Kako se balkanski narko-kartel infiltrirao u najveću transportnu kompaniju na svetu

Kada se 2019. godine više od 100 agenata ukrcalo na brod "Gajen" kompanije MCS usidren u filadelfijskoj luci na putu ka Roterdamu, pronašli su gotovo 20 tona kokaina, vrednog milijardu dolara.

Dalja istraga je pokazala da je više od trećine posade - svi zaposleni u kompaniji misterioznog 82-godišnjeg milijardera Đanluiđija Apontea - pomagalo u prebacivanju ogromnih količina kokaina dok je brod plovio duž obale Južne Amerike.

Osim droge, vlasti su zaplenile i sam brod vredan više od 100 miliona dolara i nisu prihvatile izvinjenja izvršnog direktora MSC-a Klaudija Boce koji je rekao da menadžment nije ništa znao o ponašanju zaposlenih u kompaniji koja pokriva gotovo 20 odsto pomorskog kontejnerskog transporta.

Ispostavilo se da je MCS bio na radaru američkih vlasti mnogo pre racije na "Gajenu".

"MSC nije bio žrtva"

Koristeći informacije prikupljene prilikom prethodnih racija na drugim MCS brodocima i obaveštajne podatke iz Evrope, Amerikanci su identifikovali moćni balkanski kartel kao "arhitekte" ogromnog tranfera droge. Vlasti i u SAD i u Evropi su isto tako došle do zaključka da se kartel, koji kontroliše više od polovine trgovine kokainom u Evropi, infiltrirao u MCS deset godina ranije, koristeći njihove brodove i osoblje za izgradnju svog krijumčarskog carstva.

"MSC u ovome nije bio žrtva", rekao je bivši američki tužilac istočnog okruga Pensilvanije, Vilijam Meksvejn koji je bio zadužen za slučaj "Gajen".

SAD traže od MSC-a da plati kaznu od preko 700 miliona, a u planu je i građanska parnica protiv kompanije. MSC tvrdi da su optužbe nepravedne i da su oni "industrijski lider u borbi protiv krijumčarenja narkotika".

"Blumberg" je na osnovu razgovora sa insajderima, snagama reda, ljudima upoznatim sa poslovanjem MSC-a analizirao kako se narko kartel uvukao u verovatno najveću transportnu kompaniju na svetu.

Iako je svaka brodska kompanija koja ima plovila na ruti od Južne Amerike do Evrope u opasnosti, MSC je bio atraktivna meta jer dominira u isporukama proizvoda koji su pogodni za krijumčarenje - svežim voćem i povrćem. Uz to, najveći deo osoblja je iz Crne Gore, "doma" balkanskog kartela.

Evropski zvaničnici su godinama upozoravali firmu na opasnost da u posadi imaju kriminalce, ali rukovodstvo nije reagovalo. Treba napomenuti da Amerikanci nisu optužili rukovodstvo MSC da su umešani u trgovinu drogom niti da su profitirali od nje, ali žele da saznaju više o bezbednosnim protokolima, načinu zapošljavanja u firmi i, pre svega, kako je kartel stekao toliko veliki uticaj unutar kompanije.

Misteriozni Aponte i uspon MSC-a

Sedište kompanije MSC je u Ženevi i njihov način rada je prilično misteriozan. MSC je jedna od retkih velikih transportnih firmi koja nije izašla na berzu, odnosno javnost nema uvida u njihove finansijske izveštaje. Aponte takođe ima stotine povezanih kompanija koje se bave prevozom putnika, proizvodnjom glisera, terminala za utovar/istovar, a čak ima i privatno ostrvo na Bahamima.

Iako u godinama, Aponti je predsedavajući MSC grupe a njegov sin Aleksa, glavni finansijski direktor. Posle debakla sa "Gajenom", na mesto izvršnog direktora je prvi put postavljen neko ko nije porodica, Soren Toft koji je bio direktor konkurentske firme "Mersk".

Aponteovi vole da se hvale da im je more u krvi i da se pomorstvom bave od 17. veka. Aponte je rođen u blizini Napulja i radio je kao kapetan dok nije sreo buduću suprugu Rafaelu Diamant, ćerku švajcarskog bankara. Tada je 1970. kupio stari nemački teretnjak i tako je osnovan MSK.

U to vreme, "Mersk" i "Hapag-Lojd" su bile glavne transportne kompanije. Oštroumni Aponte našao je sebi nišu u manje popularnim rutama, ali i jeftinijoj ceni transporta. Strategija mu se isplatila i MSC je izrastao u transportno carstvo koje je pokrivalo Aziju, Sjedinjene Države i Ameriku a moto im je početkom 2000ih bio "zemlja pokriva trećinu planete, mi ostatak".

Na drugom kraju Evrope, u Crnoj Gori jedna moćna krimi organizacija je gradila svoju pomorsku operaciju.

Britanske vlasti susrele su se sa njima 2010. u Lamanšu, kada je sa MSC-ovog broda "Orijan" koji je bačeno 11 torbi sa 255 kilograma kokaina vrednog 800 miliona dolara, koje je pokupio brod za lov na jastoge "Galvad i Mor". Četvorica mornara, od kojih je jedan bio iz Crne Gore, torbe su pokušali da potope u obližnjem zalivu ali su uhvaćeni i osuđeni na duge kazne zatvora.

Operacija je pokrenula evropsku istragu o povezanosti pomorskih transportnih kompanija i narko kratela. Britanske vlasti shvatile su da "Orijan" nije jedinstven slučaj i da su se slične akcije dešavale i u drugim lukama širom Atlantika u kojima su učestvovale razne šiping kompanije.

Balkanski kartel

Policije iz Evropske unije udružile su snage i pokrenule opsežnu istragu ovakvog načina "isporuke" droge. Ispostavilo se da je to specijalnost balkanskog kartela koji je okupio kriminalce iz pet zemalja koji svi govore "srpsko-hrvatski", piše "Blumberg". Mnogi su bili članovi paravojnih formacija koji su posle ratova 1990-ih počeli da krijumčare oružje, cigarete, bave se krađama i pranjem novca. U svojim redovima imaju i bivše policajce i obaveštajce.

Iako nema prljavog posla kojim se ne bave, prihod im donosi kokain. Početkom 2000-ih su formirali logističku mrežu širom Atlantika, povezali su se sa proizvođačima iz Južne Amerike, dok su u Evropi izgradili ogromnu distributivnu mrežu. Robu su u početku prevozili svojim brodovima, sakrivenu u soju ili druge proizvode ili bi podmićivali kapetana i posadu.

Potom su iskoristili svoju primarnu prednost - balkanske mornare, od kojih mnogi dolaze iz Crne Gore, male zemlje sa pomorskom tradicijom i nekoliko obrazovnih institucija za buduće pomorce. 

Od 6000 moreplovaca u Crnoj Gori, njih oko 2250 radi za MSC, rekao je Mimo Drašković sa kotorskog Pomorskog fakulteta.

Do 2013. bilo je jasno da je kartel našao put do MSC-a. Crnogorska policija je u novembru 2013. objavila izveštaj o organizovanom kriminalu na 100 strana u kojem se navodi da su karteli razvili mrežu privremenih članova koji su pomorci iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske i koji mahom rade na brodovima MSC-a.

Narednih godina, policija iz Španije, Holandije, Belgije, Britanije nailazila je na dokaze infiltriranosti kriminalaca u MSC i ponovo su upozorili menadžment kompanije. MSC-u je rečeno da balkanski kartel koristi lokalnu agenciju za zapošljavanje kako bi ubacili svoje ljude u posadu.

MSC je počeo da posluje sa drugom balkanskom agencijom ali su kriminalci samo postali sofisticiraniji.

Kompanija je iskoristila proširenje Panamskog kanala i povećala broj ruta od severne Evrope, gde su 2016. počele da pristižu rekordne količine kokaina, ka Južnoj Americi.

Agenti za borbu protiv trgovine narkoticima kažu da su krijumčari majstori u logistici. I iskoristili su povećan transport da šalju sve veće količine svoje "robe" u Evropu.

Tovar težak kao pet slonova

Evropski zvaničnici su se okrenuli za pomoć SAD i agenti američke nacionalne bezbednosti pokrenuli su istragu sa evropskim kolegama, naročito posle rekordnih zaplena u Antverpenu i Roterdamu. Saznali su da većina kokaina stiže brodovima sa voćem i povrćem iz Južne Amerike i da najveći broj tih brodova pripada MSC-u.

Istraga je pokazala i da narko krijumčari ne koriste tradicionalne metode. Droga nije pakovana zajedno sa voćem i povrećem nego je krišom unošena na brod sa vode, gumenjacima koji bi pristajali uz plovilo i iz kojih se kokain u nekoliko navrata prebacivao u brodski tovar.

Pomorci koje je kartel "angažovao" bilo pretnjama i ucenama bilo isplatama, lako je mogla da obeleži kontejnere sa dragocenim "tovarom", a kako je pretraga krcatog broda komplikovana i često nemoguća, vlasti su retko kad uspevale da otkriju pošiljke.

Agenti u Filadelfiji, koji su dobili informaciju da se kokain nalazi na brodu, su koristili specijalne kamere koje mogu da uđu duboko u trup broda i pse kako bi otkrili pošiljku. A imali su i pomoć od Obalske straže, SVAT tima, državne policije, gradske policije i specijalaca.

Na "Gajen" je na putu od Južne Amerike do Filadelfije, noću, duž obala Južne Amerike sa gumenjaka prebačena droga težine pet slonova spakovana u 15.000 paketa.

Uhapšeno je više mornara koji su radili za balkanski kartel i koji su priznali krivicu i pomogli američkim zvaničnicima da identifikuju mali deo balkanskog kartela koji je finansirao i organizovalo ti operaciju. To je dovelo do daljih hapšenja njihovih poslovnih partnera od Kolumbije do Severne Evrope.

Glavni ljudi balkanskog kartela još uvek nisu identifikovani. Umešanost MSC-a nije dokazana, a Aponte je povratio "Gajen" i nastavio sa širenjem svoje imperije koja sada ima flotu od 645 brodova koji krstare morima. Sa jednom razlikom - crnogorski mornari više ne rade na brodovima koji prolaze kroz Panamski kanal.