Srbija i Balkan

Saracin: Priština dužna da formira ZSO, rezolucija o Srebrenici nije usmerena protiv Srbije i RS

Naravno, mi smo jaki prijatelji i pristalice 'Kosova'. I mi stojimo iza ideje da 'Kosovo' približimo Evropi, što znači i članstvo u Savetu Evrope, rekao je ovaj osvedočeni "prijatelj" Srbije
Saracin: Priština dužna da formira ZSO, rezolucija o Srebrenici nije usmerena protiv Srbije i RSGetty © Michael Kappeler/picture alliance

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin je rekao da je prema međunarodnim sporazumima Priština dužna da formira Zajednicu srpskih opština i ustvrdio da rezolucije o Srebrenici nije usmerena protiv Srbije i Republike Srpske.

"Naravno, mi smo jaki prijatelji i pristalice Kosova. I mi stojimo iza ideje da Kosovo približimo Evropi, što znači i članstvo u Savetu Evrope. Ali odluka će na kraju biti na Savetu ministara, i ključno je da Kosovo sada učini sve što može da ubedi ogromnu većinu država članica", rekao je Saracin u intervjuu za "Juropijan Vestern Balkan". 

On je naveo da su posebno manjinska prava ključna tema za Savet Evrope.

"Priština ima obavezu iz Briselskih sporazuma postignutih 2011. i 2013. kao i iz Ohridskog sporazuma da primeni formiranje Zajednicu srpskih opština. Ono što je jasno jeste da i 'Kosovo' i Srbija treba da sprovode Ohridski sporazum, koji podrazumeva uspostavljanje ZSO", kaže Zaracin.

Dodaje da u Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza, a to je da Srbija ne sme da spreči takozvano 'Kosovo' da uđe u međunarodne organizacije.

"Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma", navodi.

Govoreći o rezoluciji o Srebrenici kaže da je Nemačka bila kosponzor ove rezolucije zajedno sa Ruandom i nizom drugih država članica UN.

"Mi smo globalno i u svakom trenutku posvećeni sprečavanju genocida. Za nas je od velikog značaja da očuvamo sećanje na užase holokausta. Zato smo takođe posvećeni izoštravanju sećanja na druge međunarodno priznate genocide u novijoj istoriji", kaže Saracin.

Prema njegovim rečima "genocid je istorijski i pravno dokazan i klasifikovan kao genocid od strane nezavisnih međunarodnih sudova i osuđeni su pojedinačni počinioci, a ovom komemoracijom takođe bismo odali počast procesuiranju genocida od strane međunarodnih jurisdikcija".

"Mislim da se mora jasno reći da ova rezolucija nije protiv Srbije, Republike Srpske ili bilo koje druge države, entiteta ili grupe. To je povezano sa počinjenim zločinima i genocidom koji se dogodio. To govore ne samo međunarodni sudovi, već i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine. Tekst rezolucije je uperen protiv radnji kao što su negiranje i veličanje genocida. Rezolucija ne pominje nijednu državu ili bilo koju grupu posebno. Rezolucije za obeležavanje Holokausta kao i genocida u Ruandi postoje već dugi niz godina", tvrdi Saracin.

On je rekao i da ga kao "iskrenog prijatelja" brine retorika koja se koristi u Srbiji.

"To se ne uklapa u moju ideju o iskrenom prijateljstvu i pozitivnom angažmanu Nemačke, kao jednog od advokata koji pokušava da približi Srbiju Evropskoj uniji. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU i stoga, naravno, EU očekuje da Srbija sledi naš primer i da se uskladi sa našim vrednostima i politikom. Veliki deficiti u izbornim procesima koče aspiracije Srbije za članstvo u EU. Vlada sada radi na preporukama OEBS-a i mi smo naravno spremni da podržimo gde god možemo. Angažujemo se pozitivno i stalno", kaže Zaracin ocenjujući situaciju u Srbiji.

Podsetio je i da će ovogodišnji 10. Samit Berlinskog procesa biti u oktobru, dodavši da veruje da će Vlada i predsednik Srbije biti konstruktivni kao što su bili u prošlosti u vezi sa Berlinskim procesom.

"Berlinski proces i regionalne integracije donose korist regionu i u interesu su ljudi u Srbiji. Mislim da je predsednik Vučić toga svestan. Ostaje da se vidi da li su lideri regiona dovoljno posvećeni ili ne. Nadam se i pokušavamo da preduzmemo važne korake ka finalizaciji zajedničkog regionalnog tržišta, pet godina nakon Sofijske deklaracije i 10 godina nakon pokretanja Berlinskog procesa", ističe Saracin.

On smatra da je Berlinski proces veoma konstruktivan politički forum i da na njemu zapadnobalkanska šestorka može  da se dogovori o nekim stvarima, a da se, kako je rekao, možda ne slažu o drugim temama.

"Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj deo, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremni za članstvo u EU. To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu", zaključuje Saracin.

image