Srbija i Balkan
Beogradski izbori 2. juna: Prozapadna opozicija ispostavila izborne uslove, sad može na holidej
Uprkos pretnjama bojkotom zbog najave da će izbori biti održani 21. ili 28. aprila, opozicija sada tvrdi da datum održavanja izbora nije bitan, već da je glavno da se ispoštuju preporuke ODIHR-a
Ko je Aleksandar Vučić da odlučuje kad će biti izbori, pita se narodni poslanik Srbije protiv nasilja Aleksandar Jovanović Ćuta, dok njegov stranački kolega Miroslav Aleksić slavodobitno navodi da je činjenica da je predsednik Srbije najavio beogradske izbore za drugi jun (umesto kako je prvobitno najavljeno 21. ili 28. april) pokazatelj da "Vučić mora da sluša instituciju koja se zove opozicija".
Jasno je, dakle, da je teško zadovoljiti prozapadnu opoziciju u Srbiji, ili bar postići da sve stranke u okviru šire liste koalicije Srbija protiv nasilja budu saglasne.
Dok Ćuta s jedne strane navodi da bi izbila "pobuna" da su izbori raspisani za 28. april, s druge strane, optužuje da su "objavom kada će biti održani beogradski izbori i o odlaganju konstitutivne sednice Skupštine koja je trebalo da se održi danas ponovo prekršio Ustav".
Njegove kolege, poput Radomira Lazovića, međutim, nisu formalisti. Datum im, kažu, nije ni važan, iako su neki od njihovih saradnika pretili čak i bojkotom, desi li se, ne daj Bože, da im se glasanje poklopi sa prolećnim raspustima i odlascima na odmor.
Na pitanje da li ta koalicija veruje da je 2. jun kao datum izbora u Beogradu koji je sinoć naveo Vučić prihvatljiv, Lazović kaže da "ne govori o datumu, već o uslovima koji se moraju ispuniti".
"Ne bih da licitiramo sa datumima kao onaj koji je pokrao izbore". ističe Lazović.
Šta traži opozicija oko "Proglasa"?
Iz Srbije protiv nasilja, međutim, insistiraju na ispunjavanju preporuka ODIHR-a te su danas predstavili i listu zahteva za poboljšanje izbornih uslova koju su predstavnici te koalicije usaglasili sa Proglasom i koalicijom NADA.
"Određivanje 2. juna kao datuma za održavanje izbora u Beogradu ima smisla i predstavlja korak u dobrom smeru isključivo ako vladajuća većina shvati da izbori moraju biti pošteni i zajedno sa predstavnicima opozicije počne da radi na poboljšanju izbornih uslova", ističe Miloš Jovanović, jedan od lidera koalicije NADA.
On podvlači da je na prvom mestu potrebno sprečiti zloupotrebu prava na prebivalište i obezbediti ravnopravnu zastupljenost u medijima, jer, kako kaže, u suprotnom, izbori gube smisao kada god da se planira njihovo održavanje.
"Pozivamo vladajuću strukturu da se prizove razumu i da, u saradnji sa opozicijom, istinski započne proces temeljnog poboljšanja izbornih uslova. Ako do toga ne dođe, politička kriza će se sasvim izvesno produbiti i nastupiće turbulentna vremena za koja će isključivu krivicu i odgovornost snositi režim Aleksandra Vučića", naglašava Jovanović.
Iz srpskog pokreta Dveri, koji je minulog vikenda podržao "Dogovor za slobodne i poštene izbore", koji je inicirao Proglas, a koji su potpisale stranke sa liste "Srbija protiv nasilja" i koalicija NADA, poručuju da je za njih, od izbornog datuma važnije popravljanje izbornih uslova, odnosno prihvatanje preporuka ODIHR-a.
Navode, takođe, da je važna ravnopravna zastupljenost izbornih aktera, sređivanje biračkog spiska, i sprečavanje masovne migracije birača između gradova.
"Najavljeni datum održavanja izbora ništa ne znači ukoliko izborni uslovi ne budu promenjeni, a svakako da će o izlasku na izbore odlučiti organi Srpskog pokreta Dveri. Za Srpski pokret Dveri je najvažnije da nijedan opozicioni glas ne ostane ispod cenzusa. Pokazatelj u tom smislu jesu dva prethodna ciklusa izbora u Beogradu, gde je u ukupnom zbiru glasova opozicija odnosila pobedu, ali nijednom nije mogla da formira vlast jer su pojedine opozicione liste ostajale ispod cenzusa. Sada je na svima nama iz opozicije da više ne dozvolimo takav scenario", poručuju iz Dveri.
Na pitanje može li se očekivati da ovaj pokret na izbore izađe u okviru šireg fronta partija koje su podržale inicijativu Proglasa, dodaju da su uvereni da se opozicija na desnom spektru političke scene mora ujediniti.
"Zato smo pozvali koaliciju NADA, kao parlamentarnu grupaciju sa tog spektra, da pokrene ujedinjenje. Nakon toga se može razgovarati da li je bolje ići u jednoj ili dve opozicione kolone na izborima u Beogradu", zaključuju iz Dveri.
I SNS koaliciju za izbornu trku ima
Snežana Paunović iz SPS-a podvlači da ne postoji nijedan razlog da 2. jun kao datum izbora nekom ne odgovara, budući da je treći jun krajnji rok.
"To znači da svi imamo dovoljno vremena da se pripremimo i za kampanju i učešće u izborima i za platformu s kojom ćemo izaći pred građane. Izvršni odbor Gradskog odbora Beograda, u prisustvu predsednika SPS-a, doneo je odluku da ćemo na izbore ići sa zajedničkom listom sa kolegama iz SNS-a", navodi Paunovićeva.
Na toj listi, sve su prilike, mogli bi da se pojave i Zavetnici, u okviru Vučićevog dugo najavljivanog Pokreta za narod i državu, koji, uverena je Milica Đurđević Stamenkovski, "može i mora biti odgovor na pritiske spolja i diverziju iznutra". Pokret, kaže ona, kao najmasovnija organizacija od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, mora u svom temelju imati formulu "manje partije, više države - manje ličnog, više nacionalnog".
"Razgovori o zajedničkom nastupu u okviru takve platforme su u toku i verujem da ćemo uskoro postići dogovor svih relevantnih državotvornih političkih snaga", ističe Milica Đurđević Stamenkovski iz ovog pokreta.
Ona ocenjuje da je licitiranje datumima praksa koja je postala uobičajena za probriselsku opoziciju i da je to izraz "potpunog političkog diletantizma". Korisno je da srpska prestonica što pre dobije stabilnu većinu, jer, kako Đurđević-Stamenkovski veruje, nema dileme da se Beograd pretvorio u "poligon za sabotiranje čitave države".
"U ovakvim geopolitičkim okolnostima, predstojeći izbori nemaju samo lokalni karakter i u njima će se očitati mnogo više od partijskih razlika. Pred nama nije samo ideološki odabir, sukob između 'prve' i 'druge' Srbije, patriota i takozvanih građanista; srpska politička scena se deli na državotvorne snage i ekstremističke grupe. To je vododelnica između onih koji žele suverenu državu i onih koji prizivaju strani intervencionizam", ističe Milica Zavetnica.
Da popuštanje Vučića pred zahtevima za pomeranje izbora, itekako ima veze sa stranim intervencionizmom, uvereni su u pokretu "Mi- Glas iz naroda".
"Nismo mnogo razmišljali o datumu, pošto se mi ne pitamo, niti nas vlast konsultuje oko toga, niti idemo kod Hila da njega pitamo kad da izađemo na izbore. Ono što nam se ne dopada jeste što je na ovaj način definitivno uveden strani faktor da arbitrira oko naših izbornih uslova. Očigledno da je vlast podlegla zapadnom pritisku i sad će ODIHR da bude taj koji će da odličuje da li su izborni slovi ispunjeni ili nisu, i zbog toga smatramo da je sve ovo loše", ističe Aleksandar Pavić iz pokreta "Mi - Glas iz naroda".
Pavić takođe smatra da izborne uslove treba popraviti i poboljšati, ali nikako ne uz mešanje stranaca.
"Pogotovo ne OEBS-a koji ne zanima što su ukinuti izbori u Ukrajini, ili što američki predsednički izbori nisu ni blizu regularnim. Oni se time ne bave, nego se bave nama jer im je agenda u stvari geopolitička i njih je zapravo baš briga da li su naši izbori pošteni ili ne", ističe Pavić, dodajući da će se "Mi" odazvati izborima koje raspišu institucije, te da ostaju pri svom ranijem stavu da ne planiraju nikakve koalicije.
