Srbija i Balkan
Zašto su Grci glasali kao Bugari o prijemu "Kosova" u SE, ili: Koliko košta nož u leđa Srbiji?
Teško da se može reći da je Bakojanijeva, inače sestra premijera Kirijakosa Micotakisa, delovala samostalno kada je preporučila "Kosovo" za članstvo u Savet Evrope, uprkos neispunjenim uslovima, smatraju sagovornice RT Balkan
Glasanje četvoro od pet grčkih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za predlog Dore Bakojani da se "Kosovo" primi u to telo ukazuje da je Atini sve bliža ideja autonomne srpske pokrajine kao zasebne države, saglasne su sagovornice za RT Balkan.
Dok se Srbija i dalje drži možda romansirane ideje o dva bratska naroda koji dele jednu veru i dugu istoriju ratovanja rame uz rame, profesorka istorije na Institutu za balkanske studije u Solunu Katarina Verikios kaže da su se stvari u Grčkoj "veoma izmenile".
"Sada se nameće jedan novi ritam, i što se tiče političke akcije, kao i reakcije na sve to. Poznato je da Grčka ima kancelariju u Prištini, koja nije konzulat, ali funkcioniše tako. U suštini, nije ostalo ništa drugo sem da se prizna ("Kosovo"), a verujem da je ovo jedan nezvanični, mali put koji će dovesti do nečeg zvaničnog", smatra sagovornica RT Balkan.
Dopisnica "Politike" iz Grčke Jasmina Pavlović Stamenić slaže se u oceni da Atina "u poslednje vreme vodi neku drugu politiku, i bez obzira na to što tvrdi da nije promenila svoju poziciju, u šta želimo da verujemo". Dodaje da uprkos zvaničnom stavu Atine, ne može se reći da formalni kontakti u vidu Kancelarija za trgovinu i ministarskih poseta ne postoje.
"Duboko sam uverena da Grčka nikad jasno i decidirano neće reći kako priznaje nezavisnost 'Kosova'. Ali to više ne mora ni da kaže, jer sama činjenica da su predlagači Dora Bakojani i Grčka, a u Savet Evrope mogu da uđu samo države, predstavlja posredno priznavanje nezavisnosti Kosova", kaže naša sagovornica.
Pavlović Stamenić je takođe odbacila inicijalne ocene da je Bakojanijeva delovala samostalno kada je preporučila "Kosovo" za članstvo u SE, uprkos neispunjenim uslovima, napomenuvši da je izvestiteljka za prijem tzv. Kosova u ovo telo sestra premijera Kirijakosa Micotakisa.
Koliko košta nož u leđa Srbiji
Odluka Grčke da zabije Srbiji nož u leđa, što je tradicionalno domen nekih drugih balkanskih država, utoliko je konfuznija imajući u vidu dugu istoriju pokušaja (uspešnih ili ne) komadanja njene teritorije, ali i aktuelne geopolitičke tenzije.
"Kipar je u velikoj opasnosti, i, naravno, čitav Egej. Kao što je poznato, Turci žele da se ponovo podele zone uticaja na Egejskom moru, kao i ostrva", kaže Katarina Verikios, i napominje da Turska takođe pokušava da ostvari uticaj među manjinama u grčkim delovima Trakije.
Međutim, naša sagovornica smatra da je Grčka spremna da obavlja "prljave" poslove za Zapad, upravo zato što joj je "potrebna zaštita u budućnosti", napomenuvši da je Atina "ostala bez naoružanja, jer je svo njeno naoružanje otišlo većinom za Ukrajinu".
"Kad se jednom desilo da je ruski projektil bio 39 sekundi iznad Poljske, digla se čitava uzbuna. Turci su satima nad Egejskim morem, na svakodnevnoj bazi, to niko nikad ne komentariše. To znači da postoji ozbiljan strah, jer ako se zakuva bilo kakva vrsta nekog trećeg svetskog sukoba, naravno da je (za Grčku) prvi neprijatelj tamo", navodi ona.
Obe naše sagovornice ističu da takođe postoje i tenzije sa Albanijom.
"Tu postoje problemi, i uopšte nije nerealno razmišljati na način da ovim 'priznavanjem', odnosno dozvoljavanjem mogućnosti da 'Kosovo' uđe u Savet Evrope, Grčka pokušava na neki način da odobrovolji Albaniju i ublaži taj konflikt, ne razmišljajući da sve to što se radi sa ulaskom 'Kosova' u Savet Evrope može da bude put za pripajanje KiM Albaniji, odnosno realizacije ideje o velikoj Albaniji", kaže Pavlović Stamenić.
Ipak, ona napominje da prijem "Kosova" u SE nije u potpunosti izvestan, iako je jučerašnje glasanje ogolilo poziciju Grčke.
"Tu treba biti veoma obazriv. Još uvek postoje nade da u ovom momentu odluka neće do kraja biti izglasana, ali je činjenica da Grčka pravi neke poteze koji zadovoljavaju njene saveznike u Evropi. U više situacija je pokušavala da dokaže kako misli na način na koji misli Evropa, jer se ona više brinula za otcepljenje teritorije Ukrajine, nego što se brinula za otimanje srpske teritorije na KiM", zaključuje naša sagovornica.
