Brutalni napadi na Srbe koji se bore za istinu o Srebrenici: Optužuju ih da su ubijali kao deca

Nakon što sam obelodanio da laži iz biografija onih koji najgnusnije napadaju Srbe u nadi da im prilepe etiketu "genocidnog naroda", počeli su žestoki napadi na mene i moju porodicu, navodi za RT Balkan predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić, koji je drugu godinu zaredom u izveštaju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima, čija istraživanja finansiraju zapadne ambasade, na listi "negatora 'genocida'".

Ove godine otišli su i korak dalje, pa su na društvene mreže plasirali tvrdnju da je Kojić sa rođenim bratom i sam ubijao bošnjačku decu u Srebrenici od 1992. godine. Iako je on te 1995. godine imao pet, a njegov brat sedam godina.

"Ono što je Memorijalnom centru Srebrenica zasmetalo je što govorim istinu o stradanju Srba iz Podrinja. Trn u oku sam im postao kada sam počeo da razbijam njihov mit o izmišljenom genocidu. Trenutak kada sam im postao pretnja je kada sam u javnosti obelodanio da je otac Emira Suljagića, inače direktora tog centra, sahranjen kao žrtva navodnog genocida iako je poginuo mnogo ranije u napadu na srpsko selo, što govori da je on bio jurišnik i ubica srpske nejači, a ne žrtva", navodi Kojić.

Branimir Kojić jedan je od mnogih koji su ratom u Bosni i te kako pogođeni, jer je kao mali ostao bez brojnih članova uže i šire familije. Njemu kao dečaku, najteže je padalo odrastanje bez oca, koji je ubijen na kućnom pragu 8. oktobra 1992. godine.

Stoga je i počeo da se bavi i humanitarnim radom, sa posebnim osvrtom na porodice nestalih i stradalih Srba.

"Smetam im jer sam neko ko se bavi humanitarnim radom, pomažem porodicama srpskih žrtava, ali i porodicama ubijenih sa Kosova i Metohije", navodi Kojić.

Ovo je drugi izveštaj Memorijalnog centra o negatorima "genocida" na kojem se našlo njegovo ime.

"Prošle godine sam bio na sedmom mestu uz Aleksandra Vučića i Gideona Grajfa koji je zajedno sa svojom komisijom dokazao da nije bilo genocida u Srebrenici. Ove godine se nalazim na četvrtom mestu iza Milorada Dodika i dva dnevna lista iz Srbije, a ispred predsednika Hrvatske Zorana Milanovića", kaže naš sagovornik i dodaje: 

"Nakon što sam razotkrio da su i biografije autora tog izveštaja netačne krenuli su žestoki napadi na mene i moju porodicu. Na društvenim mrežama počele su da se šire notorne laži. Išli su toliko daleko da lažu kako smo moj brat i ja ubijali neku decu 1992. godine u selima oko Bratunca. Ja sam u to doba imao pet a brat sedam godina. To jasno govori do koje su mere spremni da lažu kako bi mi stvorili problem."

Organizovani linč nije bio samo na društvanim mrežama, već su, kako kaže, "veliki poštovaoci porodica žrtava" Ćamil Duraković, Emir Suljagić, Kristijan Šmit, američki ambasador Majkl Marfi, Reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović i mnogi drugi pokazali svoje istinsko lice...

"U sarajevskim medijima pokrenuli su lavinu napada na mene koji predstavljam porodice srpskih žrtava, jer za njih srpske žrtve ne postoje, mi smo za njih agresori, genocidaši i ubice. A niko od tih ljudi se nije oglasio kada je Emir Suljagić stavio metu na čelo 27 Srpkinja iz Srebrenice i okoline koje je optužio da su bile saučesice u zločinu. Na tom spisku su bile čistačice, kuvarice i, što je najstrašnije, mahom majke, supruge i sestre ubijenih Srba, među njima i moja majka ali i Ivanka Rankić čijeg sina su živog ispekli Naser i njegovi monstrumi", ukazuje Kojić.

"Tražili su da budem procesuiran, uhapšen i da mi se zamrzne imovina, čak me i EUFOR pozivao na ispitivanje, što sam odbio."

U odbrani od terora Zapada preko domaćih podanika najvećeg prijatelja Srbi vide u Rusiji, o čemu svedoči i naš sagovornik.

"O svemu ovome sam obavestio i ruskog ambasadora u BiH gospodina Igora Kalabuhova. On je ostao zatečen činjenicom da sve te pritiske trpi neko ko je žrtva rata i pružio mi je reči utehe i podrške", ističe Kojić..

Straha, kaže, nema, jer zna da iznosi samo istinu koja je potkrepljena argumentima, istorijskim činjenicama i dokumentima.

"Porazno je za budućnost i komšijske odnose da je jedan od autora tog izveštaja moj prvi komšija, koji mi je inače šef na poslu, i to govori da je ovakva BiH bolesno podneblje na kojem ne može biti zdravog suživota nikada", navodi Kojić.

Za svoju majku, koja je kao mlada udovica odgajala dva sina u ratu, kaže da mu je jedina briga.

"Jedini strah koji osećam je za majku koja mora da čita ove laži i koju niko ne pita kako je njoj bilo da se sama bori kroz život sa dva sina jer je ostala bez muža koji je poginuo braneći svoju dedovinu", ukazuje Kojić.

Mnogo je, kaže, namučenih srpskih majki od kojih zapadnjaci okreću glavu, jer za njih su žrtve samo majke Srebrenice.