Sonja Biserko i Žene u crnom brane Dinka Gruhonjića: Putinove metode, sve veće približavanje Moskvi

Onima koji veruju da ništa nije slučajno možda će pažnju privući vest da je dan posle obeležavanja četvrt veka od NATO agresije na SR Jugoslaviju, objavljen domaći apel u kojem se međunarodna zajednica, konkretnije EU i SAD, poziva da "spreči predsednika Vučića da sprovodi unutrašnju represiju", a sve povodom "poziva na linč protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić", kako je navedeno.

Oni koji misle da su takve postavke teorije zavere, imaće mnogo više razumevanja za "Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja" u kojem se navodi da su potpisnici "ozbiljno zabrinuti za živote kritičkih glasova u Srbiji", kao i  da su "besprimernoj hajci" izloženi novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić. Kao i da se radi o "obračunu režima sa zapadom i opozicionim i kritičkim delom društva u Srbiji".

Potpisnici apela u kojem je cenjena strana sveta zaslužila malo slovo, a linč dobio nepotrebni prilog protiv, između ostalih su predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, Staša Zajović iz "Žena u crnom", Nenad Čanak, prvi predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i njegov naslednik na tom mestu Bojan Kostreš, advokat Aleksandar Olenik, "sociološkinja" dr Vesna Pešić, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković. Tu su i Gruhonjićeve kolege sa beogradskog Filozofskog fakulteta istoričari Nikola Samardžić i Dubravka Stojanović, jedan kolega i sa njegovog rođenog fakulteta prof. dr Pavle Sekeruš, zatim Nataša Mićić i Balša Božović. Potpisnik je i novinar Nedim Sejdinović, kao i predstavnici međunarodne javnosti iz Crnogorskog Helsinškog odbora, Sarajeva, savetnici iz gradske uprave Geteborga i predsedništva BiH, predstavnik udruženja za kritičko mišljenje iz Mostara.

Autori apela zabrinuti su nizom tragičnih događaja koji su obeležili prošlu godinu među koje svrstavaju i masakre u školi "Vladislav Ribnikar" i Mladenovcu. "Približavanje režimu u Moskvi" vide kao podjednako tragičnu stvar, kao i "teroristički napad u Banjskoj" i nezaobilaznu krađu izbora.

I izbore uopšte kao takve, koji su i zauzeli najveći deo apela: od osude "izborne krađe" i pozivanja na neimenovane ali "brojne međunarodne kritike" i rezoluciju Evropskog parlamenta, vrhovnog autoriteta da donese presudu o pitanju izbora u Srbiji, do obračuna vlasti predsednika Vučića sa "domaćim kritičkim glasovima" pred beogradske izbore. 

"Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost. Lalić i Gruhonjić su i do sada bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova", navodi se u apelu.

Kako dalje navode, ta brutalna kampanja protiv dvoje kritičko-mislećih ljudi, "služi se Putinovim metodama i preti da eskalira, jer po prvi put predsednik Vučić više nije siguran u svoju poziciju". 

Naš izbor

Slučaj Dinko Gruhonjić: Ko je napadač, a ko žrtva otrovnih izjava

Kritika režima Aleksandra Vučića Ane Lalić i Dinka Gruhonjića, trebalo bi podsetiti, ogledala se u novinarkinoj izjavi da Vojvodina nije deo Srbije, da crkve niču kao pečurke, i da se sprovodi nasilna dosrbizacija Vojvodine, dok se novosadski profesor Vučićevom režimu hrabro suprotstavio dosetkom da ima lepo ime Dinko, kao Dinko Šakić, zapovednik logora Jasenovac.  

"Sve kritičkiji tonovi sa zapada i Vučićevo okretanje autokratskim režimima, neminovno vode Srbiju u novu izolaciju, koja će pojačati unutrašnju represiju i teror prema svim kritički orijentisanim pojedincima i opozicionim grupama", nastavljaju dalje autori apela ne hajući za to da osim Aleksandra Vučića u Srbiji živi i neki drugi narod, koji ne pripada ni nezavisnim udruženjima ni slobodnim intelektualcima koji traže zaštitu od EU i SAD.

A začudo, ni SNS-u koji smatraju sveprisutnim.

U Srbiji živi neki narod, nazovimo ga većinski ako nije previše uvredljivo, čiji su preci osnivali srpsku Vojvodinu, stradali u Jasenovcu, neki koji se po nacionalnosti izjašnjavaju kao Srbi, a po veroispovesti kao pravoslavci.

Ili neki narod koji, za razliku od kritički nastrojenih intelektualaca, zna da sloboda mišljenja ne podrazumeva slobodu verske i nacionalne netrepeljivosti i javnu reč bez ikakve odgovornosti. Narod koji smatra da bi njihovu odgovornost, ako je ima, trebalo da utvrđuje sud, a nikako ulica i društvene mreže. 

Ako postoji neki nemontirani snimak u kojem Ana Lalić i Dinko Gruhonjić u nastavku svog izlaganja objašnjavaju da poznaju Zakon o zabrani diskriminacije i Ustav Srbije i da poštuju oba izražavajući svoje kritičko mišljenje protiv Aleksandra Vučića, bilo bi lepo da ga potpisnici apela podele sa zainteresovanom javnošću.