Vruć krompir za Pistorijusa: Reforma Bundesvera, slanje "leoparda" i popravljanje međunarodnog imidža

Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus prihvatanjem funkcije uzeo je u ruke vruć krompir i, kako ocenjuje "Fajnenšel tajms", dok preuzima odgovornost za promenu bezbednosne politike zemlje, suočava se ujedno i sa zastrašujućim izazovima i "ograničenom međunarodnom dobrom voljom".

Prva muka koja će snaći Šolcovog novog saradnika biće pritisci domaćih kritičara i zapadnih saveznika da odobri slanje tenkova u Kijev, glavobolju će mu zadavati i otpor oko vojnog budžeta i pritisak da se ubrzaju reforme Bundesvera, a možda je i najkomplikovaniji deo posla koji ga čeka i to što će Pistorijus morati da popravi imidž svoje zemlje među saveznicima.

"Ono što je partnerima nedostajalo poslednjih meseci je osećaj da Nemačka razume i ima osećaj hitnosti trenutne bezbednosne situacije", kaže saradnica u Evropskom programu u Karnegijevom fondu Sofija Beš, koja dodaje i da će Pistorijus morati da pokaže da zemlja razume "zahteve trenutka" i da je spremna da istupi.

Novi ministar, čija je prethodnica Kristin Lambreht posle niza gafova podnela ostavku, direktno će biti "gurnut" u međunarodnu ujdurmu oko odobravanja isporuke osnovnih borbenih tenkova "leopard 2" Kijevu.

A stav Nemačke oko tog pitanja, pod posebnom pažnjom će se naći u petak, na sastanku međunarodnih donatora oružja Ukrajini u američkoj vazdušnoj bazi Ramštajn, u zapadnoj Nemačkoj.

Položaj Berlina je, kako ocenjuje "Fajnenšel tajms", kritičan jer ne samo da Nemci mogu da isporuče svoje "leoparde", već mogu da odobre ili stave veto i na tenkove nemačke proizvodnje koje bi eventualno slale ostale armije koje ih koriste. Ova borbena vozila koristi ukupno 12 evropskih zemalja, a ministri Velike Britanije, Finske, Litvanije i Poljske javno su pozvali Berlin da odobri reeksport tenkova.

I dok je debata o "leopardu" izazvala najviše buke na međunarodnom planu, analitičari kažu da će Pistorijusov najteži zadatak "kod kuće" biti da transformiše Bundesver onako kako je Šolc i obećao nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

Jer uprkos tome što je kancelar najavio značajne promene u nemačkom pristupu odbrani i bezbednosti i predstavio fond od 100 milijardi evra namenjenih vojsci, napredak je, međutim, bio spor i  potpisano je samo oko 10 milijardi evra ugovora.

Haos u Bundesveru

Najveći izazovi su, inače, reorganizacija procesa nabavke i spremanje Bundesvera za borbu, a u isto vreme, Pistorijus mora da neguje veze sa trupama i ne sme da gubi iz vida potrebe nemačkih vojnika.

To je "herkulovski zadatak", budući da je čak 18 borbenih vozila pešadije "puma" moralo da bude povučeno nakon što se pokvarilo u toku vojne vežbe.

Uz to revizija je pokazala i da je vojska koristila lako presretljive analogne radio uređaje uz pomoć kojih nisu mogli da komuniciraju sa svojim jedinicama, a pokazalo se i da mornarica ima premalo zaliha rezervnih delova, dok medicinskoj službi fale zavoji i lekovi.

Stručnjak za odbranu opozicionih demohrišćana i rezervni pukovnik Bundesvera Roderih Kizeveter, rekao je da će Pistorijusu biti potrebna "hrabrost da donese odluke, restrukturira ministarstvo i obezbedi bolje finansiranje".

Novi šef resora odbrane, inače, član Šolcove Socijaldemokratske partije, međutim, za razliku od Lambrehtove barem ima vojno iskustvo iz 1980-81. godine što znači da će moći da dodeljuje vojne činove.

Problem je, međutim, što on ima malo iskustva u spoljnoj politici, te je to bio razlog da skeptici dovedu u pitanje njegovu podobnost.

"Profesionalna kompetencija i iskustvo u Bundesveru ponovo ne igraju nikakvu ulogu", rekao je tako viši poslanik demohrišćana Johan Vadepul.

Pistorijus je, međutim, blisko sarađivao sa policijom dok je bio ministar unutrašnjih poslova u jednoj od najvećih nemačkih država i tako je stvorio reputaciju da je neko ko je sposoban da obavi posao.

A to bi moglo da bude od vitalnog značaja za reformu njegovog ministarstva i bolno sporog proces nabavke koji je ostavio vojnicima nedovoljne količine, ionako zastarele opremu.

Bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis naveo je da  rekao je da su mnogi na vrhu nemačke vojske "izuzetno talentovani oficiri", ali da je novo rukovodstvo trebalo da "očisti svu birokratiju" koja je ograničavala borbenu spremnost.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju i da Bundesveru ponestaje vremena, jer ako se ne zacrta pravi kurs za opremanje vojske, oružane snage Nemačke više neće ni moći da se reformišu.