Tlo nastavlja da podrhtava oko Nikšića: Najava jačeg zemljotresa ili smirivanje zemlje?

Posle zemljotresa jačine 5,3 jedinica Rihterove skale koji je jutros u 4.06 sati registrovan u okolini Nikšića u Crnoj Gori, usledilo je 30 novih podrhtavanja tla slabijeg intenziteta, što može da bude znak smirivanja, ali i nagoveštaj jačeg potresa.

Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije za RT Balkan objašnjava da je i u slučaju Turske bilo tako - zabeležen je  veoma jak zemljotres, a onda su usledili još jači naleti - što je potpuno strano i niko nije očekivao takav razvoj događaja.

"Treba pratiti merenja, kolege koje prate seizmičku aktivnost ne mogu da predvide jer je nezahvalno prognozirati novu seriju podrhtavanja, smirivanje ili još jače potrese", navodi naš sagovornik.

Magazin

Šta uraditi u slučaju zemljotresa ako ste kod kuće, na otvorenom ili vozilu

U pitanju je, kako dodaje, prirodan zemljotres izazvan dešavanjima u zemljinoj kori, srednje jačine.

"Sama teritorija Crne Gore je dosta seizmički aktivna, pogotovo je trusno područje oko planine Rumije koje se prostire ka severu, severoistoku. Na tom području je bio i onaj poslednji veliki zemljotres iz 1979. godine čiji je epicentar bio 15 kilometra od obale Bara i Ulcinja, kada je cela obala bila sravnjena", kaže Mijatović.

Naglašava da nema nikakvih razlika između zemljotresa koji pogađaju more i kopno.

"Generalno gledano, ta tzv. afrička ploča se podvlači pod evropsku ploču i dodatno, jadranska mikroploča podilazi pod planinski venac Dinarskih planina koji su smešteni uz obalu Jadranskog mora, znači Hrvatska, Crna Gora, Albanija. Tim podvlačenjima izazivaju se seizmički potresi i ono što se desilo u pograničnoj zoni Crne Gore i BiH, nije ništa novo ni strano. To su ta područja u kojim se mogu očekivati potresi", navodi naš sagovornik.

Mijatović kaže da zemljotresi na Balkanu mogu nastati i severnije, u zoni Banjaluke, Tuzle ili Zagreba.

"To je sve posledica mikrotektonike, podvlačenja jadranske ploče pod Dinaride. U morskom delu, okeanima, sve je vezano sa procesima koji se dešavaju sa formiranjem i radom okeanske kore. Mehanizmi su isti, dolazi do razmicanja, podvlačenja, sudaranja kontinentalnih ploča i rezultat svega toga su zemljotresi", objašnjava sagovornik RT Balkana.

Poredeći poslednji zemljotres sa onim u Kraljevu 2010. godine, zbog slične jačine, iz geološkog zavoda podsećaju da je ovaj kod Nikšića pogodio nenasiljeno područje, za razliku od kraljevačkog koji je bio na 10 km dubine na severoistoku, sa epicentrom u selima Vitanovac, Vitkovac i Stubal na putu Kraljevo-Kragujevac.

Zemljotres od 5,3 stepeni probudio Crnu Goru, usledilo 30 potresa; Osetio se i u N. Varoši, Požegi...

"Glavno je poštovati pravila seizmičke gradnje, koristiti određene marke betona, betonsko gvožđe određenog profila, izgleda i sl. Ko se pridržava pravila u izgradnji, štete po objektu su minimalne. Starije zgrade, iz 60-ih i starije, podložnije su rušenju ako nisu dobro održavane čak i kod slabijih potresa", upozorava.

Balkan preživeo cunami i najjači zemljotres od 7 stepeni Rihterove skale

Kada govorimo o kataklizmički jakim zemljotresima, poput onog u Fukušimi, treba naglasiti da je cunami smrtonosniji od samog razaranja.

"I mi smo u staroj Jugoslaviji imali cunami, ali ne kao taj u Japanu ili Indoneziji, jer su tamo potresi bili u moru i kad se slegne okeanska kora nastaje talas visine do 30, 40 metara. Kod nas je zabeležen u okolini Korčule i Velebita, ali taj talas nije vio razoran i jak, nije bio viši od dva metra", podseća on.

Najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6 sati i 19 minuta.

Gradovi koji su bili na udaru su Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je 250 naselja. Stradala je 101 osoba u Crnoj Gori, dok je u susednoj Albaniji bilo 35 žrtava.

Tom prilikom uništeni su hoteli u regionu, 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečje zaštite, 240 školskih objekata. Stradali su i kulturno-istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi) iz najugroženijeg primorskog pojasa. Značajne štete pretrpela je i putna infrastruktura - oko 350 km magistralnih i 200 km regionalnih puteva.

Poslednji jači zemljotres u Srbiji zabeležen je 3. novembra 2010. godine u Kraljevu. Tada je poginulo dvoje ljudi, dok je 180 zadobilo lakše telesne povrede. Nastala je velika materijalna šteta koja je procenjena na 2,5 milijarde dinara, a neki vid oštećenja pretrpelo je oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice razornog zemljotresa osetilo je oko 80.000 ljudi.