Srbija i Balkan
Spisak zahteva sve duži: Tri opcije zašto opozicija razvlači izborne prohteve
Kako vreme odmiče, nameće pitanje da li se ovakvim stalnim traženjem novih stvari razvodnjava priča oko izbornih uslova?
Umesto da postavi i drži se konkretnih zahteva, opozicija jedan po jedan dodaje na spisak. Tako je potpisivanjem dogovora sa ProGlasom ("Srbija protiv nasilja" i koalicija NADA) 9. marta pridodat i zahtev da izbori u ostalim lokalnim samoupravama budu održani u istom danu kada i izbori u Beogradu, piše današnji "Blic".
Počelo se od zahteva za ponavljanjem izbora, a trenutno je na stolu inicijativa da se formira prelazna vlada u kojoj bi imali dva ministra. Ovde spisku nije kraj, pa ih je opozicija dodala još nekoliko, tako da se sada stiglo i do Leks specijalisa. Kako vreme odmiče, utisak je da na dnevnom nivou spisak postaje sve duži, pa se nameće pitanje da li se ovakvim stalnim traženjem novih stvari razvodnjava priča oko izbornih uslova?
Bojan Klačar, izvršni direktor "Cesida" kaže da su svi zahtevi koje je do sada javnost čula "tvrdi i snažni", ali i različiti od zahteva "ProGlasa", i da to nije slučajno.
On smatra da postoje tri objašnjenja za to: Opozicija želi da podigne politički ulog - percipiraju da je vladajuća koalicija u defanzivnoj poziciji, i odlučili su da podignu ulog i pritisnu vlast za nove ustupke.
Opozicija se sprema se za bojkot - razmišlja: "podići ćemo zahteve", a ako se ne desi ispunjenje čini mi se da nije isključila bojkot, jer su svesni da je vrlo teško da se dese promene koje će im obezbediti komotnu većinu u gradu.
Kompenzuje nedostatak velike međunarodne istrage - prostor da se ta istraga desi je mali, i onda oni kompenzuju tu činjenicu otvarajući nova pitanja.
Upravo to učinjeno je dva dana nakon potpisivanja dogovora sa "ProGlasom".
Kasnije, opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" (SPN) zatražila je da se pre ponavljanja izbora u Beogradu donese specijalni zakon (leks specijalis) koji bi uvažio sve njihove zahteve, među kojima su formiranje komisije koja bi nadgledala izbore, revizija biračkog spiska kao i primena svih preporuka ODIHR, ocenjuje list.
Jedan od njih je i formiranje prelazne vlade u kojoj bi opozicija dala najmanje dva ministra - unutrašnjih poslova i lokalne samouprave.
Politikolog Aleksandar Ivković za "Blic" kaže da plasiranje tih zahteva nije rađeno sa očekivanjem da će svi oni biti ispunjeni, već da bi održali temu izbora i izbornih neregularnosti vidljivom u javnosti.
"U tome je opozicija uspela, što vidimo iz činjenice da se o temi i dalje priča tri meseca nakon izbora i da je to, moguće, bio jedan od glavnih razloga zašto su raspisani novi beogradski izbori. Tako da ne bih to opisao kao razvodnjavanje, s obzirom na to šta je bio cilj", napominje Ivković.
On smatra da postoji rizik "da ako se opozicija previše veže za neke zahteve koji ne budu ispunjeni to bude percipirano kao slabost".
"Mada, imam utisak da sada 'upravljaju očekivanjima' svojih glasača bolje nego što su to ranije radili. Svakako ne očekujem da će većina zahteva biti ispunjena, a ako to bude slučaj sa nekima, to će moći da se predstavi kao pobeda i jedne i druge strane - to će zavisiti od političke komunikacije", smatra on.
Izbori u Beogradu biće ponovljeni nakon što aktuelna koalicija nije uspela da formira većinu nakon decembarskog glasanja.
Biće održani 2. juna, a za sada se zna samo jedan kandidat za gradonačelnika - Aleksandar Šapić koji će u ime SNS i SPS ponovo trčati trku za prestonicu.
Ovo će biti peti po redu izbori u Beogradu od 2014. godine, a očekuje se da bude manje lista imajući u vidu da su naprednjaci i socijalisti najavili da će zajedno izaći da izmere podršku birača.
