio slabiji i to treba da iskoristimo i da počnemo da uvodimo svoje prijatelje poput Rusije i Kine u pregovore. Sve vreme pregovaramo sa neprijateljima, i onima koji hoće da nam otmu KiM", ističe naš sagovornik.
Na našu vodenicu, kaže, ide i to što se sledeće godine održavaju izbori za Evropski parlament.
"Njima se žuri, ali oni nemaju poluge da nas na nešto nateraju, ako mi to ne želimo. Oni mogu da žure, ali bez nas ne mogu da stignu do cilja. Izbore treba da iskoristimo da osnažimo svoju poziciju, i da ne dozvolimo da nas požure toliko da uradimo nešto pogubno", ističe Pavić.
U EU se, međutim, kako uočava naš sagovornik, klatno pomera u pravcu koji je povoljan po nas.
"A mnogo toga još može da se desi do tih izbora za EP. Ako dođe do eskalacije rata na Bliskom istoku, možemo svašta da očekujemo u Evropskoj uniji. Samim izborom Fica u Slovačkoj pokazuje se koliko stvari mogu da se promene putem izbora. Globalističke snage sigurno neće jačati u Evropi", objašnjava Pavić zašto bi Srbe trebalo da zanimaju i izbori u Briselu.
Rezultati predizbornih istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama jasno su izdvojili i favorita u novoj izbornoj trci, a to je Donald Tramp. U kojoj će to meri pomoći "srpskoj stvari"?
"Tramp ne bi bio vezan za Briselski i Ohridski sporazum niti bi ih forsirao kao ova sadašnja administracija. Grenel je već javno rekao da je Tramp planirao da sa Kosova i Metohije povuče američku vojsku, tako da po njegovom prvom mandatu možemo da naslutimo kako će se stvari razvijati. Ali, ne može nam biti gore pod Trampom nego pod Bajdenom", zaključuje Pavić.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković veruje da nam predstojeći izbori (kako naši tako i ovi van naše zemlje) mogu kupiti vreme, ali nije preterano ubeđen da će nama to vreme zapravo išta značiti.
"Evropska birokratija, odnosno evropska diplomatija, zauzela je tvrd stav po pitanju Ohridskog sporazuma i za njih je to jedna vrsta dogme. Nismo videli nikakvu fleksibilnost Evropskih pregovarača u pravcu traženja nekih drugih, kreativnijih rešenja, niti smo videli da je EU otvorena za to da se u proces rešavanja kosovskog pitanja uključe neki drugi akteri", ukazuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima značajno je i šta će biti ishod tih izbora, da li će doći do nekih turbulencija i ozbiljnih pregrupisavanja, odnosno do toga da isplivaju stranke koje bi imale dozu fleksibilnosti po pitanju "Kosova".
"Iz slova i duha" saopštenja koja ovih dana stižu sa Zapada, naš sagovornik međutim čita da oni ne odustaju od plana da legitimišu kosovsku državnost priznanjem Srbije da je Kosovo nezavisni politički i pravni entitet. To je defakto priznanje, ali gde je defakto nije daleko ni dejure - odnosno sporazum o priznanju i razmeni ambasadora", upozorava Dejan Vuk Stanković.
Vučić, kako on dodaje, u međuvremenu, pregovarajući o svim elementima normalizacije poručuje EU da odnosi mogu da se normalizuju odnosi, ali da o statusnim pitanjima ne može da se diskutuje.
"Drži fleksibilnu poziciju koja mu ne zatvara u potpunosti mogućnost komunikacije sa Zapadom. Čeka da dođe do nekih preokreta na globalnom nivou, i da se u nekom trenutku za budućnost Srbije pitaju i Rusija i Kina, što bi nam svakako ojačalo poziciju. Ovo je region političke dominacije Zapada, a Srbija nije spremna da bezuslovno sluša Zapad, ali nije ukinula mogućnost da sa istim tim Zapadom komunicira", ukazuje Stanković.
