Svet
Od "Otpora" do Trampa: Kako se obojena revolucija vratila kući
Sve više pristalica američkog predsednika shvata da se tehnike i taktike razrađene za 5. oktobar 2000. u Beogradu sada koriste za unutrašnje političke obračune u SAD
Suočeni sa stihijom protesta protiv predsednika Donalda Trampa i Ilona Maska širom SAD, neki konzervativni komentatori konačno su se setili da ih to podseća na obojene revolucije, američku metodu hibridnog rata koja je prvi put upotrebljena u Srbiji 5. oktobra 2000. godine.
Osoba pod pseudonimom "Ustanička Barbika" postavila je niz na mreži Iks u ponedeljak, kako bi "osvežila gradivo" o prirodi i taktici takvih prevrata.
"Cilj obojene revolucije je da izazove podele i poremećaje", napisala je, dodajući da takvi pokreti obično imaju podršku iz inostranstva i koriste instrumente za društveno-psihološko ratovanje.
Tehnike i taktika obojenog prevrata
Takozvano "civilno društvo" obučavaju, finansiraju i naoružavaju NVO i organizacije poput USAID-a, kako bi se vodio info-rat, pravila koreografija protesta, i organizovala logistika za "promenu režima", nastavlja ona.
Kao prvi primer navodi "oktobarsku revoluciju u Srbiji", kada su USAID i NED dali više od 30 miliona dolara "Otporu" da ruši Slobodana Miloševića. Posle se isti proces ponovio u Gruziji (2003) i Ukrajini (2004)
Prema "Barbiki", taktika obojenih revolucija je da se sve predstavi kao spontano događanje naroda, dok u praksi sledi oprobanu tehniku destabilizacije, u koju spadaju "zloupotreba autentičnog nezadovoljstva" na primer korupcijom, inflacijom ili cenzurom; polarizacija društva po klasnim, rasnim, regionalnim ili lingvističkim linijama; potkopavanje institucija poput sudova, policije ili izbornog procesa; i na kraju proglašavanje vlasti za "nelegitimni režim" i prizivanje novih izbora ili strane intervencije.
"Ključna strategija je da se stvore paralelne institucije od "aktivista", NVO i civilnog društva kao moralnih autoriteta. Njihov narativ zameni vladin, i odjednom neizabrani ljudi vode politiku", piše.
Dodaje da "cilj nije samo protest već slamanje režima. Da policija odbija naređenja, da se vojska podeli, da elite prebegnu, da sudije i izborne komisije pokleknu: Prisila vlasti da padne ili se preda".
Jedna od karakteristika "obojene revolucije" je da namerno deli društvo, koristeći tenzije u društvu kao oružje, da bi onda na vlast dovela poredak podoban geopolitičkim interesima SAD, veli "Barbika" sa preko milion pratilaca.
Njen niz je postao toliko popularan da je privukao pažnju i Margarite Simonjan, glavne i odgovorne urednice RT i medijske grupe "Rusija sevodnja". Ona je u komentaru na Iksu primetila da obojene revolucije i sadašnji protesti u SAD imaju "isti priručnik, iste ciljeve i iste finansijere".
Taktika se vratila kući
Poređenje trenutnih protesta u Americi sa obojenim revolucijama prvi je potegao Majk Benc, nekadašnji Trampov savetnik a sada šef Fondacije za onlajn slobodu (FFO). On je 29. marta postavio snimak svog lajv-strima iz 2024. o kvazi-dokumentarcu "Rušenje diktatora", filmu koji je "Otpor" pustio 2002. kao reklamu svog petooktobarskog podviga.
"Ovo je toliko lažljivo i nepošteno da je neoprostivo" izjavio je Benc u jednom momentu.
Tokom dvosatne sesije, Benc je objasnio tehnike i taktike obojenih revolucija, od toga zašto se uvek insistira na "mirnim i nenasilnim" demonstracijama bez obzira koliko se nasilja na njima u stvari dešava, do toga zašto CIA, NED i USAID vole da rade sa omladinom.
Na univerzitetima, veli Benc, uvek mogu da se regrutuju "mladi, glupi i mišićavi" koji mogu da stanu u prvi red na barikadama i popiju batine od policije, kako bi se to posle delilo na TV i društvenim mrežama.
"Kad jednom srušite vlast, lako je Stejt departmentu da imenuje drugu", napominje Benc, kako u Beogradu tako u Kijevu 2014. godine.
Srđu Popovića iz "Otpora" su SAD posle "koristile u svakoj obojenoj revoluciji u 21. veku", kaže Benc, dok je "Institut za mir" Danijela Servera štitio albansku mafiju koja je za dobrobit SAD plasirala heroin iz Avganistana tokom dugogodišnje američke okupacije.
Podsetio je i da je petooktobarska taktika bila primenjena tokom "arapskog proleća" 2011. godine, koje je u zemljama poput Libije i Sirije dovelo do građanskog rata i krvoprolića.
"Iskreno govoreći, nisam imao zamerki na ovu tehniku – dok se nije vratila kući", rekao je Benc, poredeći rad "Otpora" sa delovanjem demokrata u SAD protiv Trampa 2024. godine.
"Mi smo sada Srbi devedesetih"
Dokaze da je ovo spoljnopolitičko oružje upotrebljeno unutar SAD prvi je primetio Deren Biti, nekadašnji Trampov tekstopisac, u leto 2020. On je nasilje navodno inspirisano smrću Džordža Flojda vrlo brzo proglasio za obojenu revoluciju.
Iako su "mirni demonstranti" u julu 2020 jurišali na Belu kuću, prevrat je ipak postignut na izborima u novembru, zahvaljujući rekordnom broju poštanskih glasova za Džoa Bajdena, kojima posle nije moglo da se uđe u trag. Pokušaj Trampovih pristalica da se usprotive "pokradenim izborima" pretvorio se u nerede na Kapitol hilu 6. januara 2021.
Demokrate, međutim, nisu bile raspoložene za tolerisanje taktike "obojene revolucije" i brzo su izvele vojsku na ulice, a vinovnike nereda počele da hapse. Biti je situaciju opisao ovako: "Više od 70 miliona Amerikanaca su sada de fakto Srbi devedesetih".
Posle Trampovog povratka u Belu kuću prošle godine, Biti je imenovan za podsekretara za javnu diplomatiju u Stejt departmentu. U međuvremenu, američka "duboka država" je tehnike i taktike obojene revolucije ponovo izvukla iz naftalina, navodno samo za unutrašnju primenu.
