Svet

Gorka pilula razdora: Kijev sankcioniše EU farmaceutske kompanije koje rade u Rusiji

Brisel šokiran odlukom Kijeva da sankcioniše farmaceutske kompanije iz EU koje posluju sa Rusijom
Gorka pilula razdora: Kijev sankcioniše EU farmaceutske kompanije koje rade u Rusijiwww.globallookpress.com © Yuliia Ovsyannikova/Keystone Press Agency

Pretnja Ukrajine da će kazniti evropske farmaceutske kompanije koje i dalje rade u Rusiji izazvala je raskol među saveznicima.

Sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji dramatično su smanjile ruski uvoz svega, od nemačkih automobila do francuskih dizajnerskih brendova. Izuzetak su lekovi koje je EU izuzela iz sankcija iz humanitarnih razloga.

Ovo ne odgovara ukrajinskoj vladi, koja je sada odlučna da kazni farmaceutske kompanije. Ideja je: ako poslujete sa "agresorom", onda ne možete i u Ukrajini, piše "Politiko".

EU je zabrinuta da njen saveznik i potencijalna članica pokušava da lekove iskoristi kao oružje u sukobu sa Rusijom i da će u tom procesu naštetiti evropskim poslovnim interesima.

Krajem maja, Ukrajina je promenila zakon kako bi sa tržišta uklonila sve lekove koje proizvode kompanije koje su povezane sa Rusijom. A u oktobru je napravila prvi korak ka izbacivanju jedne evropske kompanije sa svog tržišta, uprkos prigovorima iz Brisela.

Ukupno, 19 kompanija - uglavnom iz EU - nalazi se na nišanu ukrajinske vlade, sa ukupnim obimom poslovanja od 1,7 milijardi evra, pokazuje interna procena Evropske komisije u koju je briselski portal imao uvid.

Ukrajinski premijer Denisom Šmihal rekao je da je Kijev doneo odluku "kojom se reguliše mogućnost da kompanije koje proizvode lekove ih prodaju na ukrajinskom tržištu."

"Dozvolili smo svim evropskim kompanijama da prodaju u Ukrajini sve lekove koji se proizvode u svim evropskim zemljama, širom sveta, samo ne u Rusiji", rekao je Šmihal i dodao da su Kijev i Brisel "o tome razgovarali i čini mi se da je to sada rešeno."

Problem je što ništa nije rešeno.

Politički razlozi

U razgovoru za "Politiko", zamenik ukrajinskog ministra ekonomije Taras Kačka umanjio je značaj sukoba rekavši da još ništa nije finalizovano i da "nijedan lek još nije uklonjen sa tržišta".

Sedamdeset odsto ukrajinskog uvoza farmaceutskih proizvoda dolazi iz EU, istakao je Kačka. Ukrajinska vlada to ne želi da ugrozi. Umesto toga, želi da radi sa farmaceutskim kompanijama na pronalaženju rešenja, rekao je on.

"Postoji velika debata o tome u kojoj meri je moralno za farmaceutske kompanije da se povuku iz Rusije, jer je to pitanje života i smrti", rekao je Kačka. "Za nas je to, takođe, pitanje života i smrti. I mi se zalažemo za što potpuniji embargo na ruske proizvode i ekonomske aktivnosti u Rusiji", poručio je on, de fakto ostavivši pitanje sankcija i dalje na stolu.

Izuzimanje farmaceutskih proizvoda od sankcija je uobičajena praksa. Iranske sankcije takođe imaju ograničenje na lekove. Farmaceutski proizvodi nisu bili uključeni u sankcije UN-a Iraku 1990ih.

"Po pravilu, sve poljoprivredne i farmaceutske aktivnosti su obično izuzete u potrazi za izbegavanjem humanitarne krize", rekla je za "Politiko" Marija Šagina, ekspert za sankcije na Međunarodnom institutu za strateške studije.

Taj argument za Ukrajince nije prihvatljiv. "Neprihvatljivo je kupovati lekove i time finansirati zemlju agresora, koja ta sredstva troši na rakete i bespilotne letelice kamikaze", naveo je prvi zamenik ministra zdravlja Aleksandar Komarida. Ministarstvo zdravlja je u tom saopštenju saopštilo da postoji dovoljno alternativa na tržištu i da ukrajinski pacijenti ne bi morali da ostanu bez lekova.

Do sada se ukrajinski zakon primenjivao samo na farmaceutsku kompaniju "Gideon Rihter" iz Budimpešte. Komisija osnovana da odluči koje kompanije treba susšendovati ukrajinskog tržišta glasala je za zabranu mađarske kompanije, koja proizvodi sve, od lekova za srce do antipsihotika. Ukupno 35 lekova je pod pretnjom povlačenja sa tržišta, iako je zvanična naredba da se to učini na čekanju.

Moguće je da su u igri i politički razlozi, navodi portal. Iako je ukrajinska vlada negirala bilo kakve političke motive iza ove odluke, Mađarska je odugovlačila je sa osudom Rusije i slanjem pomoći Ukrajini.

Prema najnovijem izveštaju "Gideona Rihtera" o zaradi, Rusija je drugo najveće tržište kompanije. Od prodaje lekova u zemlji u prvih devet meseci 2022. ostvaren je profit od 232 miliona evra.

Komentarišući suspenziju, predstavnik kompanije je meru nazvao "narazumljivom" i dodao da ona "ozbiljno ugrožava bezbedno snabdevanje ukrajinskog naroda lekovima". Kompanija je saopštila da i dalje prodaje svoje proizvode, ali bi se to moglo promeniti ako ukrajinska vlada primeni zabranu.

Još dve kompanije su pod lupom: slovenačka "Krka" i "Berlin kemi", nemačka filijala italijanske "Menarini grupe", koje zajedno proizvode skoro 300 medicinskih proizvoda.

Skriveni motivi?

Nije samo u Briselu taj potez dočekan sa podignutom obrvom. Ukrajinsko odeljenje za borbu protiv korupcije kritikovalo je zakon.

U nedavno objavljenom izveštaju, agencija je detaljno navela šta vidi kao najveće rizike za korupciju stvorene novim pravilima. Broj jedan na listi je da ukrajinski proizvođači lekova plaćaju vladinim zvaničnicima da zabrane njihove evropske rivale, dozvoljavajući im da zarobe tržište.

Državni nadzornik konkurencije izdao je slično upozorenje u novembru, utvrdivši "značajne rizike od kršenja zakona o zaštiti ekonomske konkurencije". Vladi je dao dva meseca da odgovori na njene preporuke.

image