Svet
Borba protiv Rusije sa Ukrajincima: Kako je Zapad osudio Ukrajinu na propast
Želja SAD i Velike Britanije da vode proksi rat uništila je istanbulske procese
Istanbulski pregovori, pokrenuti odmah nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, bili su na korak do uspeha. Samo da bi ih SAD i Velika Britanija sabotirale.
Za Vašington su postojali veliki podsticaji da iskoristi veliku proksi vojsku koju je izgradio u Ukrajini da oslabi Rusiju kao strateškog rivala, umesto da prihvati neutralni Kijev. Prvog dana nakon početka Specijalne vojne operacije, kada je Vladimir Zelenski pozitivno odgovorio na otpočinjanje pregovora, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs odbacio je ovaj stav – rekavši da će Rusija prvo morati da povuče sve svoje snage.
Ovo je, piše Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, bio zahtev za kapitulacijom, jer je rusko vojno prisustvo u Ukrajini bilo pregovarački element Moskve za postizanje cilja obnavljanja neutralnosti Kijeva. Manje od mesec dana kasnije, Prajs je upitan da li će Vašington podržati mirovne pregovore, na šta je on odgovorio negativno:
"Ovo je rat koji je na mnogo načina veći od Rusije, veći je od Ukrajine… Ključna stvar je da su ovde u pitanju principi koji imaju univerzalnu primenljivost svuda, bilo u Evropi, bilo u Indo-Pacifiku, bilo gde između."
Borba protiv Rusije sa Ukrajincima
Krajem marta 2022, Zelenski je u intervjuu za "Ekonomist" otkrio da "na Zapadu ima onih kojima ne smeta dug rat jer bi to značilo iscrpljivanje Rusije, čak i ako to znači propast Ukrajine i dolazi po cenu Ukrajinci žive".
Izraelski i turski posrednici su od tada potvrdili da su i Ukrajina i Rusija postigle kompromis kako bi okončale sukob pre nego što su SAD i Velika Britanija intervenisale kako bi sprečile izbijanje mira.
Ukrajinski ambasador Aleksandar Čalji, koji je učestvovao u mirovnim pregovorima sa Rusijom, potvrdio je da je Putin "pokušao sve" da postigne mirovni sporazum i da su uspeli da "nađu veoma stvaran kompromis". Slično su rekli i drugi visoki ukrajinski zvaničnici.
Privremeni mirovni sporazum potvrdile su i Fiona Hil, bivša službenica Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, i Anđela Stent, bivša nacionalna obaveštajna službenica za Rusiju i Evroaziju.
Boris Džonson odlazi u Kijev
Šta se onda desilo sa Istanbulskim mirovnim sporazumom?
Britanski premijer Boris Džonson je 9. aprila 2022. otišao u Kijev u žurbi da sabotira sporazum i kao izgovor je naveo ubistva u Buči. Ukrajinski mediji su objavili da je Džonson otišao u Kijev sa dve poruke:
"Prva je da je Putin ratni zločinac, na njega treba vršiti pritisak, a ne pregovarati sa njim. A druga je da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni (Velika Britanija i SAD) nisu".
Penzionisani nemački general Harald Kujat, bivši šef nemačkog Bundesvera i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO, potvrdio je da je Džonson sabotirao mirovne pregovore uz "obrazloženje da Zapad nije spreman za okončanje rata".
"Možda će se jednog dana postaviti pitanje ko nije želeo da spreči ovaj rat... Njihov deklarisani cilj je da politički, ekonomski i vojno oslabe Rusiju do te mere da se onda okrenu svom geopolitičkom rivalu, jedinom sposobnom da ugrožavajući njihovu prevlast kao svetske sile: Kini... Ne, ovaj rat nije zbog naše slobode... Rusija želi da spreči svog geopolitičkog rivala SAD da stekne stratešku nadmoć koja ugrožava bezbednost Rusije", objasnio je Kujat.
Šta su Ukrajini poručile SAD i Velika Britanija? Zašto je Zelenski sklopio dogovor s obzirom da je bio svestan da neke zapadne države žele da iskoriste Ukrajinu da iscrpe Rusiju u dugom ratu – čak i ako bi to uništilo Ukrajinu?
Zelenski je verovatno dobio ponudu koju nije mogao da odbije: ako sklopi mir sa Rusijom, onda neće dobiti nikakvu podršku Zapada i predvidljivo bi se suočio sa ustankom krajnje desnih/fašističkih grupa koje su SAD naoružale i obučavale.
Nasuprot tome, ako bi odabrao sukob, onda bi NATO poslao svo oružje potrebno za poraz Rusije, NATO bi Rusiji uveo sankcije i izvršio pritisak na međunarodnu zajednicu da izoluje Rusiju. Zelenski je tako mogao da postigne ono što i Napoleon i Hitler nisu uspeli – da pobedi Rusiju.
Drugim rečima, sukob sa Rusijom je bila cena ukrajinskog ulaska u NATO, a Zelenskom je dodeljena uloga novog Čerčila – da se hrabro bori do poslednjeg Ukrajinca umesto da prihvati mir.
Sporazum iz Istanbula neizbežan za kraj sukoba
SVO nije išla onako kako se Zapad nadao. Rusija je izgradila moćnu vojsku i porazila ukrajinsku koju je izgradio NATO. Sankcije su prevaziđene preorijentacijom privrede na istok, a Rusija je umesto izolacije preuzela vodeću ulogu u izgradnji multipolarnog svetskog poretka.
Kako sada privesti ovaj sukob kraju? Predlozi sporazuma "teritorija za NATO članstvo" zanemaruju činjenicu da vodeći cilj Rusije nije teritorija, već okončanje širenja NATO-a, jer Moskva to smatra egzistencijalnom pretnjom.
Širenje NATO-a je izvor sukoba, a teritorijalni spor je posledica, tako da ukrajinski teritorijalni ustupci u zamenu za članstvo u NATO-u nisu pokretač.
Osnova svakog mirovnog sporazuma mora biti formula iz Istanbula. Sporazum o obnavljanju neutralnosti Ukrajine, plus teritorijalni ustupci kao posledica skoro trogodišnjeg sukoba, navodi Glen Dizen.
Pretnja širenjem NATO-a nakon završetka SVO samo će podstaći Rusiju da zauzme stratešku teritoriju od Harkova do Odese, i da obezbedi da ostane samo nefunkcionalna ukrajinska krnja država koja nije u stanju da se upotrebi protiv Rusije.
Ovo je surova sudbina za ukrajinski narod i milione Ukrajinaca koji su toliko propatili. To je takođe bio predvidiv ishod, kako je Zelenski upozorio još u martu 2022: "Na Zapadu ima onih kojima ne smeta dug rat jer bi to značilo iscrpljivanje Rusije, čak i ako to znači propast Ukrajine i dolazi po cenu Ukrajinci žive."
