Srbija i Balkan
NATO ili nedostatak političke volje: Šta sprečava Srbiju da vrati obavezno služenje vojnog roka
Početkom januara, ministar odbrane Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, do sada je otkriveno malo konkretnih stvari u vezi sa ovim pitanjem
Od pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini, pojedini evropski zvaničnici su u više navrata govorili o tome da se u njihovim državama razmatra uvođenje obaveznog služenja vojnog roka.
Razlog za ovo je jednostavan – iskustva iz SVO pokazala su da profesionalne vojske nisu u stanju da vode dugotrajan konvencionalan oružani sukob visokog intenziteta, a imajući u vidu strah od toga da će "Rusija nakon što završi sa Ukrajinom nastaviti dalje na Zapad", jasno je zbog čega evropski lideri razmatraju tu ideju.
Tako su krajem marta predsednici Letonije i Estonije pozvali druge evropske zemlje da učine više kako bi se pripremili za moguću oružanu konfrontaciju sa Rusijom – od regrutacije i posebnog poreza na odbranu, do značajnog povećanja vojnih izdataka.
Interesantno je da obe države već imaju neki vid obaveznog vojnog služenja, tj. Estonija ga ima od 1991. godine, dok ga je Letonija vratila 2023. upravo zbog straha od Rusije. Na sličan potez iz istog razloga, samo osam godina ranije opredelila se i Litvanija, a pored nabrojanih, u okviru NATO-a, neku vrstu obaveznog vojnog roka (parcijalnog ili sveobuhvatnog) imaju i Švedska, Norveška, Danska, Finska, Turska i Grčka.
Takođe, zbog nedostatka novih regruta na godišnjem nivou, brojne druge države sa dobrovoljnim služenjem u sastavu Alijanse sve češće pominju opciju vraćanja obaveznog služenja. I tako dok države članice NATO-a razmatraju omasovljenje svojih oružanih snaga i spremaju se za "sveopšti rat sa Rusijom", postavlja se pitanje:
"Šta sprečava Srbiju, zemlju okruženu članicama Alijanse, da vrati obavezno služenje vojnog roka?"
Najave sa početka godine i dobro poznati problemi
Kao što je poznato, početkom januara 2024. godine, ministar odbrane Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Od tada se u više navrata pominjala ova ideja, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u maju razgovarati sa Generalštabom i Skupštini o svim predlozima u vezi sa vraćanjem obaveznog služenja.
Ipak, do sada je malo konkretnih stvari otkriveno o potencijalnom vraćanju obaveznog služenja, a prema najavama Vučevića, vojni rok bi trajao "ne duže od četiri meseca", obuka bi bila podeljena na dva dela – teorijsku i praktičnu, regruti bi imali svaki ili svaki drugi vikend slobodan, dok nije poznato da li će gornja starosna granica ostati na 27 ili biti pomerena na 30 godina.
Osim toga, postoje i određene zakonske poteškoće koji otežavaju čitav proces vraćanja obaveznog vojnog roka. Pre svega, za donošenje odluke u vezi sa suspenzijom ili ponovnim uvođenjem obavezne službe, mora se sačekati konstituisanje Vlade Srbije.
Zatim tu su drugi problemi, poput stanja i opremljenosti kasarni i drugih vojnih objekata, odliv oficirskih i podoficirskih kadrova koji se intenzivirao u poslednjih nekoliko godina i pitanje prigovora savesti, koje je za vreme obaveznog služenja u velikoj meri zloupotrebljavano.
Za potonji problem već postoji neka vrsta rešenja, koja podrazumeva da bi svi "prigovarači savesti", odnosno oni koji izaberu civilno služenje, svakako bili poslati na službu u kasarnama samo ne bi imali dodira sa oružjem. Na taj način oni bi ispunjavali tzv. treću misiju vojske – pomoć civilnim organima, kako je rekao Vučević.
Što se, pak, kasarni i kadrova tiče, ovi problemi zahtevaju mnogo veće ulaganje u resurse vojske i poboljšavanje uslova zaposlenih u aktivnom sastavu, što naravno podrazumeva dodatne finansijske izdatke za sektor odbrane Republike Srbije.
Političko, a ne pitanje sposobnosti i kapaciteta
Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka primarno je pitanje (nedostatka) političke volje i uticaja stranih faktora, smatra general u penziji Mitar Kovač, koji je za RT Balkan izjavio:
"Osnovni problem je politička volja, odnosno odgovornost vlasti da u skladu sa potrebama države i potrebom za jačanja ratne vojske donese hitnu odluku o nastavku služenja vojnog roka. To nije dug proces, potrebna je samo odluka Vlade i Narodne skupštine i to se sve može brzo rešiti. Mislim da je glavni uzrok toga uticaj i delovanje spoljašnjih faktora, pre svega vodećih sila u okviru NATO i EU, jer su to činioci koji pritiskaju vlast u Srbiji i koji posle toliko godina i uprkos očiglednim potrebama ne dozvoljavaju nastavak služenja vojnog roka."
General u penziji smatra i da je došlo do svojevrsne promene spoljnopolitičke orijentacije, što se može videti i po određenim postupcima u domenu nabavke naoružanja i vojne opreme.
"Nažalost to (pritiske Zapada), vidimo i po promeni spoljnopolitičke orijentacije jer mi sve više izlazimo u susret zapadnim centrima moći, npr. u pogledu moratorijuma na vojne vežbe, odnosno održavanja vežbe 'Platinasti vuk' sa SAD i državama iz regiona u sastavu NATO-a, kao i u vidu kupovine 'rafala' od Francuske, tj. vojnotehničke saradnje sa njima", rekao je Kovač i dodao:
"Sve su to indikatori koji nažalost ukazuju da Srbija postepeno ali pouzdano ide ka NATO i da je zavisna od njega, te da zbog toga nema obaveznog služenja vojnog roka."
Što se tiče problema sa kasarnama, kadrovima i novcem, penzionisani general smatra da su to zapravo sve "izgovori vlasti za ne donošenje odluke".
Komentarišući postupke zemalja u okviru Severnoatlantske alijanse da vrate ili pooštre mere u vezi sa obavezanim vojnim rokom i, paralelno, pritiscima na Srbiju da ne donese istu odluku, Kovač je izjavio:
"Mi iako nešto kupimo ili nabavimo od savremenih borbenih sistema, njima (Alijansi) je bitno da ne omasovimo i podmladimo ratnu vojsku, dok paralelno sa tim države članice NATO-a poput Finske, Švedske, Hrvatske ili čak Nemačke, sve više govore o obaveznom služenju vojnog roka, ili povećanju kontingenata za obuku mladih vojnika. Naravno to je sve u skladu sa projekcijom moći NATO-a na istok Evrope, odnosno pripreme njihovih kontingenata i ratnog sastava za sukob sa Ruskom Federacijom."
"Kada pogledamo sve ono što nam se dešava u okruženju po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske, vidimo da su zapravo to neki od glavnih razloga zbog kojih NATO ne dozvoljava vojno jačanje Srbije", smatra general.
On ocenjuje i da ideje o obaveznom služenju u NATO zemljama, uz istovremeno ograničavanje naše države u istoj sferi, Srbiji ne ide u prilog, te da ugrožava nacionalnu bezbednost, zbog toga što je veliki deo našeg ratnog sastava po godištima star i ne može zadovoljiti potrebe vojske.
"Najveći problem jeste što ne slušamo svoje, potrebe nego podležemo pritiscima SAD, NATO i EU", zaključuje general u penziji.
