Srbija i Balkan
Evropski izveštaj o kvalitetu života: Beograđani ne vole Beograd
Loša vest je da se po kvalitetu života Beograd našao na 78. mestu na listi od 83 grada, ali dobra vest je da i dalje velika većina stanovnika prestonice voli život u svom gradu – samo ga drugi Evropljani vole mnogo više
Po tome koliko su njegovi stanovnici zadovoljni životom u njemu, Beograd se našao na začelju liste evropskih gradova. Od 83 grada u kojima je sprovedeno istraživanje o kvalitetu života, Beograd se našao na 78. mestu.
Nezadovoljniji od Beograđana su još samo stanovnici Napulja, Tirane, Istanbula, Atine i Palerma.
Gledano u procentima, međutim, to i nije tako strašno. I dalje je velika većina Beograđana zadovoljna životom u njemu, odnosno njih 69 odsto, kako je pokazalo istraživanje koje je Ipsos uradio za potrebe Evropske komisije, a koje je sprovedeno od januara do aprila 2023. godine. U istraživanju je učestvovalo najmanje 839 stanovnika svakog grada, a ukupan broj anketiranih je 71.153 ljudi.
Ako je za utehu, u prvih deset gradova najboljih za život ima samo dve evropske prestonice: Kopenhagen, koji je na drugom mestu, i Stokholm koji je na šestom. Na prvom mestu je Cirih.
Prestonica Srbije je, inače, u ovom istraživanju po većini parametara koji su se ispitivali u poslednjih deset gradova.
Da li je krug ispitanih bio malo veći od "kruga dvojke" i obuhvatio i Besni Fok ili Kotež, ispostavilo se da je jedina tabela u kojoj se Beograd našao u prvih deset gradova ona o korišćenju javnog gradskog prevoza.
Naime, 54 odsto stanovnika srpske prestonice uobičajeno koristi gradski prevoz za kretanje po gradu, dok automobile u iste svrhe koristi 46 odsto njih. Da li zbog konfiguracije terena ili zbog tih 46 odsto nervoznih Beograđana u automobilima, tek bicikl za kretanje po gradu koristi samo šest odsto fizički najspremnijih i najsmelijih.
Možda zbog gustine prostorne rasprostranjenosti kafića, vezanosti za svoje četvorotoškaše ili udaljenosti najvećih tržnih centara od "seljačkih" delova grada, tek samo 21 odsto Beograđana se kroz grad kreće pešice.
Peške po gradu najviše idu Parižani (40 odsto), biciklom se najčešće voze u holandskom Groningenu (46 odsto), javnim prevozom u Pragu (71 odsto), a automobilom u portugalskoj Bragi (70 odsto).
Inače, u ovom EU istraživanju Beograd je dosegao ubedljivo najveći procenat kada je reč o korupciji: 88 odsto Beograđana smatra da je u javnoj administraciji u njihovom gradu prisutna korupcija.
Time smo se svrstali na poslednje mesto od 83 grada, kao grad u kojem najviše stanovnika veruje da su lokalni činovnici korumpirani. S tim je valjda u vezi i to što su Beograđani na samom dnu liste stanovnika evropskih gradova koji smatraju da je administracija jasna i lako dostupna: svega 36 odsto ispitanika iz Srbije ima takvo mišljenje.
Jasnošću administrativnih procedura najviše su zadovoljni u Ženevi (79 odsto), a nešto manje u nekrunisanoj kraljici administracije, Briselu (76 odsto). Zanimljivo je međutim da Brisela nema u prvih deset gradova u kojima su građani zadovoljni brzinom rešavanja zahteva, a ni u prvih deset u kojima hvale dostupnost onlajn administrativnih informacija i usluga, pa ni u "top-ten" kada je u pitanju najmanje korupcije.
Ako jedni druge nazivamo "seljacima", onda ne čudi što samo 38 odsto stanovnika smatra da svojim sugrađanima može da veruje. I po ovom pitanju smo, ponovo, na samom dnu liste.
Svojim sugrađanima najviše veruju stanovnici danskog Olborga (87 odsto), a najmanje stanovnici Istanbula (27 odsto). Ne treba, međutim, smetnuti s uma da dobrodušni Olborg ima 125.000 stanovnika u gradu i oko 200.000 u širem gradskom području. Dok Istanbul ima više od 15 miliona stanovnika – tri puta više nego cela Danska – pa im je malo teže da razviju dobrosusedske odnose poverenja.
Poziciju u poslednjih deset gradova Beograd je zauzeo i kao dobro, odnosno loše, mesto za migrante i LGBT populaciju, za koju 55 odnosno 53 odsto ispitanika smatra da su dobro mesto za život ljudi iz ovih kategorija. Na prvom mestu po pitanju dobrog mesta za život za migrante je britanski Kardif, koji je prvi i kao dobro mesto za život porodica s malom decom, dok je Cirih prvi kao dobro mesto za život LGBT populacije, ali i starih. Beograd je, inače, u poslednjih deset gradova dobrih za život starih.
U poslednjih deset, Beograd je i po zadovoljstvu zdravstvenim uslugama koje pozitivno ocenjuje manje od polovine, odnosno 41 odsto građana. Najgore je po tom pitanju Skoplje sa samo 27 odsto zadovoljnih, a najbolji Cirih sa 93 odsto.
Sopstvenim poslom je zadovoljno 60 odsto Beograđana, finansijskom situacijom svog domaćinstva njih 54 odsto, a 60 odsto poslovnim prilikama u gradu. Najzadovoljniji svojim poslom su u nemačkom Rostoku (85 odsto), a najnezadovoljniji u grčkom Iraklionu i turskom Dijabakiru (po 54 odsto). Iraklion je na poslednjem mestu i po zadovoljstvu finansijskom situacijom svog domaćinstva sa svega 37 odsto, dok je na prvom mestu po ovom pitanju Cirih u kojem je kućnim finansijama zadovoljno neverovatnih 90 odsto ljudi.
Kvalitetom vazduha zadovoljno je svega 33 odsto stanovnika srpske prestonice, a čistoćom u gradu 38 odsto. Što se tiče kvaliteta vazduha, najgora je situacija u Skoplju, gde je samo 12 odsto građana zadovoljno onim što udiše, a najbolja u Cirihu gde je taj procenat 89 odsto.
Stanovnici Rima i Pariza, po oba ova parametra nezadovoljniji su nego Beograđani: svega 31 odsto Rimljana i 26 odsto Parižana ceni vazduh u svom gradu, dok je 36 odsto Parižana i samo 11 odsto Rimljana zadovoljno čistoćom.
