Srbija i Balkan
Kome (ne) treba rezolucija? Kako je Srebrenica podelila opoziciju u Srbiji
Inicijativa Novog DSS-a o donošenju rezolucije kojom bi bila odbačena rezolucija GS UN o Srebrenici razotkrila je poprilična mimoilaženja opozicionih partija oko ove teme
Glasanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o rezoluciji o Srebrenici podelilo je svet, a otkrilo je i nove pukotine u ni do sad tako "idiličnom" opozicionom pejzažu Srbije. Tako je i inicijativa Novog DSS-a da se, nakon glasanja u UN, donese i Rezolucija narodnih skupština Srbije i Republike Srpske kojom bi zajednički i u potpunosti bila odbačena "perfidna i istovremeno brutalna laž o takozvanom genocidu" uzdrmala sve bliskiju saradnju partije nacionalno orjentisanog Miloša Jovanovića i bloka prozapadnih stranaka, koje su ranije bile pod šinjelom "Srbije protiv nasilja".
Jovanović u svojoj nameri da pokaže da su Srbi jedina žrtva genocida na ovim prostorima, ima, prema pisanju "Danas", podršku drugog člana koalicije NADA – Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije, ali i pokreta Branimira Nestorovića "Mi, snaga naroda" koji, ne samo što podržava rezoluciju Jovanovića, već se zalaže i za "formiranje komisije ili instituta za utvrđivanje pune istine o tim događajima, jer haška verzija Srebrenice služi samo propagandnim lažima protiv nas kao države i naroda".
Ipak, u suprotnom taboru su mu koalicioni partneri s kojima, zajedno na listi nastupa na nekim lokalnim izborima, kao na primer, onima u Novom Sadu.
Pavle Grbović, iz Pokreta slobodnih građana, tako kaže da je "revidiranje ovakvih tema zarad jeftinih dnevnopolitičkih poena nepotrebno".
"Ovakva sednica, koju predlaže Novi DSS, dovela bi do daljeg podrivanja međunarodne pozicije Srbije i njenog udaljavanja od porodice najuređenijih evropskih zemalja. Usvajanjem deklaracije 2010. godine Narodna skupština se jasno definisala po pitanju Srebrenice, a pitanje naše spoljne politike je jasno navedeno i u Ustavu Republike Srbije i bilo bi neodgovorno i štetno kada bi se ovakve teme pokrenule revidirano zarad jeftinih dnevnopolitičkih poena", kaže Grbović, a prenosi prozapadni "Danas".
Ovakav stav Pavla Grbovića i ne čudi, budući da je on još krajem aprila, na konferenciji za medije u Beogradu posvećenoj temi Srebrenice krajem aprila, podvukao da je i za region i za svet veoma važno da nastavimo sa temom rezolucije o Srebrenici, dok je generalni sekretar njegovog pokreta Aleksandar Radovanović istakao kako čak Srbija treba da bude jedan od inicijatora rezolucije UN o Srebrenici, napisao je on.
I Zeleno-levi front, takođe koalicioni partner Novog DSS-a na izborima u Novom Sadu, na nacionalnom nivou ovoga puta oponira Jovanoviću. I to poprilično žestoko.
"Miloš Jovanović ponovo, posle kratke epizode radikalnog opozicioniranja, pronalazi zajednički jezik sa Aleksandrom Vučićem. Osim što je 'čuo da je govor bio dobar', on ponavlja gluposti o rezoluciji kao žigosanju čitavog naroda i podržava politiku zasnovanu na odbrani naše istine, uprkos činjenicama. Takav NDSS smo imali svih ovih godina, jednom nogom sa vlašću, drugom sa opozicijom, u jednoj ruci sa paragrafom sa Pravnog fakulteta, u drugoj sa sabljom, odlikovanjem Miloša Vučevića koje mu je uručeno 30. juna prošle godine", takođe za "Danas" ističe Đorđe Pavićević, poslanik Zeleno-levog fronta.
Pavićević ne pokušava da se suzdrži od uvreda na račun političkih saradnika sa lokala tako da dodaje i da je predlog rezolucije Narodne skupštine o rezoluciji Generalne skupštine UN, za sada je na nivou propagande i opstrukcije "ovčica" iz opozicije koje idu na izbore. Šta tačno pokušava da ovim sugeriše, ostaje nejasno, budući da i Zeleno-levi front, itekako učestvuje na predstojećim izborima, ali jasno je da njegov stav rezonira sa stavom jednog od lidera Zeleno-levog fronta, Dobrice Veselinovića, koji je više puta tražio da "nazovemo stvari pravim imenom", a zločin u Srebrenici "genocidom", i isticao kako je Srebrenica "najdokumentovaniji zločin ikada".
U mišljenju o Srebrenici Zeleno-levi front saglasan je i sa stavom pojedinih lidera "Srbije protiv nasilja" – poput recimo Marinike Tepić, koja je 2016. godine bila jedna od potpisnika Predloga rezolucije o genocidu u Srebrenici koji su podneli pojedini srpski poslanici.
Ipak, čak ni u okviru ove koalicije nema konsenzusa oko ovog pitanja – jer Marinikin "partijski drug" Miroslav Aleksić, drugi nosilac liste na republičkim izborima 17. decembra, smatra, međutim, da je reč o zločinu a ne genocidu.
Ima li razdora
Politički analitičar Đorđe Vukadinović, međutim, ove poprilično oštre signale pojedinih delova opozicije usmerene prema inicijativi Novog DSS-a ne vidi kao znak podele u opoziciji.
"Dve su takve grupacije koje su u tom smislu odskaču, a to su upravo PSG i Zeleno levi front. Ipak, nisam siguran da se ne bi mogla naći formulacija koja bi omogućila da ova rezolucija bude prihvaćena kad je reč o ostalim strankama", ističe Vukadinović.
Formalno odbijanje rezolucije GS UN je neophodno, jer kako on kaže, dobro se zna šta većina naroda misli o njoj. Srpski narod je, naime, u nedavnom istraživanju koje je Vukadinovićev NSPM uradio za RT Balkan još jednom potvrdio da je postignut čvrst nacionalni konsenzus oko pitanja da se u Srebrenici 1995. godine nije dogodio genocid.
Ovakvoj kvalifikaciji događaja protivi se čak 82 odsto ispitanika.
"Ne možemo tvrditi ništa jer inicijativa nije još ni podneta, ali svejedno, mislim da bi verovatno bilo neke podele unutar opozicije oko tog pitanja. Na žalost postoje grupacije kojima to ne odgovara i koji to ne bi prihvatili, ali to je već njihov problem. Mislim da bi predlog rezolucije trebalo da izađe u koordinaciji više političkih klubova, a uveren sam da će, ako rezolucija bude razumno i konsenzualno predložena biti prihvaćena", uverava sagovornik RT Balkan.
