Srbija i Balkan
"Politiko" o planu Trampovog zeta za Generalštab: Kao da talibani žele da grade Kule bliznakinje
Plan uključuje rušenje zgrade, koja je do sada predstavljala nezvanični spomenik stradanju Srbije tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine
Zet bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner planira gradnju poslovnog objekta na mestu zgrade nekadašnjeg Generalštaba koja je oštećena u NATO bombardovanju 1999. godine. Za mnoge Srbe to je kao da talibani žele da izgrade luksuzni stambeni kompleks na mestu njujorških Kula bliznakinja, piše "Politiko".
Plan uključuje rušenje zgrade, koja je do sada predstavljala nezvanični spomenik stradanju Srbije tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Na njenom mestu bi se uzdizao kompleks luksuznih stanova i kancelarija u stilu Trampove kule.
Predlog je naišao na negodovanje u Srbiji, uglavnom oko istorijskog značaja zgrade - posebno zbog činjenice da će ovaj simbol preuzeti američka kompanija, bliska bivšem, a možda i budućem predsedniku SAD.
"Nečuveno je da se mesto gde su ljudi ubijani i bombardovani pretvara u mesto sa đakuzijima i kockarnicama", rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta, opozicioni političar koji je u februaru prvi objavio informaciju o planu obnove zgrade Generalštaba.
Prema dokumentima koji su objavljeni, pregovori su u toku najmanje od 2022. Prema uslovima predloženog sporazuma, srpsko ministarstvo za infrastrukturu poklonilo bi "Kušner realti" (Kushner Realty) i "Atlantik inkjubejšn partners" (Atlantic Incubation Partners LLC) na period od 99 godina bez naknade, što potom može da se pretvori i u pravo svojine.
Kušner je potvrdio vest tako što je podelio projekciju budućeg izgleda zgrade na društvenim mrežama.
Bombardovanje Generalštaba Vojske Jugoslavije
"Politiko" podseća da glasine o interesovanju porodice Tramp za ovaj objekat sežu još od 2013. godine, kada je tadašnji premijer Ivica Dačić rekao da je bivši američki predsednik, u to vreme biznismen i rijaliti zvezda, zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela na toj lokaciji.
Grenel, koji je bio ambasador u Nemačkoj i izaslanik za Srbiju i 'Kosovo' tokom Trampove vladavine, takođe je predložio razvoj lokacije 2020. godine, pošto se njegov šef spremao da se kandiduje za reizbor.
Najnoviji predlog izašao je u javnost nakon što je Jovanović objavio procurela dokumenta iz kojih se vidi da je Vlada Srbije ovlastila ministra za infrastrukturu Gorana Vesića da potpiše investicioni ugovor sa Kušnerovom kompanijom "Atlantik inkjubejšn partners". Raniji memorandum o razumevanju potpisan je u decembru 2022. sa kompanijom povezanom sa "Kušner realti".
Jovanović i drugi opozicionari pokrenuli su peticiju protiv projekta, sakupivši oko 22.000 potpisa, i najavili proteste kako bi sprečili realizaciju projekta.
Balkanska avantura Ričarda Grenela
Nije bilo iznenađenje za Srbe što se Grenel pojavio kao primarna veza između Kušnera i srpske vlade. Tokom perioda u kojem je bio ambasador i izaslanik, Grenel je otelotvorio Trampov stil diplomatije. U jednom trenutku je "u šali" predložio da se spor između Srbije i 'Kosova' oko toga kako nazvati jezero Gazivode, reši preimenovanjem u "Jezero Tramp".
'Vlada Kosova', optužila ga je da je organizovao smenu premijera Aljbina Kurtija početkom 2020.
Dok je Grenel upravljao balkanskim delom plana, Kušner je upravljao Bliskim istokom. Oba napora uključuju finansijske podsticaje za potpisivanje sporazuma, uključujući kredite privatnog sektora kojima upravlja novoformirana američka Međunarodna finansijska korporacija za razvoj (DFC).
Tokom Trampovog mandata, DFC je vodio Adam Boeler, bivši Kušnerov cimer sa fakulteta. Boeler je 2020. održao konferenciju za novinare u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na kojoj je najavio otvaranje lokalne kancelarije u gradu. Razgovarano je i o korišćenju sredstava DFC-a za ulaganje u zgradu Generalštaba.
O Grenelu, koji ostaje blizak Trampov saveznik, šuška se kao o potencijalnom državnom sekretaru ako se bivši američki predsednik vrati u Belu kuću.
Otkako su vesti o planu procurile, Grenel je služio kao nezvanični portparol projekta na Balkanu. U jednom intervjuu je pokušao da ublaži zabrinutost da projekat ima samo komercijalni interes.
"Uprkos tome što nemaju duboko razumevanje balkanske istorije, svi uključeni u projekat veoma su svesni njegovog simboličkog značaja. Projekat će uključivati spomenik žrtvama bombardovanja kao svoju žarišnu tačku", rekao je on.
Srpsko odbijanje Kušnerovih razvojnih planova
Protivnici projekta tvrde da je jedan od razloga zašto su se pregovori oko rekonstrukcije lokacije odvijali uglavnom iza zatvorenih vrata taj što bi dodeljivanje zemljišta stranim investitorima prekršilo zakone koji zgradu označavaju kao "kulturno nasleđe".
"Ukoliko ozbiljno žele da krenu sa izgradnjom na lokaciji nekadašnjeg Generalštaba, potrebno je ukinuti najmanje tri posebna propisa", kaže Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti koji je jedan od protivnika projekta.
On je objasnio da je konkretna lokacija u Ulici kneza Miloša na kojoj se zgrada nalazi bila namenjena isključivo kao administrativni ili državni centar još od prvih urbanističkih planova Beograda u 19. veku i da nije predviđena za komercijalne projekte.
Zgrada je 2005. proglašena zaštićenim spomenikom odlukom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ali, upravo je učešće američke kompanije u projektu izazvalo najviše kontroverzi.
"To je način da se kaže: 'Mi smo vaši zapadni gospodari i možemo da gazimo po vašem nasleđu i vašim emocionalnim ožiljcima za našu ličnu korist'", rekao je Jovanović.
"Politiko" ukazuje da NATO bombardovanje ostaje emotivno pitanje u Srbiji, ali navodi da, u Srbiji postoji želja da neguje dobre odnose sa potencijalnom sledećom američkom administracijom.
"Teoretski, ako bi Tramp bio reizabran, to bi definitivno poboljšalo odnos Beograda i Vašingtona. Ako Vlada Srbije računa da će kroz ovaj projekat unaprediti odnose sa Vašingtonom, onda bi moglo doći do neke uvrnute političke simbolike gde rušenje upravo ove zgrade vodi u novu eru u odnosima SAD i Srbije koja prevazilazi prošlost", rekao je Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
