Srbija i Balkan
Vlada Republike Srpske: Rezolucija o Srebrenici je neprihvatljiva, teži ka destabilizaciji BiH
U izveštaju se navodi da bi bošnjački političari i njihove pristalice rezoluciju, ukoliko bi bila usvojena, koristili kao političko oružje da Srbe označe kao genocidne i prikažu da su navodno samo Bošnjaci teško postradali tokom rata
Usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN ugrozilo bi dugotrajan posleratni proces zaceljenja BiH i izazvalo unutrašnje sukobe, upozorava se u 31. izveštaju Vlade Republike Srpske dostavljenom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Navodi se da bi "usvajanje rezolucije značilo nagrađivanje nedisciplinovanog ambasadora BiH pri UN za nepoštovanje Ustava, lažno iznošenje stavova BiH i doprinos daljem uništavanju ustavnog poretka BiH".
Za Republiku Srpsku je krajnje neprihvatljivo pokretanje ovakve antisrpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN koja ima destabilizujuće nastojanje da delegitimiše i verovatno ukine Srpsku.
Mnoge druge zemlje, kako se navodi, podržavaju nemačku rezoluciju, jer ih je ambasador BiH u UN prevarom naveo da veruju da je BiH podržava. Naglašava se da Predsedništvo BiH nikada nikome nije dalo dozvolu da se zalaže za tu rezoluciju.
"Ni nosilac rotirajuće funkcije predsedavajućeg Predsedništva, niti ijedan član samostalno ili dva zajedno, ni ministar inostranih poslova u Savetu ministara prema Ustavu nemaju ovlašćenje da odlučuju o spoljnoj politici BiH. O njoj odlučuje samo kolektivno Predsedništvo BiH, koje deluje kao institucija", precizira se u izveštaju.
U dokumentu se napominje da Nemačka predlaže rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se osuđuje svako ko ratni zločin počinjen u Srebrenici 1995. godine, u kom je ubijeno nekoliko hiljada vojno sposobnih muškaraca Bošnjaka, ne svrsta u istu kategoriju kao i Holokaust, u kom je ubijeno šest miliona Jevreja bez obzira na godine života i pol.
Ruanda je, kako se navodi, drugi glavni predlagač rezolucije, kojom se zahteva da ratni zločin počinjen u kratkom vremenu i na ograničenoj teritoriji, gde su žene i deca namerno pošteđeni, bude stavljen u istu kategoriju kao genocid u Ruandi, masakr koji je u celoj zemlji trajao mesecima i u kom je ubijeno 70 odsto pripadnika plemena Tutsi.
Neki od najvećih kritičara Republike Srpske, uključujući SAD pridružili su se Nemačkoj i Ruandi kao sponzorima, nadajući se da će im rezolucija pomoći da nastave da delegitimišu i slabe Republiku Srpsku.
"Ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija sponzorstvom rezolucije bez odobrenja tročlanog Predsedništva BiH teško i bezobzirno narušava Ustav BiH", upozorava se u izveštaju i podseća da Ustav BiH, kao deo ključnih mehanizama podele vlasti koji osiguravaju mir u BiH već više od 28 godina, spoljnu politiku poverava izričito i isključivo tročlanom Predsedništvu BiH.
Navodi se i da je ubistvo nenaoružanih, vojno sposobnih muškaraca u Srebrenici pre skoro 29 godina nesumnjivo bilo stravičan ratni zločin, te da je Republika Srpska uvek podržavala energično procesuiranje i kažnjavanje odgovornih za taj zločin.
Nažalost, rezolucija će biti jednostran i izrazito antisrpski dokument koji ne priznaje da su sva tri konstitutivna naroda u BiH - srpski, hrvatski i bošnjački - pretrpela užasna stradanja usled ratnih zločina.
Rezolucija je, ukazuje se, sačinjena tako da prikaže da su bošnjačke žrtve u Srebrenici jedine žrtve rata čiji su životi važni, a zločin u Srebrenici 1995. godine usledio je nakon etničkog čišćenja te regije od strane muslimanske bošnjačke vojske, u kojem su na stotine srpske dece, žena i staraca namerno mučene i ubijene.
Napominje se da se tom rezolucijom poziva na obeležavanje međunarodnog dana sećanja na srebreničke bošnjačke žrtve, ali ne nudi sećanje na mnoge druge žrtve rata na tom području tokom 20. veka, na primer više od 700.000 uglavnom Srba, Jevreja i Roma koji su ubijeni u hrvatskom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.
Veliki deo stanovništva BiH i mnogi stručnjaci ocenjuju da zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida.
Predsednik Međunarodnog udruženja naučnika koji proučavaju Memorijalni centar Donja Gradina Viljem Šabas, zapisao je da kvalifikacija zločina u Srebrenici kao "genocida" bezrazložno iskrivljuje definiciju genocida.
Glavni lovac na naciste i direktor za istočnoevropske poslove u Centru "Simon Vizental" Efraim Zurof u članku objavljenom ovog meseca kaže:
"Svako ko je upoznat sa događajem u Srebrenici i izvornom definicijom 'genocida' dobro zna da zločin koji su počinile srpske snage ne odgovara definiciji genocida, iz prostog razloga što su sve žene i deca u Srebrenici oslobođeni nepovređeni".
General Luis Mekenzi, bivši komandant snaga UN u Sarajevu, i čuveni stručnjak za genocid Jehuda Bauer takođe tvrde da zločin u Srebrenici nije genocid.
U izveštaju se navodi da, ukoliko bi rezolucija bila usvojena, bošnjački političari i njihove pristalice koristili bi je kao političko oružje da Srbe označe kao genocidne i prikažu da su navodno samo Bošnjaci jedina grupa koja je teško postradala tokom rata.
Rezoluciju bi takođe iskoristili određeni radikalni elementi unutar islamske zajednice u BiH, koji podršku i nadahnuće crpe iz organizacije "Muslimanska braća", a ove grupe namerno koriste optužbe za genocid za raspirivanje mržnje prema Srbima među svojim regrutima.
Ovakvi radikalni elementi takođe koristiće rezoluciju da opravdaju silovanja, odrubljivanja glava i druge užasne ratne zločine koje su mudžahedini koji su se borili na strani Bošnjaka počinili nad nenaoružanim seljanima i podstaći će dalje negiranje masovnih i sistematičnih zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici i širom BiH, posebno etničkog čišćenja Srba u Sarajevu.
U izveštju se podseća da je Narodna skupština Republike Srpske na predlog vladajućih i opozicionih stranaka, usvojila zaključak kojim se izražava podrška zaključnom izveštaju Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, koja je utvrdila da su ubistva u Srebrenici 1995. godine bila ratni zločin, ali da nema kvalifikaciju genocida.
U veoma opširnom izveštaju dalje se govori o Kristijanu Šmitu, kojeg Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, jer nije imenovan u SB UN, situaciji u BiH izazvanoj nametanjem njegovih odluka, optužnici koju je Tužilaštvo BiH, pod pritiskom Šmita, podiglo protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, kao i stranom mešanju koje podriva integraciju BiH u Evropsku uniju.
