Srbija i Balkan
Zašto NATO pojačava svoje prisustvo na Balkanu?
Pojačana aktivnost i prisustvo NATO-a oko naše države nije samo pretnja po Srbiju, već se, prema mišljenju generala Stupara, sprovodi i sa ciljem opkoljavanja Ruske Federacije
U proteklih nekoliko meseci na Balkanskom poluostrvu zabeleženo je nekoliko događaja koji ukazuju na pojačano prisustvo NATO snaga na ovom prostoru, a od zvaničnika država članica i same Alijanse stizale su izjave koje potvrđuju takvo stanje na terenu.
Najskoriji takav slučaj trenutno se odvija u Bosni i Hercegovini, gde se već par dana vodi polemika oko toga da li će NATO poslati dodatne snage u vidu jednog bataljona, kao podršku misiji "Altea", koju sprovodi Eufor.
Naime, ovo je među prvima najavio potpredsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić. Međutim, vest o raspoređivanju dodatnih snaga NATO je ubrzo označena kao "planirana aktivnost", pa je tako zamenik ministra odbrane u Savetu ministara BiH Aleksandar Goganović izjavio:
"Napomenuo bih da je ovo planirana aktivnost i da se u stvari radi o upućivanju dela francuskog bataljona, odnosno snaga u rezervi Eufora, radi realizacije planirane vežbe naših Oružanih snaga sa snagama Eufora raspoređenim u BiH".
Zamenik ministra odbrane je dodao i da će "pripadnici francuskog bataljona boraviti u BiH samo u periodu dok traje planirana vežba, kao i da su to nedavno objasnili komandant Eufora general Štic i ministar odbrane Zukan Helez".
Bez obzira što se radi o "privremenom razmeštanju snaga", važno je napomenuti da NATO prema sporazumu sa EU - "Berlin plus" - ima pravo da pošalje svoje jedinice u BiH u okviru misije Eufora, jer pomenuti dokument omogućava Evropskoj uniji da koristi kapacitete Alijanse u misijama bezbednosne i odbrambene politike.
Takođe, uprkos tome što trenutno nema indicija da će NATO zaista trajno rasporediti dodatne snage u BiH, učestale vežbe Vojske BiH sa članicama Alijanse, poput one od 8. januara, kada su američki višenamenski borbeni avioni F-16 nadletali Brčko i Tuzlu, kao i aktivnosti u drugim oblastima Balkana, ipak govore da NATO želi da uspostavi "red" na ovim prostorima, a izgleda da se jedino Srbija ne uklapa u planove Alijanse.
Kosovo i Metohija - pojačano prisustvo Kfora i naoružavanje tzv. KBS
Što se tiče situacije u južnoj srpskoj pokrajini, tu su namere NATO-a jasnije, budući da Alijansa već uveliko naoružava i obučava nelegalne tzv. Kosovske bezbednosne snage, koje u očima Zapada predstavljaju vojsku tzv. Kosova.
Procenjuje se da je u poslednjih šest godina broj pripadnika tzv. KBS udvostručen, te da ih je sada oko 5.000, a pored lakog pešadijskog oružja kojim su raspolagali na početku, sada u upotrebi imaju minobacače, oklopna vozila, protivoklopne raketne sisteme, dronove i bespilotne letelice, kao i pomoć zapadnih instruktora i specijalista.
Uz sve to prištinske vlasti, naravno u skladu sa trendom koji promovišu pojedine NATO članice, najavljuju uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, a treba podsetiti i da je većina albanskog stanovništva na KiM naoružano i svrstano u teritorijalne jedinice.
Sve ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za Srbiju, i to ne zbog nekog konkretnog naoružanja ili nivoa obučenosti pripadnika tzv. KBS, već zbog činjenice da ovu nelegalnu "vojnu" formaciju, kao i njenu kvazidržavu, čuva upravo NATO kroz misiju Kfor.
Tako je pored ulaganja i jačanja tzv. KBS, Alijansa u proteklih nekoliko godina radila i na osnaživanju sopstvenih kapaciteta na KiM, pa je broj pripadnika Kfora u odnosu na 2022. godinu, kada ih je bilo 3.700 povećan za oko 800 ljudi.
Da broj od 4.500 NATO vojnika u južnoj srpskoj pokrajini nije konačan, ukazuju potezi pojedinih članica kao što su Bugarska i Nemačka, koje su poslale ili planiraju da pošalju još vojnika u pomenutu misiju.
Albanija i Rumunija - nove stare baze i špijunski avioni
Pored delovanja na teritoriji ili u neposrednoj blizini Srbije, NATO je od početka godine pojačao svoje prisustvo i na nešto daljim delovima nama susednih država - Rumunije i Albanije.
Tako je kod naših južnih komšija okončana obnova vazduhoplovne baze Kučova, izgrađene pedesetih godina za vreme vlasti Envera Hodže, na kojoj se do skoro nalazilo "groblje" zastarelih sovjetskih i kineskih borbenih aviona. Baza se prostire na 350 hektara, a u njenu obnovu i pretvaranje u savremenu vazduhoplovnu bazu za potrebe Alijanse na Zapadnom Balkanu uloženo je 50 miliona dolara.
Kučova je 18. februara i zvanično stavljena u službu NATO-a, pa će na njoj sada biti stacionirani savremeni helikopteri i bespilotne letelice albanskog ratnog vazduhoplovstva, ali i borbeni avioni i drugi vazduhoplovi drugih članica Alijanse. Takođe, očekuje se da će nakon baze kod Kučova, biti izgrađena i nova pomorska baza u Porto Romanu, naravno ponovo u saradnji sa NATO-om.
Što se tiče Rumunije, ova država uskoro će postati zemlja sa najvećom NATO bazom u Evropi, jer je sredinom marta pokrenuto proširivanje i obnavljanje pojedinih delova 57. vazduhoplovne baze "Mihail Kogalničanu". Ovaj objekat nalazi se u blizini lučkog grada Konstanca na Crnom moru, na oko 130 kilometara udaljenost vazdušnom linijom od granice sa Ukrajinom.
U bazi se trenutno nalazi oko 5.000 vojnika, a nakon proširivanja moći će da primi 10.000 vojnika sa njihovim porodicama. Inače "Mihail Kogalničanu" je poznat po tome što služi kao polazna tačka letelica u sklopu misije "Pojačana kontrola vazdušnog prostora", koju je NATO pokrenuo 2014. godine, a koja podrazumeva pojačano patroliranje iznad Istočne Evrope i Crnog mora.
Iz položaja ove baze i svrhe u koju se koristi, jasno je da je njeno obnavljanje pokrenuto sa ciljem da se od nje napravi neka vrsta polazne tačke i logističkog centra u slučaju potencijalne intervencije NATO-a u Ukrajini, odnosno napada na Rusiju.
Iako je baza primarno namenjena za jačanje istočnog krila i prisustva NATO-a u Crnom moru, Alijansa se potrudila da objekat u Rumuniji iskoristi i protiv Srbije. Tako je u domaćoj javnosti ova baza postala poznata po tome što iz nje od 2022. godine redovno poleću izviđački avioni "artemis", koji konstantno patroliraju u neposrednoj blizini Srbije i osmatraju aktivnosti naše vojske.
Opkoljavanje Srbije i/ili Rusije
Jačanje prisustva NATO snaga i infrastrukture na Balkanskom poluostrvu se, prema mišljenju generala, osnivača i prvog komandanta 72. brigade za specijalne operacije Milorada Stupara sprovodi sa ciljem jačanja južnog krila Alijanse i opkoljavanja Rusije.
"Sve ovo što se dešava na Balkanu povezano je sa ciljevima NATO-a u smislu opkoljavanja Rusije. Činjenica je da je Jadransko more, posebno deo kod Otranskih vrata naročito zanimljiv za NATO i to zbog prebacivanja snaga iz SAD. Za tu svrhu, pored baze u Albaniji postoji i nekoliko baza u Grčkoj", rekao je Stupar za RT Balkan i dodao:
"Suština je da se pravi kopnena veza za prebacivanje snaga iz Amerike od Albanije i Grčke do Rumunije i Bugarske, a sve je to deo borbe za Crno more koje prema planovima Alijanse treba da postane 'NATO jezero' poput Baltičkog".
Zbog toga se prema njegovom mišljenju širi i baza nadomak Konstance, a prebacivanje trupa Alijanse u slučaju sukoba sa Rusijom odvijalo bi se i preko teritorije Kosova i Metohije i centralne Srbije, budući "da smo dali saglasnost da NATO može prelaziti preko naše teritorije".
Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini general Stupar smatra da je u pitanju "pritisak da ova država postane članica NATO, što se ne može postići bez saglasnosti Republike Srpske".
On je dodao i da se Srbija nalazi u teškom položaju jer je njena vojna neutralnost, odnosno proces građenja iste doveden u pitanje.
"Naša vojna neutralnost je ugrožena jer se na našoj teritoriji u suprotnosti sa rezolucijom 1244 i zadacima Kfora da razoruža sve formacije na KiM, pravi tzv. kosovska vojska koja u budućnosti može biti ozbiljan protivnik Vojske Srbije, a danas služi kao sredstvo pritiska u sklopu 'tihe oluje', tj. iseljavanja našeg naroda sa prostora Kosova i Metohije", ocenjuje Stupar.
General dodaje i da posebno treba voditi računa razvoju oružanih snaga država iz našeg regiona - pre svega Albanije, Hrvatske i BiH, jer bi one "uz podršku pojedinih zemalja, ali ne i čitavog NATO-a, mogle da učestvuju u potencijalnoj agresiji na Srbiju".
Kako bi smo izbegli potencijalne sukobe, naš sagovornik smatra da Srbija mora nastaviti sa izgradnjom vojne neutralnosti i to jačanjem svoje privrede, diplomatije i sistema odbrane, koji predstavljaju "tri stuba vojne neutralnosti".
"Mi treba da napravimo takav sistem odbrane koji će svojim borbenim mogućnostima biti sposoban da nanese velike ljudske gubitke, na koje su oni (države u okviru NATO) veoma osetljivi, kao i finansijske troškove potencijalnim agresorima", izjavio je Stupar.
"Međutim, vojna neutralnost mora biti priznata, pre svega od velikih sila - NATO-a, Rusije i Kine - a potom je potrebno napraviti međunarodne ugovore koji će je garantovati. Nije dovoljno da je mi samo proglasimo, već moramo svojim sistemom odbrane na neki način prisiliti velike sile da je priznaju", zaključuje on.
