Srbija i Balkan
Stevandić nakon Šmitove odluke: Mi u Srpskoj ne pristajemo na ludačku košulju koju nam nameću
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske potvrdio je za RT Balkan autentičnost radne verzije Izbornog zakona Republike Srpske i ukazao da Srpska neće pristati na nametanje bilo čega od čoveka koji je registrovan kao obožavalac nacista
Radio-televizija Republike Srpske objavila je da je u posedu radne verzije Izbornog zakona Republike Srpske, koji je odgovor na današnju odluku Kristijana Šmita da nametne izmene Izbornog zakona BiH.
Kako se navodi u prvom članu ovog zakona, njime se uređuju izbor i imenovanje poslanika Narodne skupštine Republike Srpske i delegata Veća naroda Republike Srpske, predsednika i potpredsednika Republike Srpske, delegata Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH iz Republike Srpske, odbornika skupštine grada, odbornika skupštine opštine, izbor i opoziv gradonačelnika grada i načelnika opštine, izbor članova saveta mesne zajednice, imenovanje organa za sprovođenje izbora, zaštita izbornog prava, pravila ponašanja u izbornoj kampanji, finansiranje izborne kampanje, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje ovoga zakona.
Pogledajte celu radnu verziju.
Stevandić: Licemeran udarac evrointegracijama BiH
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske potvrdio je za RT Balkan autentičnost radne verzije Izbornog zakona Republike Srpske i ukazao da Srpska neće pristati na nametanje bilo čega od čoveka koji je registrovan kao obožavalac nacista (prim. aut. Kristijan Šmit).
"Mi sutra imamo kolegijum za Posebnu sednicu, pa ćemo se sutra dogovoriti koje će biti tačke dnevnog reda na Posebnoj sednici u četvrtak, 28. marta", najavio je predsednik parlamenta Srpske.
Stevandić je istakao da je važna činjenica da Kristijan Šmit i njegovi saradnici pokušavaju da ponište napore tri konstitutivna naroda da se dogovore u svojoj državi.
"Napori tri konstitutivna naroda da se dogovore u BiH doveli su do pristupanja pregovorima sa Evropskom unijom, a Kristijan Šmit pokušava to da razvali. Njegovi postupci vraćaju nas u doba arbitriranja nelegalnih stranaca, u doba donošenja odluka koje nemaju veze sa demokratskim principima, koje nemaju veze sa dogovorom naroda. Ovo je licemeran udarac evrointegracijama BiH", ukazao je Stevandić.
Naš sagovornik istakao je da je postupak Kristijana Šmita antievropski, antidemokratski i anticivilizacijski.
"Ovo je licemeran udarac evrointegracijama BiH. Ovim se u Bosni i Hercegovini otvara kriza i ne dozvoljava se kretanje prema EU", istakao je Stevandić.
Na poruku Kristijana Šmita građanima BiH da je on "garant postojanja FBiH i RS", Stevandić je poručio da Republika Srpska ne prihvata da je garant njihovog opstanka neko ko je upisan kao poštovalac nacista i ko nema odluku Saveta bezbednosti UN o imenovanju, već je u BiH samo strani turista.
Stevandić je ponovio i da ovo nije nametanje zakona, već ludačke košulje, te da, ako neko u Federaciji BiH želi ludačku košulju, oni u Republici Srpskoj niti žele, niti će na nju pristati.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ranije da će Srpska doneti svoj izborni zakon i sprovesti izbore, ukoliko se Šmit umeša u izmene Izbornog zakona BiH.
Predstavnici parlamentarnih stranaka na nivou čitave BiH sastajali su se tri puta u prethodnom periodu:
- u Laktašima, kada su načelno postigli dogovor oko najvažnijih pitanja i zakona koje je neophodno izmeniti zbog evrointegracija BiH
- u Sarajevu, nakon intervencije američkog ambasadora Majkla Marfija koji je pokušao da sruši dogovor političkih predstavnika konstitutivnih naroda
- u Mostaru, gde je domaćin bio lider HDZ BiH Dragan Čović, kada su se politički predstavnici konstitutivnih naroda usaglasili da je prioritet BiH u evrointegracijama bez međunarodno intervencionizma
Rok za usaglašavanje lidera političkih partija u BiH bio je do kraja marta, a lideri EU odlučili su da otvore pristupne pregovore s Bosnom i Hercegovinom, saopštio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Mišel je na Iksu čestitao BiH i poručio da je njeno mesto u evropskoj porodici.
U okviru pristupnih pregovora postoje uslovi koje BiH mora da ispuni, a neki od njih su i ukidanje Kancelarije visokog predstavnika i Ustavni sud BiH bez stranaca. To sem očigledno, delu međunarodne zajednice nije dopalo, jer bi time njihov uticaj na BiH oslabio, kako i slabi kada stranci ne mogu da posvađaju narode, koji su pokazali da žele sami da odlučuju o dogovorima i budućnosti BiH.
