Evropski parlament šalje posmatračku misiju: Ko je Slovenac koji će kontrolisati srpske izbore?

Da izbori u Srbiji proteknu, kako se to obično kaže, kao "praznik demokratije", pobrinuće se novoformirana osmočlana delegacija Evropskog parlamenta, koju će, prema rečima izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika, predvoditi Slovenac Klemen Grošelj.

Što je, za poznavaoce njegovog dela poprilično iznenađenje - jer veliki je zaokret da čovek koji se protivio prevremenim izborima, i unapred ih smatrao nameštenim, usudio da se prihvati funkcije na kojoj će se starati za jednake šanse svih učesnika glasanja.

Naš izbor

Savetuje druge, a ne može da pomogne sebi: Kako je Bilčik ostao ispod cenzusa u svojoj zemlji

Cilj posmatračke misije koju će voditi Grošelj, i sam poznavalac, bar određene verzije zbivanja na Zapadnom Balkanu, biće, kako kaže, posmatranje izbora i priprema za izbore, a delegacija će "slušati, posmatrati, imati dosta sastanaka sa svim zainteresovanim stranama i civilnim društvom".

Istina je, međutim, da je šef ove delegacije, i pre nego što je izabran na ovu funkciju, uveliko "slušao i posmatrao", pa čak i sastančio sa predstavnicima srpske opozicije. Stekao je čak i neke miljenike u srpskom političkom pejzažu, a nekim drugima se pokazao kao opasan kritičar. Što je, istini za volju, pomalo neobičan pedigre čoveka koji će se, bar neko vreme starati da svi politički akteri imaju jednake šanse.

Izborna hronika: Bilčik najavio dolazak posmatračka iz Evropskog parlamenta, NADA za veću ulogu SPC

Grošelj, koji je i izvestilac "iz senke" za Srbiju, poslaničke liberalne grupe Obnovimo Evropu, tako je nedavno bio gost Beograda, i to ni manje ni više nego gost Predsedništva Pokreta slobodnih građana i otvoreno podržao tu opciju.

"PSG je politička snaga koja se zalaže za modernu i demokratsku Srbiju koja treba da postane punopravna članica Evropske unije. Imaju moju punu podršku, posebno u borbi za slobodu medija, reformu pravosuđa i poboljšanje izbornih uslova", istakao je Grošelj u septembru.

Ne može se oteti utisku da čovek koji će voditi posmatračku misiju tokom glasanja, u Srbiju dolazi sa već formiranim predubeđenjima, a da će to što se bude dešavalo "posmatrati" kroz unapred pripremljenu "optiku".

On je, naime, i pre nego što je dobio funkciju šefa delegacije imao prigovore na glasanje u Srbiji, budući da je smatrao da Evropski parlament ne bi pozdravio održavanje vanrednih izbora, jer je Srbija u protekloj deceniji često izlazila na izbore "pre roka".

"Ja na to gledam malo drugačije od političara u Srbiji. U zreloj demokratiji vanredni izbori se dešavaju kada vlast izgubi većinu u parlamentu... To je bila suština moje izjave", rekao je on svojevremeno u intervjuu za "Demostat".

Očigledno da se sada predomislio. Da li se predomislio i oko svojih vizija vezanih za demokratičnost srpskog izbornog procesa? 

"Sam čin izbora je poslednji akt demokratskog procesa, sve ono pre je dosta važnije. Nije me baš oduševilo ono što sam video u Skupštini Srbije… Primer iz slovenačkog parlamenta – po Poslovniku, opozicija vodi dva odbora – Odbor za finansije i Odbor za nadžor nad obaveštajnim i službama bezbednosti. Dosta delikatne oblasti… Nema tako nečeg sličnog u Srbiji… To su stvari koje treba srediti, ali to ne ide preko noći. Voleo bih da dođe do nekih pomaka u tom pogledu, ali, za sada, to ja u Srbiji, nažalost ne vidim", žalio se tada Grošelj.

Političar iz Slovenije ranije je komentarisao i da je za situaciju u Srbiji kriva američka i evropska politika "smirivanja Vučića" gde su, navodno te sile zažmurile pred "Vučićevim nedemokratskim unutrašnjepolitičkim potezima" u zamenu za rešenje pitanja odnosa sa "Kosovom".

Srbiju je nazivao "zemljom koju je potpuno oteo vladajući režim" i u kojoj ne postoje "ni najmanji uslovi za bilo kakvu kritiku vlasti bilo iz opozicije, bilo iz medija".

Njegovo nezadovoljstvo situacijom u Srbiji, više je hronična nego akutna boljka, budući da je slovenački evroparlamentarac i na izborima 2020. godine imao dosta primedbi na situaciju u zemlji.

On je tada, zajedno sa osvedočenim "ljubiteljkama" Srbije, Tanjom Fajon i Violom fon Kramon, pozvao Evropsku komisiju da formira ekspertsku grupu koja će pripremati izveštaje o "zarobljenoj državi i medijima u Srbiji".

Te godine Grošelj je bio jedan od osam evroparlamentaraca, koji su pismom pozvali građane Šapca da izađu na ponovljeno glasanje i glasaju "da sloboda i demokratija pobede", što je vladajuća stranka tada ocenila  kao "direktno stavljanje u slžbu najgorih političkih mešetara" i agitaciju "u korist Đilasa, Jeremića, Obradovića, Nebojše Zelenovića i Dušana Petrovića".

Delegaciju će, inače, uz Grošelja, činiti i pomenuti i Srbima dobro poznati Vladimir Bilčik kao i Andreas Šider koji je pred izbore u Crnoj Gori poručivao da je "naš prijatelj Milo Đukanović najbolji kandidat za predsednika", kao i Havijer Nart i Malin Bjork.

Naš izbor

Bezuslovna saradnja ili bezuslovna kapitulacija: Šta znače pretnje Viole fon Kramon?

Posebno je interesantno što se, kao o jednoj od članica misije piše i o članici Zelenih, Srbima dobro poznatoj Violi fon Kramon, koja je inače, poslanica Zelenih.

Ova partija, u jeku izborne kampanje, ugostila je u Bundestagu predstavnike liste "Srbija protiv nasilja" i to na skupu, simptomatično nazvanom "Srbija pred izbore - između autokratije i demokratskog buđenja".

Plan im je, kažu,  da svojim radom "doprinesu mirnim, slobodnim i fer izborima", ali, kako će, i koliko ova družina "objektivnih" doprineti srpskom izbornom procesu - videćemo od 14. do 18. decembra.