Srbija i Balkan
Šta je Kutiljerov plan za BiH: Odgovornost Amerike za rat u Bosni
Portugalski diplomata Žoze Kutiljero je, po nalogu Evropske zajednice, početkom 1992. održao niz sastanaka sa liderima nacionalnih stranaka, nastojeći da postigne mirovno rešenje i spreči rat u BiH
Portugalski diplomata Žoze Kutiljero je, po nalogu Evropske zajednice, početkom 1992. godine održao niz sastanaka sa liderima nacionalnih stranaka, nastojeći da postigne mirovno rešenje i spreči rat u BiH. Plan su prihvatili i potpisali predstavnici tri naroda, ali je, nakon sastanka sa ambasadorom SAD u Jugoslaviji, Alija Izetbegović povukao svoj potpis.
Kutiljero je, zajedno sa lordom Piterom Karingtonom 1992. godine predložio mirovni plan za rešavanje krize u BiH poznat i kao "Lisabonski plan". Predviđao je mirnu podelu Bosne na muslimansku, srpsku i hrvatsku teritoriju, što je predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio.
Tokom razgovora, 21. i 22. februara, evropski predstavnici su dali svim stranama ugovor sa tri osnovne tačke prema kojima bi BiH bila nezavisna i sastavljena od tri nacionalna kantona, a Sarajevo bi imalo eksteritorijalni status.
Srpska i hrvatska strana, koju su predvodili Radovan Karadžić i Mate Boban, prihvatile su te principe. Samo je muslimanska strana imala primedbu, i to na drugu tačku sporazuma, koja se odnosila na kantone.
Tako ostaje zabeleženo da je srpska strana prihvatila nezavisnost BiH pre ijednog ispaljenog metka u BiH u zamenu za teritorijalnu autonomiju i mir.
Prema brojnim svedočenjima, kako samog Kutiljera, tako i drugih aktera, računajući Aliju Izetbegovića, Harisa Silajdžića i Rusmira Mahmutčehajića, koji su predvodili delegaciju SDA, evropski predstavnici su objasnili da je reč o kompromisu.
Muslimanskoj delegaciji, odnosno delegaciji SDA, objašnjeno je da dva naroda, Srbi i Hrvati, imaju uslov za nezavisnost i da im se mora izaći u susret, ali da se izlazi u susret i muslimanima jer i Srbi i Hrvati prihvataju novu državu.
Muslimanska strana je prihvatila taj plan 18. marta, ali ga je Alija Izetbegović nakon toga, u osvit ratnog sukoba, odbacio.
Zanimljivo je da se to dogodilo 10 dana nakon prihvatanja sporazuma, 28. marta 1992. godine, nakon sastanka sa tadašnjim američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom, Alija Izetbegović je odlučio da povuče svoj potpis, izražavajući protivljenje podeli Bosne i Hercegovine po etničkoj liniji.
Nije tajna dakle, da je američki ambasador uticao na to da Izetbegović povuče potpis, što će rezultirati krvavim građanskim ratom.
Četiri godine kasnije potpisan je Dejtonski mirovni sporazum koji po mnogo čemu podseća na "Kutiljerov plan", uz ocene Bošnjaka da je po njih nepovoljniji, ali su ga njihovi predstavnici ipak prihvatili.
Prethodno su Izetbegović i vrh SDA odbacili sporazum Karadžić-Filipović, koji je predviđao ostanak BiH u skraćenoj Jugoslaviji, i to bez unutrašnjih granica u BiH. Izetbegović je bio jedan od inicijatora ovog sporazuma, sa kojim se saglasio i Beograd.
Muslimanska strana je nakon odbijanja ta dva sporazuma odbacila još dva mirovna plana: Vens-Ovenov i Oven-Stoltenbergov.
Ove istorijske činjenice, potpisi i svedočanstva, jasno lociraju krivca za ratne strahote koje su usledile i ukazuju da su vrh SDA i njen lider Alija Izetbegović počinili zločin protiv mira, uz nagovor Vašingtona.
Izetbegović je to i javno priznao u predratnom parlamentu BiH, izjavivši da će "žrtvovati mir za suverenu i nezavisnu BiH". Tako je i učinio.
Žoze Kutiljero je u Hagu, na suđenju Radovanu Karadžiću, direktno optužio Aliju Izetbegovića i njegovu stranku da su minirali "Lisabonski sporazum", te da su ga obmanuli, prihvatajući, pa povlačeći potpis, kao i da je takvo ponašanje izazvalo rat.
Bivši izaslanik EZ za Bosnu Karl Bilt takođe je kao krivca za rat u Bosni video Izetbegovića i njegove odluke pod uticajem Amerikanaca.
"Temeljna struktura plana Karington-Kutiljero bila je", kako je naveo, "veoma slična nagodbi u Dejtonu, utanačenoj par godina kasnije, pošto su dva miliona ljudi u Bosni pobeglo iz svojih domova, a više od sto hiljada izgubilo život".
"Ako biste pitali prvog pregovarača EU, lorda Karingtona, on bi vam ubedljivo rekao da su SAD bile te koje su podstakle bosanskog muslimanskog vođu, predsednika Aliju Izetbegovića, da se povuče iz tog dogovora", istakao je Bilt.
Žoze Kutiljero je pre nekoliko godina na jednom okruglom stolu u Briselu to potvrdio i rekao da se "zna koji je visoki američki zvaničnik zatražio od predsednika Izetbegovića da povuče potpis sa plana EU za BiH".
Sve se menja osim američkog mešetarenja
Prisećajući se ovog događaja, predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je povukao paralelu najnovijim događajima u BiH, gde američki ambasador Majkl Marfi vrši pritisak na "trojku" da ne ostanu pri ranijim dogovorima iz Laktaša.
Naime, na sastanku sa predstavnicima vlasti na nivou Bosne i Hercegovine postignuta je saglasnost oko mnogih pitanja, a najvažnije je da se ono što je dogovoreno o Izbornom zakonu i implementira, poručio je Dodik nakon sastanka u Laktašima.
Američki ambasador u BiH Majkl Marfi našao se pozvanim da odmah nakon tog sastanka poruči da ne vidi kako bi se izmene Izbornog zakona sprovele bez izmena Ustava, nakon čega su Bošnjaci počeli da se premišljaju i zatražili su novi sastanak "trojke" kako bi se dogovorili.
"Nešto mi vuče na to da su i sada u Laktašima pristupili odgovorno predstavnici 'trojke' s ciljem mira, međusobnog uvažavanja i razvoja, a da su onda podlegli nekome kome nije cilj ni mir, ni međusobno uvažavanje ni razvoj, i da sada traže alibi jednako kao što ga je tražio Izetbegović 1992. godine sa Kutiljerom. Nadamo se da se to vreme neće ponoviti", izjavio je Stevandić.
Stevandić je rekao da ga nešto podseća na vreme nestabilnosti iz te godine.
