Žiofre: Nije vreme da Srbija jača odnose sa Rusijom

Evropska unija (EU) jasno ide ka proširenju i želi Srbiju u svojoj porodici, ali to je proces koji ima svoja pravila i ona se moraju poštovati, izjavio je ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre. On je za NIN kazao da je Srbija značajno napredovala u procesu reformi, ali da postoje stvari, među kojima je jedna od ključnih, a to je, kako je rekao, normalizacija odnosa sa Prištinom, koje još moraju da se urade do prijema u porodicu EU.

Žiofre je naveo da je Srbija čvrsto usidrena za ekonomski prostor EU, da je 60 odsto srpske trgovine sa EU i svake godine se razmenjuje 40 milijardi evra.

On je kazao i da zabrana srpskog dinara na Kosovu svakako ne doprinosi normalizaciji odnosa ističući da je EU jasno rekla da ta jednostrana akcija koju je preduzela Priština, tačnije kosovska centralna banka nije korisna i ne doprinosi dijalogu.

"Ovo pitanje pružanja podrške kosovskim Srbima iz Beograda, treba da se razmatra u dijalogu i takođe treba da bude deo razgovora o stvaranju Zajednice srpskih opština. Zato EU preko specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka pokušava da pronađe kompromisno rešenje po ovom konkretnom pitanju", rekao je on.

Vučić čestitao Dan Evrope: Iako nismo pokorni koliko biste vi voleli, moramo da pričamo o budućnosti

Kako je naveo, do sada posle sedam rundi dijaloga, bilo je nemoguće naći kompromis između dve strane, dodajući da se EU žalila na jednostranu prirodu akcije koja je preduzeta i koja je stvorila niz poteškoća građanima koji tamo žive.

Žiofre je istakao i da region prolazi kroz vrlo specifičan trenutak i da se nalazi pred velikom mogućnošću da ostvari veliki napredak u pravcu prijema u EU.

"Mislim da je ovo, ako tako mogu da se izrazim, veća slika koju svi razumeju u kontekstu nove realnosti stvorene ruskom agresijom na Ukrajinu i nove geopolitičke realnosti", rekao je Žiofre.

Američki analitičar: Vašington će probati da pridobije Srbe da uđu u NATO

Prema njegovim rečima, rezultat te nove realnosti je želja EU da ubrza članstvo Zapadnog Balkana i to se navodno upravo vidi poslednjih meseci, poput odluke da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom, Albanijom i u martu sa Bosnom i Hercegovinom.

"To je ono na šta svi treba da budu fokusirani. Istovremeno, znam da još postoji nasleđe iz prošlosti koje nije do kraja razrešeno. Neka pitanja i dalje moraju da budu rešena, ali moramo da ih rešavamo u tom duhu, duhu Brisela u pravcu približavanja EU kroz dijalog, pregovore, kompromise i reforme. To je način na koji možemo da ostvarimo napredak", kazao je Žiofre.

On je objasnio i da ulazak u EU znači da država postaje član kluba, porodice, gde mora da se uradi niz stvari i da srpska ekonomija bude u stanju da se takmiči sa ekonomijom EU, jer će sve barijere nestati, a to, kako je naglasio, jeste velika prilika, ali mora postojati i kapacitet da se izdrži pritisak.

"Takođe, potrebno je ojačati osnove, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i druge bitne stvari. To znači da čak i u sadašnjim okolnostima obnovljenog zamaha proširenja, proširenje ostaje proces zasnovan na zaslugama, jer su to pravila igre", rekao je ambasador EU u Srbiji.

"Nije vreme za jačanje odnosa sa Rusijom"

Kako je naglasio, sada svakako nije vreme za jačanje odnosa sa Rusijom, dok EU sa Kinom ima drugačiji odnos.

"Kina je partner u mnogim pitanjima poput klimatskih promena i na tome mora da se sarađuje, a takmac je i u pogledu ekonomske konkurencije, a to je ono što se naziva sistemskim rivalom", naveo je Žiofre.

Nebenzja za srpske medije: Rezultat glasanja u GS UN sramotan, samo su doneli još podela

On je ubeđen i da bi velika većina građana Srbije glasala za članstvo u EU i da bi zajednica želela da vidi više informacija koje Vlada Srbije pruža građanima o prednostima članstva u EU, o prednostima države kandidata, a kojih navodno ima mnogo.

On je naglasio i da EU želi da može da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera u spoljnoj politici.

"Moj posao je da pomognem Srbiji da ostvari strateški cilj, a to je da postane članica EU, a to zahteva doprinos različitih aktera. To ne može da uradi samo vlast, već morate da dobijete podršku stanovništva, poslovnog sektora, civilnog društva i svako mora da da svoj doprinos, tako da je za mene veoma važno da razgovaram sa svima", zaključio je Žiofre.