Briselski plan za Srbe na KiM: Manje od jedan odsto, potom na redu crkve i manastiri

Izjava Nebojše Čovića, nekadašnjeg šefa Koordinacionog centra za KiM i dobrog poznavaoca kosovskih prilika, da se "po briselskim kuloarima uveliko priča da je projekat vezan za prostor KiM takav da tamo Srba bude manje od jedan odsto", što se Srba na Kosovu tiče – svakodnevno, godinama već, dobije po neku potvrdu.

Najnovija je stigla prekjuče, najavom Centralne banke tzv. Kosova da će od 1. februara na KiM biti ukinuti dinari kao sredstvo plaćanja, a evro postati jedino zakonito platežno sredstvo.

"Ako živite ovako kao mi ovde, bez nade, bez budućnosti, pod stalnim pritiscima, pa šta bi drugo mogao da bude plan i projekat nego da nas ovde nema", pitaju Srbi sa KiM.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je danas da pokušaj ukidanja platnog prometa u dinarima za cilj ima egzodus srpskog naroda i da – "kada hoćete da ukinete plate i penzije, stipendije, materijalna primanja, jasno je da želite da se obračunate sa srpskim narodom".

"U okviru ovogodišnjih sastanaka u Davosu, organizovani su i razgovori o KiM. Kolektivnom Zapadu puna su usta priče o stabilizaciji i normalizaciji dok se sve čini da situacija bude što nestabilnija i nenormalnija. U tom smislu imate i najnoviju odluku Vašingtona o prodaji vojne opreme Kosovu. SAD tom odlukom direktno podržavaju i represiju i apartherd i završetak etničkog čišćenja Srba sa prostora KiM. Sve ovo u skladu je sa planom Prištine o kome se priča u briselskim kuloarima da u pokrajini sme da ostane najviše jedan posto Srba. Kad na sve dodate ovo što se sprema za 1. februar vezano za platni promet onda imate kompletnu sliku sprovođenja tog projekta, svođenja Srba na manje od jedan posto", kaže za RT Balkan Nebojša Čović. 

"A, kad nema Srba na Kosovu", nastavlja naš sagovornik, "onda će se lakše obračunati i sa SPC, i sa našom kulturnom i verskom baštinom", onda ćete imati uzvratno pitanje – "Zašto vas to interesuje kad Srba i nema na KiM?",

Navodeći "Račak, delatnost CIA-e i zločinca Vokera u tom slučaju, Markale jedan i dva, Ulicu Vase Miskina", Čović kaže da su to sve primeri kako se sistematski, od 1998-1999. vrši pritisak na Srbe, pa i na samom KiM u cilju sprovođenja programa etničkog čišćenja tog prostora".

"Svedoci smo da taj plan sada pokušavaju da privedu kraju, i pritisci će biti sve veći i mislim da naša strana nema više nikakvog prostora za bilo kakvo popuštanje", kaže Čović i dodaje da je sada jako teško, komplikovano, šta predložiti, savetovati Srbima na Kosovu, šta da čine.

"Mislim da Srbija mora biti jako oprezna i koncentrisana, iz dana u dan ovde se sve mogućnosti otvaraju i sve opasnosti pojavljuju", kaže Čović.

Od prošle godine iselilo se više od 11 posto Srba

Iz vrha vlasti Republike Srbije, prošle godine više puta je ponovljen podatak da se od dolaska Aljbina Kurtija na vlast sa KiM iselilo više od 11 posto Srba.

Naši sagovornici, Srbi sa KiM kažu da je ta brojka verovatno i veća, jer su odlasci sa Kosova uglavnom tihi, o tome se ne govori, porodice ne najavljuju da će se iseliti. Prosto, na KiM je i golim okom vidljivo da bezmalo svakog dana neko ode, samo ujutru osvanu zaključana vrata kuće ili stana.

"Ako su pod prozorima naših kuća svakodnevno ljudi sa dugim cevima, ako nas hapse i zatvaraju bez osnova, otimaju imovinu, ako smo stalno izloženi najavama novih hapšenja, nekakvim spiskovima za zatvaranje Srba, ako nam ruše groblja i otimaju crkve, ako se sad još desi ukidanje dinara, šta je prirodnije nego da ljudi intenzivno počnu da razmišljaju o odlasku. Još jedna generacija odrasla je uz barikade, sirene, stalne krize, svima je ovde puna kapa svega, 'pucaju' i najtvrđi i najuporniji... Mi dobro vidimo šta je cilj Prištine i Kurtija, upravo ovo što se dešava, ali, sve je teže suprotstaviti se", ponavljaju ovih dana Srbi sa severa KiM, koji je, kako sve glasnije pričaju, u poslednjih godinu dana pretvoren u samo još jednu enklavu na Kosovu.

Skoro upola manje srpske dece u KiM

Miodrag Marinković, iz NVO Centar za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice, za RT Balkan iznosi procenu da je od 2012. do 2022. Kosovo napustilo i do 40 posto srpske zajednice.

"Godinama svedočimo tihom odlasku Srba sa Kosova. Problem je što Srbi nisu učestvovali na popisima pa je istinski teško dobiti prave podatke. Ono što smo mi pokušali da uradimo jeste da uporedimo podatke o broju upisanih đaka jer je to dobar pokazatelj i vitalnosti zajednice a postoje i matematički modeli koji sa pristojnom tačnošću pokazuju broj stanovnika. Uzeli smo arhive Ministarstva obrazovanja Srbije i utvrdili da je prema tim podacima 2012. na KiM bilo oko 25.600 dece upisane u srednje i osnovne škole. Tu godinu smo uzeli zbog toga što je tada došlo do smene vlasti u Srbiji, i drugo, te godine, odnosno 2013. počeo je Briselski dijalog. Deset godina kasnije, 2021. na 2022. godinu, isti izvor kaže da je tada na KiM upisano oko 15.200 đaka. Naravno, Srbi su odlazili i pre toga. 1999. godine otišlo je 250.000 Srba sa Kosova. Posle toga nije bilo nikakvih napora vlade tzv. Kosova da obezbedi povratak srpskoj zajednici", kaže Marinković.

Ti podaci, nastavlja Marinković, dalje pretpostavljaju da su sa decom sa Kosova otišli i roditelji, da su otišle porodice.

"Valja imati u vidu da najveći broj ljudi odlazi u potrazi za visokim obrazovanje, znači posle završene srednje škole. Primenom nekih matematičkih modela, upoređivanjem udela koji broj đaka srednjih i osnovnih škola ima u ukupnom broju stanovnika, mi smo došli do procene da je između 40.000 i 45.000 Srba napustilo Kosovo od 2012. do 2021. godine. Za 2023. godinu isti izvor je izašao sa podatkom da je još 1.000 dece manje upisano. Znači, mi smo za tih deset godina izgubili 40 procenata zajednice od kako je počelo da se razgovara i primenjuje Briselski proces", kaže Marinković.

Naš sagovornik nije želeo da su upušta u procenu broja Srba koji danas žive na KiM.

"Ne želim da dam nikome za pravo da nasumično smanjuje broj kosovskih Srba. Drugo, kada se govori o Srbima i popisu, mora se imati u vidu činjenica da je odavde proterano 250.000 ljudi i da se oni moraju voditi kao stanovnici KiM. Ono što je izvesno jeste da nas je manje nego te 2012. i postoji kontinuirani trend odlaska pre svega mladih ljudi i posebno iz enklava južno od Ibra", kaže Marinković.

Dodaje da postoji više razloga za odlaske Srba.

"Jedan je permanentni etnički konflikt još od 1999, ljudima je ugrožena bezbednost, sloboda kretanja, imovina... Drugi razlog su šanse za boljim životom. Srbi žive u malim sredinama gde nema mnogo šansi za mlade ljude. U prvom slučaju velika je odgovornost na Prištini, u drugom na Beogradu. Jer je Beograd uspostavio sistem zasnovan na privilegijama, u kome nema mesta za one koji nisu partijski lojalni. Takvom politikom jedan broj ljudi ostaje bez šansi i odlučuju da odu. Treći faktor je erozija obrazovanja na Kosovu. Sve veći broj mladih ljudi odlazi da bi dobili dobro obrazovanje i to je sada postala socijalna norma. Gubimo tako mnogo ljudi“, kaže Marinković.

On objašnjava da su u ovoj NVO u jednom slučaju za istraživanje uzeli odeljenje PM Gimnazije koje je završilo školu 2020. u Severnoj Mitrovici, i da je iz tog odeljenja od 21 đaka, godinu kasnije ostalo na Kosovu samo četvoro, a ostali su otišli da nastave školovanje u centralnoj Srbiji, inostranstvu.