Srbija i Balkan

Nelegitimni visoki predstavnik u BiH doneo odluku da nametne izmene Izbornog zakona

Kristijan Šmit poručio je građanima BiH da je on "garant postojanja FBiH i RS"
Nelegitimni visoki predstavnik u BiH doneo odluku da nametne izmene Izbornog zakonaGetty © Frank Hoermann/SVEN SIMON

Kristijan Šmit, visoki predstavnik kojeg u Republici Srpskoj ne priznaju jer ne postoji adekvatna odluka Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o njegovom imenovanju, objavio je da je odlučio da nametne izmene Izbornog zakona BiH.

"Ja ću uraditi ono što se trebalo uraditi pre mnogo godina. Prema tome, želim da objavim odluku kojom donosim izmene Izbornog zakona BiH", poručio je Kristijan Šmit.

Šmit je, potom, poslao poruku građanima Bosne i Hercegovine.

"Ne obraćam se strankama i političarima, već građanima i biračima ove zemlje. Ko treba da izađe i glasa za Parlament? To su svi građani ove države, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Prema tome, želim podvući ovde da se obraćam ljudima u oba entiteta i u Distriktu Brčko, da ovde nema nikakve diskriminacije i ona neće biti moguća ako stanemo zajedno", poručio je Šmit, dodajući:

"S mojim kompetencijama, ja sam garant postojanja FBiH i RS i to je moja dužnost u skladu s Dejtonskim sporazumom. Moram reći da moram da radim za sve njih."

Šmit nije rekao kako to on ima kompetencije ima, kada ne postoji odluka o njegovom imenovanju, pa ga u Republici Srpskoj tretiraju kao turistu koji je uzurpirao mesto koje mu zakonom ne pripada, no, iz Republike Srpske još ranije su najavili pokretanje tužbe protiv njega. 

Protiv visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita ubrzo će biti pokrenut sudski postupak, jer "sve što radi, radi ilegalno", najavio je ranije italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja

U oktobru, pred Sudom BiH počelo je suđenje protiv Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, zbog "nesprovođenju odluka Kristijana Šmita".

Tehničke izmene podrazumevaju da Centralna izborna komisija BiH (CIK) imenuje predsednike biračkih odbora, uvođenje skenera, identifikacije birača i video-nadzora. Cilj tehničkih izmena su transparentniji i fer izbori.

"Birači ne mogu čekati da vide hoće li doći do dogovora stranak 10 ili 15 godina. Ja bih bio sretniji da smo mogli naći određenu mogućnost da se dođe do izmena zakona direktno od strane odgovornih stranaka odnosno vlasti i parlamenta. Ljudi imaju pravo da njihov glas bude sigurno prebrojan", poručio je Šmit.

On je poručio da su ove izmene važne na evropskom putu BiH, i da ih je davno trebalo sprovesti.

Takođe, poručio je građanima da izlaze na izbore i glasaju, i da ne dozvole nikome da blokira njihov put.

image