Svet
Saterani u ćošak: Nemačka uslovila slanje tenkova, SAD traže način da se izvuku
Zahtev Nemačke da Amerikanci prvo pošalju svoje tenkove pa tek onda Berlin svoje, stavio je NATO saveznike u nezgodnu situaciju
Američka administracija zaglavila se u sukobu sa Berlinom oko slanja tenkova u Ukrajinu, uoči današnjeg ključnog sastanka zapadnih odbrambenih lidera u nemačkoj bazi "Ramštajn".
Proteklih dana, nemački zvaničnici su nagovestili da neće slati svoje tenkove "leopard" u Ukrajinu, niti će dozvoliti bilo kojoj drugoj zemlji koja ima tenkove nemačke proizvodnje u svom inventaru da ih pošanje, osim ako se SAD takođe ne slože da pošalju svoje tenkove "M1 Abrams" u Kijev. Pentagon je mesecima govorio da nema nameru da pošalje svoje tenkove s obzirom na logističke troškove njihovog održavanja.
"Saterali su nas u ćošak", rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije za Si-En-En i dodao da Nemci traže tenkove za tenkove i nisu zainteresovani za druge ponude iz Vašingtona, koje bi ih podstakle da pošalju "leoparde".
"Tenkovske tenzije" našle su se usred mnogo veće debate između SAD i njihovih evropskih saveznika oko toga da li da u Ukrajinu šalju sve sofisticiranije oružje, uključujući rakete većeg dometa koje bi Ukrajini omogućile da pogodi ciljeve udaljene čak 200 kilometara, drugim rečima Rusiju, i tako pogoršaju sukob.
Velika Britanija, Poljska, Finska i baltičke države se zalažu da članice NATO-a obezbede Kijevu sofisticiraniju opremu jer veruju da je situacija u Ukrajini u prelomnom trenutku.
London je prošle sedmice najavio da će poslati 14 svojih tenkova "čalendžer" u Ukrajinu. Berlin i Vašington do srede nisu pristajali da pošalju tenkove, da bi Berlin zatim uvukao Bajdenovu administraciju dublje u zastoj, sugerišući da njihova isporuka tenkova zavisi od američke.
"Ako Amerika odluči da dovede borbene tenkove u Ukrajinu, to će olakšati Nemačkoj", rekao je nemački vicekancelar Robert Habek za "Blumberg". Sličnu izjavu imao je i kancelar Olaf Šolc koji je rekao da je Nemačka "strateški povezana sa prijateljima i partnerima" i dodao: "Nikada ne radimo nešto sami, već zajedno sa drugima, posebno Sjedinjenim Državama".
Uoči sastanka ministara odbrane, pitanje slanja tenkova i dalje je otvoreno i neizvesno. Izvestan broj visokih zvaničnika američke administracije frustriran je nemačkim "tante za kukuriku" pristupom ovom pitanju i smatraju da se ne mogu povući paralele između tenkova nemačke i američke proizvodnje.
"To je glupo", rekao je visoki zvaničnik administracije o nemačkom zahtevu i dodao: "Kao da misle da su isti, a nisu. Čini se da ne razumeju razliku."
Postoje i oni koji smatraju da bi Kijevu trebalo poslati nekoliko "Abramsa" kako bi se Nemci uključili. "Mislim da bi SAD trebalo da pošalju nekoliko tenkova, ako je to ono što je potrebno Nemačkoj. To se zove vođstvo", rekao je kongresmen Set Multon Si-En-Enu.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki je sredinom sedmice nagovestio da bi Varšava mogla jednostavno da ignoriše bilo kakva ograničenja koja Nemačka želi da nametne. "Saglasnost je sekundarno pitanje. Ili ćemo dobiti ovu saglasnost ili ćemo sami uraditi ono što mora da se uradi", rekao je Moravjecki. "Nemačka je, najblaže rečeno, najmanje proaktivna zemlja iz grupe. Nastavićemo da vršimo pritisak na kancelara."
U međuvremenu, SAD su najavile novi paket bezbednosne pomoći Ukrajini vredan 2,5 milijardi dolara, uključujući, prvi put, borbena vozila "strajker" i više oklopnih borbenih vozila "bredli".
Ali paket ne uključuje tenkove "Abrams" i malo je verovatno da će ih SAD obezbediti u skorije vreme, jer ih je teško i skupo snabdevati i održavati, rekli su američki zvaničnici.
Zamenica sekretara za štampu Pentagona Sabrina Sing rekla je uoči sastanka dvojice ministara da slanje američkih tenkova "nema smisla" i da su nemački bolja opcija za Ukrajinu.
"Lakše ih je održavati, mogu da prelaze velike delove teritorije pre nego što ostanu bez goriva. Visoki troškovi za održavanje 'Abramsa' jednostavno nemaju smisla u ovom trenutku", rekla je Sing.
Debata među saveznicima o tome koliko daleko treba ići u naoružavanju Ukrajine, posebno kada su u pitanju rakete dugog dometa, odražava šire neslaganje oko rizika od eskalacije između NATO-a i Rusije.
Do sada su SAD odbijale da pošalju rakete dugog dometa poznate kao ATACMS u Ukrajinu iz straha da bi ih Kijev iskoristio da gađa ciljeve unutar Rusije. Za razliku od Vašingtona, London je otvoren za slanje sistema dužeg dometa.
Ukrajinski zvaničnici su iskoristili agresivniji stav Britanaca i zatražili veću ulogu Londona na današnjem sastanku ministara, odnosno da agresivnije pritiskaju saveznike. London je do skora oprezno izražavao podršku Kijevu kako bi, barem u javnosti, NATO saveznici delovali kao jedinstven front. Sada su promenili stav, ocenjujući da je "vreme da se podrška Ukrajini ubrza i unapredi", kako je rekao britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli.
"Ovaj rat već dugo traje. I sada je vreme da se to dovede do kraja", dodao je Kleverli u razgovoru za Si-En-En.
Sličan poziv uputio je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je pozvao saveznike da isporuče "teže" i modernije naoružanje Kijevu.
"Glavna poruka u Ramštajnu biće veća i naprednija podrška, teže i modernije naoružanje", rekao je Stoltenberg o sastanku Kontakt grupe lidera odbrane NATO-a u vazduhoplovnoj bazi "Ramštajn" u petak i dodao: "Zato što je ovo borba za naše vrednosti, borba za demokratiju moramo da dokažemo da demokratija pobeđuje tiraniju i ugnjetavanje."
