Šta je Vučić hteo da kaže: Ko sve nije prijatelj Srbije?

Ne možete prijateljima nazvati one koji komadaju našu teritoriju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju nekoliko dana nakon sastanka sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom u Parizu, a nakon kojeg je javnost obaveštena da će upravo ta Francuska biti jedan od kosponzora rezolucije o Srebrenici.

Vučić: Izgledi u UN nam nisu veliki, u Savetu Evrope postoji šansa

Time se postavlja pitanje, koga Srbija može smatrati prijateljem, a koga ne pod sve neizvesnijim geopolitičkim okolnostima, pogotovo kada se Srbi susreću sa dvostrukim napadom u vidu pomenute rezolucije i predstojećeg glasanja za prijem "Kosova" Savet Evrope. U razmatranju tog pitanja, možda je najbolje krenuti od toga koje sve zemlje autonomnu srpsku pokrajinu smatraju nezavisnom državom. 

Pored Francuske i ostalih glavnih aktera u tzv. francusko-nemačkim i drugim prijateljskim planovima, "Kosovo" priznaje i ostatak Evropske unije (izuzev Slovačke, Rumunije, Španije, Kipra i Grčke), Norveška, Monako, San Marino, Lihtenštajn, Andora. U regionu su to Crna Gora, Makedonija i Albanija.

Zatim, tu je ceo anglosaksonski komonvelt, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland.

Centralna i Južna Amerika

Što se Centralne i Južne Amerike tiče, prema portalu "Vorld popjulejšen rivju", secesiju "Kosova" priznali su Belize, Barbados, Honduras, Salvador, Haiti, Sveta Lusija, Dominikanska Republika, Kostarika, Panama, Kolumbija, Peru i Gvajana.

Bliski Istok i Afrika

Na Bliskom Istoku "Kosovo" za nezavisnu državu smatraju Turska, Izrael, Jordan, Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar, Bahrein, UAE, Jemen i Avganistan, dok je status Omana o tom pitanju nepoznat.

Na afričkom kontinentu, tzv. Kosovo priznaju Egipat, Libija, Čad, Niger, Mauritanija, Senegal, Gvineja, Liberija, Obala Slonovače, Burkina Faso, Benin, Džibuti, Somalija, Gabon, Tanzanija, Malavi i Esvatini (ranije poznata kao Svazilend). Stav Malija, Omana i Gvineje Bisao nije poznat. 

Vredi napomenuti da je odnos Kaira prema Prištini "u statusu zamrznutog priznanja", kako je pre dve godine predsednik Egipta Fatah el Sisi rekao srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću.

Takođe, Egipat je nezavisnost "Kosova" priznao u kratkom periodu dok je predsednik bio radikalni islamista Muhamed Morsi iz Muslimanskog bratstva, koje je na vlast došlo na krilima Arapskog proleća i uz pomoć SAD. Do priznanja od strane Libije došlo je u turbulentnom periodu nakon nasilnog svrgavanja Muamera el Gadafija, takođe pod pokroviteljstvom Vašingtona. 

Azija i Okeanija

U Aziji, tzv. Kosovo priznaju Pakistan, Bangladeš, Tajland, Malezija, Maldivi, Singapur, Južna Koreja, Japan, dok su u Okeaniji to Tuvalu, Maršalska ostrva, Savezne Države Mikronezije i Kiribati. Za nezavisnost "Kosova" se takođe zalaže podjednako međunarodno nepriznato kinesko ostrvo Tajvan.

(Ne)očekivani (ne)prijatelji

Ukupno, "Vorld popjulejšen rivju" navodi da "Kosovo" priznaje 99 zemalja (od kojih neke ni same nisu zemlje), u odnosu na ukupno 193 članice Ujedinjenih nacija. 

Ovde vredi napomenuti da Srbija lobira kako bi ubedila neke od priznavača da povuku svoje priznanje, te je ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić u nekoliko navrata isticao da je cilj Srbije da "Kosovo" priznaje manje od polovine ukupnih članica UN. Povrh toga, Beograd je u poslednjim godinama izdejstvovao više povlačenja priznanja, i nije poznato da li su sva obelodanjena.

Takođe, ne treba očekivati da će sve države koje priznaju "Kosovo" neminovno glasati protiv Srba u okviru predstojećih izazova - i obrnuto. Primera radi, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto nedavno je potvrdio Dačiću da će Mađarska u Komitetu ministara Saveta Evrope glasati protiv članstva takozvanog Kosova i da neće podržati rezoluciju o Srebrenici u UN, dok je u poslednje vreme sve više dokaza o diplomatskom zbližavanju Prištine i Ukrajine.