"Nuklearni mamac" koji je Stoltenberg doneo u Aziju: NATO kao hijena gleda u rane drugih životinja

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg započeo je posetu Južnoj Koreji i Japanu, ali "darovi" koje im nosi nisu dobri, piše "Global tajms". Tokom njegove posete Južnoj Koreji većinom će diskutovati o problemima sa Severnom Korejom. Kako je rekao, poseta pokazuje povećan značaj partnerstva između NATO i Republike Koreje.

Stoltenberg je takođe spomenuo da NATO i Južna Kreja mogu da dele informacije jedna s drugom u odgovoru na sumnje koje je izazvala Severna Koreja svojim nuklearnim i raketnim programom.

Šef NATO govorio je i o važnosti nuklearnog odvraćanja, tvrdeći da "Kina, Rusija i Severna Koreja imaju nuklearno oružje, ali saveznici u NATO ga nemaju - to je opasniji svet".

Očigledno, Stoltenberg gleda šire, navodi "Global tajms" i dodaje da postojeći mehanizmi NATO za deljenje nuklearnog oružja nemaju nikakve veze sa bezbednosnim pitanjima na Korejskom poluostrvu.

Zato Stoltenberg mora da spomene Kinu i Rusiju, kako pojava SAD na Korejskom poluostrvu ne bi delovala tako naglo. On je naveo postojanje "nuklearne pretnje" Kine, Rusije i Severne Koreje kako bi ojačao razmenu informacija sa Južnom Korejom.

Njegova svrha je vrlo jasna – želi da uvuče Južnu Koreju u okvir saradnje sa NATO. Nuklearno deljenje je samo izgovor kojim se moć NATO može proširiti na severoistočnu Aziju na impozantan način, piše "Global tajms".

Iako je Stoltenberg ostavio slobodan prostor za tumačenje, svet generalno veruje da "razmena informacija" koju je predložio neće biti kraj NATO angažovanja u azijsko-pacifičkom regionu, navodi list.

Neke analize iz Južne Koreje istakle su da je cilj NATO da proširi uticaj SAD i proširi svoje područje aktivnosti na indo-pacifički region, kako bi obuzdao Kinu. Iako NATO tvrdi da se njegovo pozicioniranje kao regionalnog odbrambenog saveza nije promenilo, od prošle godine je nastavio da razvija tradicionalne odbrambene zone i oblasti i u velikoj meri ojačao vojne i bezbednosne veze sa azijsko-pacifičkim zemljama kao što su Japan i Južna Koreja.

Sada Stoltenberg sa tla severoistočne Azije govori o "nuklearnom odvraćanju" na tako ozbiljan način, što naglašava i ozbiljnu pretnju koju NATO predstavlja ovom regionu, navodi "Global tajms".

Dešavanja na Korejskom poluostrvu i NATO su dva ostatka hladnog rata u Evroaziji. Nakon kraja Hladnog rata, NATO je izgubio neophodnost i legitimitet postojanja, ali je opstao isisavajući napetu i zastrašujuću atmosferu izazvanu novim krizama i sukobima.

"Razlog zašto je NATO uperio pogled na Korejsko poluostrvo je isto kao što hijene gledaju u krvareće rane drugih životinja. Ono što donosi severoistočnoj Aziji je bubanj novog hladnog rata", piše "Global tajms".

U SAD i na Zapadu je veoma popularno koristiti ukrajinsku krizu kao "udžbenik iz bezbednosti" kako bi se širom sveta sejao strah za bezbednost, a Stoltenbergovo putovanje je deo toga. Međutim, ono što se dogodilo na evropskom kontinentu samo pokazuje da kada dođe do bezbednosne dileme, čak i saveznici će se okrenuti jedni protiv drugih, a taj čvor će postajati sve čvršći i čvršći. U stvari, ovo ima sličnu logiku kao i situacija na Korejskom poluostrvu. Sever i jug su se "naoružali" zbog svojih bezbednosnih briga, što je kao odgovor produbljivalo zabrinutost druge strane.

Primetili smo da iako je Stoltenberg uvek "namerno ili nenamerno" spominjao Kinu kada je jednostrano govorio o "pretnji" od Severne Koreje. U susretu Stoltenberga sa predsednikom Južne Koreje Jun Suk Jeolom, kao i sa ministrima odbrane i spoljnih poslova, južnokorejska strana je izbegavala da govori o Kini koliko je to moguće, navodi "Global tajms".

Ovo pokazuje da su dosadašnja zabrinutost za bezbednost Južne Koreje i dalje uglavnom fokusirana na pitanje poluostrva, ali Južnokorejci moraju da preduzmu više mera predostrožnosti protiv NATO koji sve proračunava. Ubrzano širenje NATO iz Evrope na severoistočnu Aziju samo će učiniti situaciju na poluostrvu komplikovanijom i teško rešivom, a rezultat nikako nije ono što Južna Koreja želi da vidi.

Nacionalna stabilnost i ekonomski razvoj Južne Koreje danas su neodvojivi od dugoročnog relativnog mira i stabilnosti na poluostrvu.

"Nuklearni mamac" koji je doneo NATO je definitivno pre otrov nego lek za Južnu Koreju, koja teži bezbednom i stabilnom spoljašnjem okruženju, piše "Global tajms". Danas je poznata namera NATO-a da se uključi u azijsko-pacifički region. Kako odbiti da "popijete otrov da biste ugasili žeđ", to će biti test za političku mudrost Seula.