Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Može li Srbija da postane članica Saveta bezbednosti UN
Nestalne članice SB Ujedinjenih nacija biraju se na period od dve godine, ima ih deset, svaka ima pravo glasa i svog predstavnika u ovom međunarodnom telu, a prilikom njihovog izbora vodi se računa o ravnomernoj geografskoj distribuciji
Ako bi eventualno postala nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Srbija bi od toga imala višestruke koristi u rešavanju otvorenih pitanja koja je tište, poput Kosova i Metohije, slažu se sagovornici koji su za RT Balkan govorili o nedavno iskazanoj nameri vrha srpske države da će se kandidovati za nestalnu članicu ovog međunarodnog tela.
Tačnije, ukoliko na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bude usvojena rezolucija o genocidu u Srebrenici, Srbija će se odmah kandidovati za nestalnu članicu za 2025. i 2026. godinu, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Savet bezbednosti, inače, ima pet stalnih članica (Kina, Rusija, Francuska, Ujedinjeno kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države) i 10 izabranih, nestalnih članica koje se biraju na mandat od dve godine. Nestalne članice bira Generalna skupština, pri čemu se posebna pažnja posvećuje doprinosu članica održavanju međunarodnog mira i bezbednosti, a vodi se računa i o geografskoj distribuciji, kako se navodi u dokumentima UN.
Nestalne članice imaju svog predstavnika pri UN i pravo glasa, ali za razliku od stalnih nemaju pravo veta. Istočna Evropa daje jednog predstavnika za SB iz svog regiona, a Srbija, za razliku od Slovenije, Albanije, Bosne i Hercegovine ili Hrvatske nikada nije bila nestalna članica SB.
Jugoslavija je poslednji put bila član ovog tela 1988-1989. godine, kako se navodi na sajtu UN, a prethodno je tri puta bila nestalna članica Saveta bezbednosti.
Treba dobiti većinu u regionu Istočne Evrope, a onda treba ići na Generalnu skupštinu UN da ona to ratifikuje ili ne, objašnjava za RT Balkan diplomata i nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
"Mi u ovom slučaju imamo šanse, prvo zato što se Srbija sa svojim otvorenim pitanjima nalazi na agendi SB, to je, pre svega, pitanje Kosova, a drugo nismo odavno bili članica. Bili smo crna ovca u očima Zapada, oni bi hteli da i dalje to budemo, tim pre što hoće da nam sada utisnu žig genocidnosti. Međutim, pošto nismo dugo bili članica, a drugi su bivali češće imamo i argumente i razloge da to tražimo", ističe Jovanović.
Trenutno je, inače, iz regiona Istočne Evrope nestalna članica Slovenija. Jedna od država kojoj je Srbija dala podršku za članstvo. Ako se Srbija odluči za ovaj potez, to će biti trenutak da se pokažu tragovi naših suseda, ne samo Slovenije, već i Hrvatske, BiH, Albanije koje smo mi podržavali u ranijem periodu, kaže nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.
"To će biti trenutak da vidim plodove naše ranije politike, da li je to bilo ispravno ili u manjoj ili većoj meri kontraproduktivno", naglašava nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije za RT Balkan.
Živadin Jovanović napominje da su ovakva nastojanja dobra promena u prilazu Srbije međunarodnim odnosima i položaju Srbije u svetu.
"To pokazuje da Srbija razume kako nijedan njen važniji problem ne može da se tretira izolovano od svetskih kretanja. A ta svetska kretanja se najvernije odražavaju kroz rad svetske organizacije i posebno Saveta bezbednosti kao najvažnijeg organa", naglašava Živadin Jovanović.
On podseća da je sve to za sada samo mogućnost, ali da je dobro što je Srbija usmerena ka tome.
Govoreći o koristima toga da Srbija potencijalno postane nestalna članica SB, Vladislav Jovanović napominje da tada naš glas postaje jedan od odlučujućih.
"Da bi mogli da spreče neku inicijativu ili predlog da uđe u dnevni red Saveta bezbednosti zemlje koje su za to zainteresovane treba da skupe devet glasova od ukupno 15 članica. Prema tome mi dobijamo na težini jer će morati da se bore za nas, a ako imaju interesa za nas, onda moraju da nam čine i neke ustupke. Drugo, imamo pravo da se izjašnjavamo o svim pitanjima koja su na dnevnom redu SB, čak i da se ne tiče nas. To su situacije i statusi koji su perspektivno obećavajući i pozitivni", ističe Vladislav Jovanović.
Osim toga, Srbija bi u tom periodu, što je samo predviđanje, dobila priliku i da predsedava SB, kada bi mogla dosta samostalno da utvrđuje dnevni red sednica, ukazuje Živadin Jovanović.
"Ako ima problema koji tište Srbiju, a to su pre svega položaj srpskog naroda na Balkanu, ilegalno otcepljenje KiM, opstanka Republike Srpske i BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom, onda bi Srbija mogla da ukoliko želi ta pitanja stavi na dnevni red i traži podršku za svoju politiku rešavanja tih otvorenih teških problema", kaže Živadin Jovanović.
On dodaje da mu smeta što se sa ovim javljamo u uslovima kada smo u iznudici.
"Sada kada nas je Nemačka pritisla sa pretnjom da će nas proglasiti za genocidnu naciju, kada nas je Evropa, uključujući i neke naše, kako se priča, strateške partnere, pritisla inicijativom da prime nazovi tvorevinu Kosovo u Savet Evrope, mi sada se javljamo. Meni zvuči kao da želimo unapred da nađemo neku kompenzaciju i neku utehu", ističe Živadin Jovanović.
I Vladislav Jovanović se slaže da je trenutak posebno žestok i da je naša politička potreba da ovako reagujemo jer napadi na nas su učestali.
"Zato je važno da mi nastavimo da budemo tamo gde se odlučuje, na licu mesta. Recimo, u Generalnoj skupštini UN imamo puno potvrđenih i potencijalnih prijatelja u tzv. trećem svetu. Nesvrstane zemlje su zadržale prijatno sećanje na Beograd, a on je bio sinonim Jugoslavije. Imamo i argumente da smo predmet nepricipijelnih pritisaka zapadnih zemalja i da zapadne zemlje proglašavajući jednu našu pokrajinu posebnom državom potencijalno drže mač nad glavom svih ostalih trećih zemlja koje manje-više moraju da imaju barem jednu, ako ne i više nacionalnih manjina", ističe Vladislav Jovanović.
