Vladika Ilarion: Sve bure na KiM čine da pustimo još dublje korenje

Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji postojane su i sve bure kroz koje prolazimo čine samo da monaštvo, sveštenstvo i srpski narod dublje puste koren i da se još više utvrde u istini, izjavio je vladika Ilarion povodom dve decenije od etnički motivisanog nasilja nad Srbima na KIM, uz ocenu da je pogrom samo jedna od epizoda u nizu nadrealnih situacija u kojima su se našli.

"Manastir Visoki Dečani bio je pribežište, zbeg, i drago mi je da sam mogao da živim sa ljudima koji su imali takvu vrstu vere i etosa da otvore vrata i za Albance, za Srbe kasnije i za Gorance i Rome i za sve kojima je bilo potrebno", rekao je vikar patrijarha Porfirija za Tanjug.

Vladika Ilarion, koji se zamonašio 1996. u Visokim Dečanima, podsetio je da je manastir napadan više puta, da je i granatiran.

Tokom martovskog pogroma gađan je sa šest minobacačkih granata koje su pale u neposrednoj blizini manastira, rekao je vladika i dodao da su doživeli i napad raketnim bacačem koji je ciljao ka oltaru, ali je završio u ogradnom zidu.

U tim trenucima nisu osećali strah, jer je monaška psihologija drugačija, rekao je Ilarion dodajući da su nastavili i da repariraju ikone brojeći granate koje su padale.

"Bili smo mirni, osećala se izuzetna božija zaštita. Drugačije ne mogu da objasnim to što niko nije bio povređen, a manastir je bio pun dece i porodica koje su se tu sklonile, što ni prozor nije bio polomljen, a porta je bila puna oštrih gelera od kasetnih bombi", kazao je episkop novobrdski.

Jedan od dubljih utisaka mu je bio pogrdan naziv ispisan na Tomahavku koji je zajedno sa brojnim kasetnim bombama pao u neposrednoj blizini manastira što ga je, kaže, nateralo da se zapita kako bilo ko može da se izruguje, znajući da će neko dete možda naleteti na taj projektil, biti razoreno ili povređeno.

Dodao je da su bili suočeni sa pretnjom da naoružana rulja prodre u manastir, ali da su klerici koji su imali vrstu diplomatskog dara praktično došli do nekoga ko je uspeo da zove njihove odgovorne i da im kaže da se zaustave.

Na pitanje kako vidi situaciju u narednih 20-25 godina, vladika kaže da moramo da budemo spremni za sve što dolazi i da učinimo sve da nas na KiM ostane što više.

"Postoje neki vihori koji nadilaze naše kapacitete da ih rešimo, ali mogu da ne prodam svoje imanje, ako mi život baš nije ugrožen. Mogu da se potrudim da što češće budem na KiM, da razvijem posao, ako snimim film da napravim premijeru...da se branimo lepotom, kulturom što nam je i najznačajnije na KiM", rekao je vladika.

Crkva se, kako kaže, trudi da bude van stihija, ali ne zato što ne želi da preuzme odgovornost, nego što ne želi da gubi identitet baveći se nečim što joj ne priliči, a to je nešto što je i dnevna politika, arena sa drugim pravilima i aspiracijama.

"Ali postoji jedno polje gde se preklapa odgovornost crkve kao celine, i onoga što neko može da smatra politikom - treba da se trudimo i da Sabor i Sinod, Eparhija raško-prizrenska rade ono što je najprimerenije i najbolje, jer nažalost, živimo u vreme kada moramo i da se branimo, da branimo identitet, imovinu, svoj narod. I to je nešto na šta crkva ima legitimno pravo", naveo je vladika.

Dodao je da mu se čini da je crkva dosta zdravo tkivo u društvu i da mogu i drugi da se nauče šta je to demokratija, parlamentarizam i različita mišljenja.

"Crkva se ne bavi dnevnom niti statusnom politikom primarno, ali moramo da vodimo računa o svom vernom narodu, zato imamo odgovornost pred Bogom. I ako vidimo da neka politička dešavanja dovode do toga da se naš narod proganja, ubija, omalovažava, da mu se identitet osporava i naša kulturna baština uzurpira, jednostavno i zvanična crkva, crkveni klir mora da na taj način reaguje", rekao je.

U tom smislu je, kako kaže, i Eparhija raško-prizrenska i uopšte cela SPC i Patrijaršija, osvetlala obraz i zato, dodaje, "imamo kredibilitet pred celim svetom".

"Kod nas dolaze ljudi sa svih strana sveta i u nama nalaze sagovornike. Ne možemo u svemu da se složimo, ali ipak se oseća da ljudi poštuju i nas, našu crkvu", rekao je on i dodao da treba bar jednom doći u Visoke Dečane, Gračanicu jer, kako smatra, to iskustvo je mnogima, čak i državnim zvaničnicima, promenilo život.

Vladika kaže da mnogi budu iznenađeni tom vrstom lepote koja se možda i "ne očekuje na tom parčetu zemlje Božije koju razdiru neki konflikti, ratovi, nesreće".

Podseća da su 17. marta neke stvari, kada je spaljena i Bogorodica Ljeviška, otišle u nepovrat.

"Spaljena je rezidencija episkopa, katedralni hram Svetog Georgija, manastir Svetog Arhangela, manastir Devič, koji je pet puta rušen i paljen u 20. veku. Spaljena je prizrenska bogoslovija. Stradalo je 19 ljudi, devetoro Srba", rekao je on i podsetio i da su neki pripadnici UNMIK, poput jedne Amerikanke, branili to nešto malo Srba.

Kaže da mu je značilo poznanstvo i sa norveškim oficirom Knutom Torsenom, koji je takođe bio jedan od branilaca Srba na koje su nagrnuli u Čaglavici, Gračanici. "To su bila dramatična zbivanja", kazao je on.

Na pitanje da li se može reći da pogrom i dalje traje jer se ljudi i dalje sele, kaže da možemo tako da kažemo, "iako je možda reč pogrom prejaka".

"Stalni konstantni pritisak i fizički kontinuirano postoji i težnja da se Kosovo etnički očisti", rekao je vladika i podsetio da je 17. marta bilo orkestrirano etničko čišćenje, 4.500 Srba je otišlo, a kojim je praktično i definitvno ubijen povratak i svih onih koji su morali da odu 1999. godine.

Kao potpuni apsurd i cinizam je ocenio to što je posle pogroma počela nova retorika međunarodne zajednice da više ne važe standardi pre statusa.

"Zaključeno je da je frustracija Albanaca toliko velika i da treba da im damo nezavisnost, pa će biti bolji, demokratičniji, poštovaće vladavinu prava i... I sad vidimo kakva je to vladavina prava, kada jednu odluku ne mogu da sprovedu i uz ogroman pritisak međunarodne zajednice", naglasio je vladika.

Dodao je da je ovih dana posebno važna i radosna vest to što Priština vraća zemlju manastiru Visoki Dečani, za šta se borba vodila od 2016. godine.

"Praktično se borimo za normalno društvo. Time što se mi borimo da se poštuju zakoni na KiM, borimo se za sve, ne samo za Srbe. Tako da je na neki način naše prisustvo lekovito za sve, samo treba ljudi to da shvate. Treba i ovi drugi, naše komšije da shvate da je dobro da nas čuvaju tamo, da smo i njima dragoceni", rekao je vladika.