Srbija i Balkan
Stručnjaci iz Republike Srpske: Nemačka da ustanovi Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima u NDH
"Izostanak zvaničnog priznavanja tog genocida od strane Nemačke nepravda je koju do danas trpimo i koja produbljuje rane iz prošlosti", navodi se u pismu
Centar za društveno-politička istraživanja (CDPI) Republike Srpske uputio je hitan poziv nemačkom Bundestagu da se 22. april zvanično prizna i obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Centar ocenjuje da Nemačka "snosi posebnu odgovornost", s obzirom na svoju istorijsku ulogu, da bude primer u promovisanju razumevanja mračnih poglavlja istorije i da radi na jačanju uticaja tolerancije i pravde.
U pismu se ukazuje i na zabrinjavajuću nedoslednost u nacionalnoj politici Nemačke.
"Dok je Nemačka sponzorisala inicijative u Generalnoj skupštini UN za priznavanje i osudu drugih skorašnjih masovnih zločina, istovremeno se ustručava da se potpuno i transparentno suoči sa svojim istorijskim gresima i odgovornošću za genocid nad Srbima u NDH", naglašava CDPI.
U pismu se upozorava da taj selektivni pristup ne samo da "potkopava kredibilitet Nemačke na međunarodnoj sceni" već dovodi u pitanje i njen moralni autoritet da se zalaže za ljudska prava i pravdu širom sveta.
Kako navode, Nemačka izbegavanjem priznavanja tog dela svoje istorije rizikuje da bude viđena kao neko ko se krije iza fasade selektivnog pamćenja, odbijajući da u potpunosti prihvati bolan, ali neophodan proces potpunog istorijskog pomirenja.
"Ovaj genocid, kao i drugi, treba da bude priznat pod smernicama Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Odgovornost je na globalnoj zajednici, uključujući Nemačku, da prizna takve zločine da bi se sprečilo njihovo ponavljanje i da bi se univerzalno poštovala ljudska prava", navodi se u pismu.
CDPI naglašava da je 22. april značajan dan u istoriji Drugog svetskog rata i ljudskih prava, dan kada je 1945. godine poslednja grupa zatvorenika u koncentracionom logoru Jasenovac, često nazivanom "Aušvic Balkana", izvela "očajnički i herojski proboj za slobodu", odlučivši da se suoči sa smrću umesto da nastavi da trpi zverstva.
Naglašavaju da se 22. april obeležava kao Dan sećanja na genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima pod surovim režimom NDH koja je, kako dodaju, delovala pod političkom i vojnom kontrolom nacističke Nemačke.
Cilj pisma je, kako kažu, da se pozabavi "dubokim moralnim neuspehom i sistemskim previdom u istorijskom narativu Nemačke, koji kroz generacije nastavlja da nanosi bol preživelima i njihovim porodicama".
"Izostanak zvaničnog priznavanja tog genocida od strane Nemačke nepravda je koju do danas trpimo i koja produbljuje rane iz prošlosti", navodi se u pismu.
Preživeli logoraši iz zloglasnog ustaškog logora Jasenovac pokušali su 22. aprila 1945. godine u očajničkom jurišu na stražare da se dokopaju slobode, ali je u tome uspelo samo 169 od njih 1.073.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je najveći logor smrti u tadašnjoj fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).
Logor je formiran u avgustu 1941. godine, a osmislio ga je jedan od najvećih ratnih zločinaca tog doba Maks Luburić, koji bio i prvi komandant logora.
U toj, najvećoj fabrici smrti na Balkanu, u Drugom svetskom ratu ustaše su ubile na stotine hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma.
Od aprila 1941. do maja 1945. godine 73.316 mališana ubijeno je u ustaškoj NDH, a Hrvatska je tokom Drugog svetskog rata bila jedino mesto u Evropi u kojem su postojali specijalni logori za decu.
Samo od decembra 1941. do aprila 1942. godine ustaše su ubile 19.544 dečaka i devojčica srpske nacionalnosti, a njihov identitet utvrđivan je kasnije.
