"Tajms of Izrael": Srebrenica je genocid

Kao što su žrtve Holokausta dobile svoj dan sećanja na njihovo stradanje, 27. januar, i žrtve i preživeli "genocida u Srebrenici ne zaslužuju ništa manje", piše u autorskom tekstu za "Tajms of Izrael" vanredni profesor prava na univerzitetima Kornel i Kolumbija Menahem Rozensaft.

On u autorskom tekstu polemiše sa stavom istoričara i direktora Centra "Simon Vizental" Efraima Zurofa koji je ponovio i prethodnih dana da u Srebrenici nije bilo genocida.

Profesor prava zamera mu što je, kako je naveo, prenebregnuo da pomene presude Međunarodnog suda u Hagu po kojima je šestoro bosanskih Srba osuđeno za genocid u Srebrenici, kao i u presudu međunarodnog suda u slučaju BiH protiv Srbije i Crne Gore gde je navedeno isto. 

"Zurof i ostali poricatelji genocida nisu u pravu kada ukazuju da je genocid nekakav apstraktan koncept koji je predmet intelektualnih ili filozofskih rasprava. To je pravni termin koji ima čvrsto uporište u međunarodnom pravu", piše Rozensaft.

Nije zgoreg zapaziti da je to uporište toliko "čvrsto" da je dalo osnova autoru teksta da uporedi stradanje više miliona svojih sunarodnika Jevreja u Drugom svetskom ratu i stradanje nekoliko hiljada (uzmimo brojke kojima on barata, iako su upitne) bosanskih muslimana u Srebrenici. I jedno i drugo je genocid za autora teksta iz čega bi se moglo zaključiti da je pre reč o rastegljivom pojmu, nego o onom sa čvrstim uporištem.

Dodik za RT Balkan iz Sankt Peterburga: Rezolucija o Srebrenici bi sahranila BiH

Rozensaft za sebe kaže da je "sin dvoje preživelih iz Aušvica i Bergen-Belcena", a na početku teksta konstatuje da su podnosioci rezolucije "Nemačka i Ruanda, dve zemlje sa jedinstvenim iskustvom u pogledu izvršenja genocida". 

Zatim se čitaocima objašnjava hronologija događaja u kojoj se ističe pogruženo kajanje međunarodne zajednice što nije zaštitila muslimane u Srebrenici i dijabolični plan Srba "četnika", kako ih sve vreme naziva Rozensaft, da unište muslimansku populaciju tako što će streljati muškarce, a žene i decu proterati.

Dakle, autor piše da su nakon što je "Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost" od SFRJ u maju 1992. godine, "pobunjeni bosanski Srbi koji su sami sebe nazivali četnicima, pojam koji se koristio za nacionalističke srpske gerilske snage tokom Drugog svetskog rata, pod komandom generala Ratka Mladića upustio u divljačku kampanju oslobađanja od Bošnjaka i Hrvata pretežno naseljenih srpskih područja u Bosni sa hegemonističkim ciljem pripajanja ovih teritorija tadašnjoj jugoslovenskoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Srbiji u pan-srpski nacionalni entitet". 

Nakon što je objasnio dobro poznatu propagandnu mantru o četnicima i stvaranju "Velike Srbije", profesor prava prelazi na objašnjavanje kako su Mladićeve snage streljale 8.000 muškaraca i dečaka, silovali bošnjačke žene i "proterali 25.000 žena, dece i starijih iz Srebrenice".

Kako je pojam genocida čvrst kao stena, kako nas uverava autor teksta, po pravnoj definiciji nameru da se "uništi u celini ili delovima, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa" Mladićevi "bosanski četnici" izvršili su tako što su žene i decu pustili, a muškarce streljali.

Ako je dozvoljeno zapaziti, Nemci nisu tako postupali sa jevrejskim ženama i jevrejskom decom zbog čega je Evropa gotovo u potpunosti ostala bez svoje jevrejske populacije, ali Nemačka ipak ima "jedinstveno iskustvo".

Rozensaft zaključuje: "Ne mogu mirne savesti da osudim počinioce genocida u kojem su stradali moj brat, deda i baka ako ne osudim i počinioce svih drugih dela genocida, uključujući i genocid koji se dogodio u Srebrenici. Ne mogu mirne savesti da oplakujem svog brata kao žrtvu genocida osim ako na sličan način ne oplakujem sve druge žrtve genocida, uključujući žrtve u Srebrenici".

Mirne savesti jedino se može zaboraviti da su i bosanski Srbi bili žrtve genocida, kao i njihovi sunarodnici u Hrvatskoj u istom periodu kad je stradala i Rozensaftova porodica. Te stoga i nije čudno da neko ko ni ne pominje Jasenovac, ne pominje ni Bratunac.