Srbija i Balkan
Novi zahtev Zagrebu: Istražiti područje Jasenovca i neekshumirane grobnice
U Hrvatskoj ima mnogo masovnih grobnica koje nisu otkrivene ili se za njih zna, ali nikada nisu ekshumirane, niti su žrtve dostojno sahranjene - takav je slučaj u Donjoj Gradini, koja je tokom Drugog svetskog rata činila jedinstven kompleks sa Jasenovcem, kaže Dušan Bastašić iz Udruženja "Jadovno"
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA), koju čini 35 država članica, uputila je Zagrebu zahtev da se mapiraju sva mesta na kojima su postojali logori u NDH i da njihova mapa bude dostupna na ulazu u Spomen-područje Jasenovac, kao i da se izvrše ozbiljna arheološka istraživanja te lokacije.
Da ovo ima smisla i da je moguće naći nove dokaze zločina, pa i zemne ostatke žrtava, pokazuje slučaj masovne grobnice na Velebitu, otkrivene posle osam decenija. Pronašli su je slučajno hrvatski speleolozi 2021, ali se doskoro o njoj ćutalo.
Zahtev IHRA za arheološkim istraživanjima područja jasenovačkog logora, zvanični Zagreb bi, ako ima volju, ipak mogao da ispuni brže nego zahtev iste Alijanse da spomenik "Kameni cvet" i prostor memorijala Jasenovac kandiduje za Uneskovu listu svetske baštine. Razlog je taj što sama procedura ulaska na spisak 1.199 zaštićenih dobara, traje godinama.
Ipak, važno je da je IHRA pokrenula ovu incijativu, a zvaničnom Zagrebu biće teško da se opere pred očima javnosti ukoliko prenebregne ovako važan zahtev, imajući u vidu veliki značaj negovanja kulture sećanja u svetu.
Kada su u pitanju masovne grobnice iz doba NDH, prema rečima Dušana Bastašića, predsednika Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava logora smrti NDH, Gospić - Jadovno - Pag 1941, poznatijeg kao Udruženje "Jadovno", u Hrvatskoj je mnogo masovnih grobnica koje nisu otkrivene ili se za njih zna, ali nikada nisu ekshumirane, niti su žrtve dostojno sahranjene.
"Takav je slučaj u Donjoj Gradini, koja je tokom Drugog svetskog rata činila jedinstven kompleks sa Jasenovcem i do raspada zemlje bila jedinstveno memorijalno područje", kaže Bastašić za "Novosti".
On objašnjava da je to bilo najveće stratište jasenovačkog logora, gde je, prema procenama, skončalo oko 360.000 ljudi.
"Cele vozne kompozicije pune Srba i Roma dovožene su i skelom prebacivane u Gradinu, da bi tamo bili pobijeni. Postoji čak i tabla s natpisom 'Dečje groblje'. Jesu rađene sondaže terena, ali nikada masovne grobnice nisu ekshumirane", kaže Bastašić.
Ali, neistražene masovne grobnice nisu karakteristične samo za jasenovački sistem logora, već i za drugi veliki sistem, koji obično ostaje u drugom planu, a po strahotama je bio jednako užasan: sistem Gospić - Jadovno - Pag. Prema Bastašićevim rečima, na 1.420 metara od nekadašnjeg logora Jadovno, na Velebitu, hrvatski speleolozi otkrili su krašku jamu 2021. godine. O njoj se nije govorilo u javnosti, iako je u pitanju jama najbliža strahovitom logoru.
"Za ovo otkriće čuo sam tek letos. Jama je duboka 130 metara, a duž cele vertikale i naročito na dnu, speleolozi su pronašli ljudske kosti. Odmah su obavestili policiju, koja je izašla na teren i sastavila zapisnik. Prema hrvatskom zakonu, isti aršini se primenjuju kada su u pitanju mesta izvršenih ratnih zločina i ona na kojima su nađeni ljudski zemni ostaci, iz vremena ratova devedesetih i iz Drugog svetskog rata", navodi Bastašić.
Dodaje i da se postojanje ove jame poklapa sa svedočenjima ljudi koji su preživeli, a koji su svedočili da se po odvođenju zarobljenika čula rafalna paljba blizu logora.
Preko Speleološkog saveza Hrvatske Bastašić je došao do ljudi koji su se spustili u jamu i koji su ga odveli do lokacije na Velebitu. Posle toga podneo je zahtev Policijskoj upravi ličko-senjskoj da mu se, kao zainteresovanoj strani, omogući uvid u zapisnik. Već četiri meseca hrvatski organi upućuju ga na organe BiH, pošto je Udruženje registrovano u Banjaluci, dok ga ovi vraćaju na hrvatske, i tako u krug. Zapisnik i dalje čeka, ali Bastašić veruje da će ga na kraju dobiti.
"Kao što treba arheološki istražiti masovne grobnice u Donjoj Gradini, tako je neophodno uraditi isto i na prostoru Jadovna. Znamo da su poslednji streljani logoraši zakopani u blizini, a na zahtev potomka jednog od njih, pre ratova devedesetih, počela je ekshumacija i odustalo se, kad se videlo da je previše kostiju", naglašava Bastašić.
On dodaje da je prema podacima istoričara Đura Zatezala, za 132 dana postojanja ovog logorskog sistema ubijeno ne manje od 40.000 ljudi, od čega 38.000 Srba, 2.000 Jevreja i jedan broj antifašista.
Od toga, oko 8.000 ljudi ubijeno je na Pagu, u logoru Slana, kraj sela Metajne, i sahranjeno u nekoliko masovnih grobnica. U jednoj od njih, Italijani su pronašli i ekshumirali 793 tela (407 muškaraca, 293 žene i 91 dete do 15 godina).
Logor je delovao od juna do pred kraj avgusta 1941, kada je zatvoren na zahtev italijanskih okupacionih vlasti.
Hrvatski istoričar Goran Hutinec, sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, 2019. godine je slučajno otkrio fotografije Jasenovca iz vazduha, koje je snimio američki pilot, u januaru 1945.
One se nalaze u škotskom arhivu Nacionalne zbirke vazdušnih fotografija i na njima se jasno vide masovne grobnice na području Gradine, sa druge strane Save. Vidljivo je i romsko groblje, ali i svi objekti u sklopu logora koji su kasnije srušeni i uništeni. Na sličan način, sedamesetih godina prošlog veka, pronađeni su i snimci Aušvica, koji su pokazali kakva je bila struktura logora i na koji način su vršene likvidacije.
