Makronove poruke Srbiji: Od srdačnog dočeka do oštrih reči

Čak tri puta u jednom danu Francuska je postrojila svoju gardu u čast posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Vojni orkestar je svirao srpsku himnu, a francuski predsednik Emanuel Makron dočekao ga je srdačnim pozdravom i zagrljajem.

Manje srdačne bile su izjave uoči sastanka u Jelisejskoj palati kada su se dvojica predsednika obratila novinarima.

Vučić sa Makronom: Priština nije ispunila nijednu tačku iz Ohridskog i Briselskog sporazuma

Makronove poruke mogu se podeliti u tri grupe: Srbiju vidi pod okriljem Evropske unije i nigde drugde, najavljuje unapređenje saradnje Beograda i Pariza u brojnim oblastima, a posebno u vojnoj, dok u dijalogu sa Prištinom smatra da su obe strane podjednako doprinele, te da bi trebalo da učine još više, zbog čega je Vučić reagovao i odgovorio domaćinu.

Makron pokušava da dovrši plan Zapada o Kosovu

Makron je, koristeći se svim elementima dobrog domaćina, pažnjom koja je naglašenija nego kod drugih sličnih poseta, pripremao atmosferu i teren za pomeranje našeg stava u vezi sa Kosmetom u pravcu želja Zapada, kaže nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović u izjavi za RT Balkan.

"Makron je to učinio na jedan indirektan način koji ne povređuje naša osećanja, ali koji je na liniji takozvanog nemačko-francuskog plana. Francuski predsednik je pokušao da drži ekvidistancu, odnosno da su i Beograd i Priština podjednako doprineli sadašnjem dijalogu, i jedni i drugi koliko su mogli, ali da je to je uravnoteženo", ukazuje naš sagovornik. 

Zapad koji je ujedinjen prema nama ima problem kako da dovrši proces normalizacije odnosa do našeg priznanja nezavisnosti tzv. Kosova i dovija se na razne načine, ocenjuje Jovanović.

"Makron je, sa famom da je Francuska tradicionalni prijatelj Srbije i zbog razvijenih ličnih odnosa sa predsednikom Srbije, izabran da napravi napredak u tom pravcu u razgovoru sa našim predsednikom", kaže Jovanović. 

Vučić je to osetio, navodi naš sagovornik, i u obraćanju pred novinarima napravio neophodnu korekciju, vrlo direktno osporavajući Makronovu izjavu da su obe strane učinile ono što mogu da se stvari pomere ka sporazumu.

"To je bio neophodan odbrambeni efekat koji je naš predsednik učinio naspram pokušaja Makrona da po mantri Zapada izjednači doprinos i jednih i drugih. Ta korekcija koju je predsednik učinio pred očima celog sveta je vrlo hrabra i dosta je neuobičajeno da gost ispravlja domaćina", napominje Jovanović.

Naš sagovornik zaključuje da pitanje Kosmeta ostaje i dalje otvoreno sve dok Zapad ne shvati da je bio preveliki zalogaj da Kosovo agresijom proglasi nezavisnom državom i od Srbije traži priznanje.

"Vremenom bi morali da shvate da je to previše, a kad je nešto previše, onda nije objektivno ostvarivo već se revidira", zaključuje Jovanović.

Dobiti ono što se dobiti može

Francuska nema samostalnu spoljnu politiku, zbog čega Makron mora da izvršava naređenja koja dolaze iz NATO-a i iz Vašingtona, pa nema sumnje da uprkos poseti Vučića, bitnog zaokreta u njihovoj politici ne može biti, smatra reditelj Dragoslav Bokan.

"Mi ne možemo da naše protivnike privedemo poznaniju prava, niti da stavimo neko istorijsko ogledalo pred njih pa da se oni zgroze od onoga što će videti i da se pokaju. Ali možemo da svaku pukotinu u jedinstvu NATO zemalja i svaki i najmanji razlog i motiv upotrebimo da dobijemo nešto na vremenu, na smanjivanju pritiska", kaže Bokan.

Taj pokušaj da dobijemo ono što se dobiti može u stvari je suština odlaska Vučića u Pariz, smatra naš sagovornik.

"Mi pokušavamo da ne budemo poslednja žrtva sistema koji doživljava agoniju, već da preživimo prve minute novog sistema organizovanja međunarodne politike po pravilima multipolarnog sveta", ocenjuje Bokan.

Naš izbor

Vučić i Makron: Čemu se nadamo?

Kada Francuzi vide srpskog predsednika kako hoda pored njihovog predsednika, kraj počasne garde, tog trenutka kod njih Srbija nije više samo zemlja zločinaca, negativaca, ljudi koji navodno proteruju Albance i vrše etničko čišćenje, kaže Bokan, već to deluje kao dolazak ozbiljne zemlje koja ima predistoriju odnosa sa Francuskom koji imaju svoje svetle trenutke.

"Medijski kolateralni efekat posete srpskog predsednika dokazuje da mi nismo odbačeni negativac, da nismo prosjak koji je došao da moli, već da smo ozbiljna zemlja. Pošto Francuska vidi u Africi šta znači propast loše vođene međunarodne politike, onda vode računa da Srbiju ne grunu još više u naručje Rusiji, Kini i njihovim saveznicima", zaključuje Bokan.