Srbija i Balkan
"Fajnenšel tajms": EK iz geopolitičkih razloga gura BiH, stvara iluziju o ulasku
Strah od situacije u Ukrajini podstakao je EU da razmišlja o proširenju, ali obećanja data BiH nisu ništa više od "šta bi bilo, kad bi bilo"
Malo po malo, vrata za članstvo Bosne i Hercegovine u EU se otvaraju. Ono što kvari ovu dobru vest, piše "Fajnenšel tajms", je što Brisel svoju politiku prema Balkanu zasniva na željama, a ne na realnosti.
Put do proširenja pun je prepreka. Sa jedne strane EU mora da izmeni način funkcionisanja svojih institucija, finansija i politiku kako bi primila nove članice. A entuzijazma za to među 27 zemalja članica u ovom trenutku nema.
Sa druge strane, zemlje kandidati moraće da sprovedu reforme u svojim društvima kako bi bile "pogodne" za članstvo u Uniji. Iako je Balkan na putu ka EU još od samita u Solunu 2003. godine, Hrvatska je poslednja koja se priključila Uniji 2013. godine.
A sama BiH je na samom kraju reda, uprkos pohvala predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je zemlja napravila "impresivne korake napred".
Među tim "impresivnim koracima" su usvajanje: zakona o konfliktu interesa, borba protiv pranja novca i finansiranja terorista, unapređenje pravosudnog sistema, upravljanje migracijama i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
U praksi, sarajevski politički analitičar Jasmin Mujanović je to ovako sročio: "Nema procesa ni logike; Brisel izmišlja stvari u hodu".
I was critical when EU greenlit negotiations w 🇺🇦 & 🇲🇩 on geopolitical grounds but not 🇧🇦. Now EU may authorize negotiations w 🇧🇦 but on “substantive” grounds, which is complete hokum. There is no process or logic; Brussels is making it up as it goes along.https://t.co/LBO2vC8K0b
— Jasmin Mujanović (@JasminMuj) March 11, 2024
Drugim rečima, Komisija ima snažne geopolitičke argumente za forsiranje članstva BiH u Uniji, ali zna da oni sami po sebi nisu dovoljni da bi se pristupilo EU. Postoje kriterijumi za ulazak koji moraju biti ispunjeni, piše "Fajnenšel tajms".
Dakle, umesto toga, Komisija bira da podstakne iluziju da je BiH konačno na putu da transformiše institucije koje su je od 1995. godine i Dejtonskog sporazuma učinile politički najparalizovanijom, nefunkcionalnijom državom u Evropi.
I to je, navodi list, glavni problem sa pristupom EU potencijalnom ulasku BiH u klub. Demokratija je uslov za članstvo, ali, podržavajući bosanskohercegovački politički sistem zasnovan na etničkoj pripadnosti, EU zapravo učvršćuje antidemokratske tendencije.
Stoga, zaključuje "Fajnenšel tajms", da bi Bosna i Hercegovina postala punopravna članica EU, Zapad će morati u potpunosti da reformiše njen etnički zasnovan politički sistem koji je posledica Dejtonskog sporazuma koji su ugovorili Amerikanci.
