Srbija i Balkan
Diplomatska ofanziva Beograda povodom rezolucije u Srebrenici: Ko će stati uz Srbiju u UN
Naša najveća moć leži u tome što možemo da se oslonimo na prijateljske zemlje koji imaju daleko veću moć no što je naša, a to su NR Kina i Ruska Federacija koje shvataju šta se krije iza ovog poteza, kao što shvataju mnoge zemlje Globalnog juga, kaže za RT Balkan prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka
U Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku pre dva dana formiran je štab koji će se baviti pitanjima u vezi sa pokušajem usvajanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
U Njujorku je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se, između ostalog, sastao i sa predstavnikom Ruske Federacije pri UN Vasilijem Nebenzjom. Ruskog diplomatu zamolio je da "i ovoga puta, podrži poziciju naše zemlje prilikom odlučivanja u UN".
Prethodno Vučić je poručio građanima da šanse Srbije nisu velike, ali da će se boriti, kao i da će narod videti rezultate.
O rezoluciji o Srebrenici čiji su inicijatori Nemačka i Ruanda trebalo da se odlučuje u GS UN 2. maja.
Sjedinjene Američke Države imaju toliku moć da menjaju samu proceduru, ukazuje profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović za RT Balkan.
"Koriste vrlo retko korišćenu proceduru koja postoji za nekakva sitna administrativna pitanja gde se ne računaju ni glasovi uzdržanih i nije potrebna dvotrećinska većina, nego prosta. SAD vrše strahoviti pritisak na sve osim na Rusku Federaciju, čak i na Kinu, ali bez uspeha, da ne govorimo o njihovim saveznicima i manjim zemljama. Tim državama je jako teško da budu protiv, mnogo im je lakše da budu uzdržane ili da ih nema tog momenta u sali, tzv. glasanje nogama. Međutim, SAD hoće da nateraju te zemlje da glasaju za jer pretpostavljam da se ne bi usudile da glasaju protiv", kaže prof. dr Mitrović.
Ona dodaje da je u takvim okolnostima položaj Srbije težak, sa skučenim geopolitičkim izborima.
"Namesto podrške susednih zemalja imamo njihovo svrstavanje baš pod ove antisrpske zastave. Imamo tu i tvrđi muslimanski blok koji ne ulazi mnogo u suštinu stvari i na takvim platformama je podržavao i podržava uvek muslimansko rukovodstvo u Sarajevu. Imamo i nedovoljno obaveštene države koje misle da se tu nešto pozitivno podržava. Mnoge države nisu dovoljno upoznate, geografski su daleko, nemamo bliske odnose s njima, tako da su naši dometi relativno skromni", ističe naša sagovornica.
Ona, međutim, napominje da imamo prijateljske zemlje sa kojim smo uspostavili ili obnovili odnose, obnavljamo stara prijateljstva iz vremena Nesvrstanih, potpisani su neki sporazumi sa ASEAN-om, dobili smo i poziv iz BRIKS-a.
"Krenuli smo da radimo možda nešto najviše što možemo a to je da je predsednik države otišao na raspravu o stanju na KiM u Savetu bezbednosti UN i to koristi da organizuje izuzetno intenzivnu diplomatsku aktivnost. Ali, naša najveća moć leži u tome što možemo da se oslonimo na neke prijateljske zemlje koji imaju daleko veću moć no što je naša, a to su NR Kina i Ruska Federacija koje shvataju šta se krije iza ovog poteza, kao što shvataju mnoge zemlje Globalnog juga", ističe Mitrović.
One shvataju da je to jedan manipulativni potez kojim želi da se podrije ionako krhka stabilnost u regionu i izvrši dodatni pritisak na Srbiju, kaže Dragama Mitrović.
Što se tiče politike naših "partnera" sa Zapada i EU, naša sagovornica napominje da Srbija nikada nije izbegavala trgovinsku, ekonomsku, kulturnu i druge vidove saradnje sa njima, ali je, nažalost, stalno na udaru njihovih nasrtaja na naš suverenitet.
"Vrlo je teško održavati takve odnose kad vam neko s jedne strane priča da ima pozitivnu politiku prema vama i tobože vas poziva u zajedničku budućnost, a drugom rukom vam seče granu na kojoj sedite. To je realnost odnosa sa tim zemljama, kao i sa Briselom koji je ugrađujući Ohridski sporazum u pregovaračko poglavlje 35 pokazao da ne želi Srbiju u EU", napominje Dragana Mitrović.
Sve članice UN su detaljno informisane šta Srbija misli i kakva joj je pozicija i kad je u pitanju rezolucija o Srebrenici i kad je u pitanju Kosovo i Metohija, kaže diplomata u penziji i nekadašnji predstavnik naše zemlje pri UN Branko Branković.
"Nemačka i Ruanda, koje su u krvi do kolena kada je u pitanju genocid usuđuju se da pokreću akciju da se prizna tobože genocid koji se nije dogodio u Srebrenici. Naša misija u UN i delegacija čine natčovečanske napore da svakoj delegaciji predoče šta sve to znači", kaže Branko Branković za RT Balkan.
Rezultati će se sigurno videti, dodaje on.
"Sve ono što je Vučić govorio, vezano i za Srebrenicu i za KiM, jasno je svim zemljama članicama UN. Ali, pojedine zemlje su pod ogromnim ekonomskim, političkim, pa i vojnim pritiskom od strane upravo zemalja EU i SAD koje se grčevito drže za postojeću vlast ne bi li još malo uspeli da je produže", ističe Branković.
Takav pritisak, kako dodaje, ne važi za zemlje članice BRIKS-a koje su nosioci ideje drugačijeg poretka u međunarodnim odnosima, multipolarnog sveta.
"Naročito pet zemalja osnivača (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), to su ogromne zemlje i tu nema šanse da bilo koja od evropskih zemalja ili SAD, koje su pre svega bile kolonijalne sile, vrše pritiske ili ucenjuju. Ali zato mogu na male zemlje Latinske Amerike, Afrike i Azije, koje su tek progledale sa idejama BRIKS-a da izvrše u određenoj fazi pritiske", kaže Branković.
VV inauguration
