Šta će Hil i Žiofre na sastanku u Skupštini Srbije?

Uz predstavnike parlamentarnih stranaka koje su prihvatile da dođu na sastanak u Skupštini Srbije, danas su u ovaj predstavnički dom došli i američki ambasador Kristofer Hil, kao i šef Misije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

Iz kabineta predsednice Skupštine nije bilo najave da će ambasadori prisustvovati raspravi o unutrašnjem pitanju kakvo je održavanje izbora u glavnom gradu Srbije. Najavljeno je samo da će uz poslanike biti pozvani i predstavnici NVO kao što su CRTA, CESID i Transparentnost Srbija.

Hil i Žiofre su sedeli za stolom sa poslanicima i pratili raspravu uz prevodioce, a nema informacija da li su se uključivali u dijalog između vlasti i opozicije.

Kako se našao u Skupštini Srbije pojasnio je sam Hil rekavši novinarima da ga je vlast pozvala kao posmatrača, a ne kao učesnika rasprave.

"Moj stav je da je ovaj dijalog važan i da bi trebalo da se nastavi. Iz perspektive američke vlade, ali i ostalih, veoma smo zainteresovani za to da Srbija bude sposobna da prevaziđe ove probleme i da sprovede preporuke ODIHR-a", rekao je Hil.

Završene konsultacije o preporukama ODIHR-a: Opozicija napustila sastanak, Hil protiv bojkota

Kako je dodao, međunarodna zajednica ne gleda blagonaklono na bojkot koji su pojedine stranke prozapadne opozicije najavile, ako kako kaže, to je pitanje koje će morati da reše učesnici dijaloga u Srbiji.

Osim Novog DSS-a, jedino je grupa "Mi – Snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović" negodovala zbog prisustva ambasadora.

"Principijelno smo protiv stranog mešanja i protiv toga da vlast ili bilo koja politička snaga u zemlji ispunjava čak i preporuke koje dolaze spolja, a vezano za naš politički sistem", kaže poslanik Aleksandar Pavić za RT Balkan.

Dodaje da su i ranije odbili da učestvuju na sastanku, te da se sada vidi da su bili u pravu.

"Više nema nikakve razlike između vlasti i opozicije. I jedni i drugi hoće od nas da naprave koloniju. Hil i Žiofre su očigledno prisustvovali sastanku kao kolonijalni upravnici", ocenjuje Pavić.

Naš izbor

Da li će ideja bojkota pocepati opoziciju?

Najavljuje da će grupa preispitati mnoge stvari, jer su do sada imali stav da su opozicija vlasti, a ne i državi.

"Međutim, vlast je ovim ponizila državu", smatra Pavić.

Sa druge strane, reditelj Dragoslav Bokan navodi da situaciju u kojoj se Srbija nalazi može da opiše kao Srbiju Miloša Obrenovića u prvoj fazi ili despota Stefana Lazarevića odmah nakon Kosovskog boja, odnosno kao opstanak u nemogućim uslovima.

"Kao što je i tada bilo mnogo stvari koje je bilo teško objasniti narodu kosovskih vitezova i Karađorđevih i Miloševih ustanika, tako i mi imamo takve situacije, a jedna od njih je ta vrsta prisustva ljudi kojima nije mesto u poslovima naše Skupštine", pojašnjava Bokan.

Kako napominje, ako možemo nečim da smirimo protivnika i neprijatelja, onda treba da uradimo sve što je potrebno da mi njima damo sir u mišolovci, kao što oni nama to rade.

"Ako je spoljašnji privid toga da nešto donosimo u saglasju sa onima koji mrze sve srpsko i suvereno, onda je to cena koju vlast mora da plati zbog više koristi, odnosno manjeg zla, a to je da oni ne budu opet upućeni na naš pokušaj za nesvrstavanje, i da neutralnost naše zemlje od vojne, prebacimo i na političku", kaže Bokan.

Na pitanje da li je dolazak Hila i Žiofrea ustupak opoziciji, Bokan kaže da posao države nije da udovoljava opoziciji, te da to što ne želi da se priključi nacionalnim interesima, nije problem države, već opozicije.