Si-En-En: Kako je Nemačka tiho izdala žrtve Holokausta

Nemački sud osudio je nedavno 97-godišnju bivšu sekretaricu nacističkog koncentracionog logora zbog učešća u ubistvu više od 10.000 ljudi tokom Drugog svetskog rata. Odluka da se osudi zločin 77 godina nakon kraja rata  je predstavnjena kao novi primer nemačke posvećenosti pokajanju za počinjeni Holokaust. A da li je zaista tako?

Širom Sjedinjenih Američkih Država i Evrope Holokaust bledi iz sećanja, a Nemačka ovakvim slučajevima pokušava da dokaže da nikada neće zaboraviti taj strašni zločin prema čovečanstvu.

Osim krivičnog gonjenja nacista, Nemačka je bila lider u uveravanju kako će lekcije o Holokaustu biti ključni deo njenog školskog sistema. Takođe, ima stroge zakone kojim se osuđuje svako poricanje Holokausta. Prošle nedelje, nemački parlament obeležio je pomen nacističkim žrtvama proganjanim zbog svog seksualnog ili rodnog identiteta.

Međutim, U proteklih nekoliko decenija, Nemačka je tiho izdala sećanje na žrtve Holokausta tako što je ulicama, školama i medicinskim ustanovamadavala nazive u čast članova Nacističke partije i SS oficira, kao i onih koji su koristili robovski rad iz koncentracionih logora, naoružavali Treći rajh i direktno omogućili da genocid bude sproveden.

Država ne može da tvrdi kako u potpunosti poštuje sećanje na Holokaust dok istovremeno veliča one koji su omogućili Holokaust. Nemačka je već odavno morala da se suoči sa ovim licemerjem, piše Si-En-En.

Da je moguće da novac reši sve, pa čak i to što je neko ratni zločinac pokazalo se 1948. kada je u Nirnbergu industrijski magnat Alfrid Krup osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

On je direktno naoružavao nacističku Nemačku, a njegova industrijska postrojenja koristila su oko 100.000 robova, uključujući logoraše, a imao je i fabriku u Aušvicu.

Međutim, Krup je završio na odsluženju samo šest godina zatvora pre nego što mu je kazna ublažena, plus mu je vraćena zaplenjena imovina – od čega je veliki deo stečen ratom i genocidom.

Pre smrti 1967. godine, zaveštao je svoje bogatstvo fondaciji Alfrid Krup fon Bolen i Halbah, koja je počela da daje milione u dobrotvorne svrhe.

Koristeći novac, mnogi njegovi projekti su na kraju odavali počast Krupu, transformišući njegov lik i delo od osuđenog ratnog zločinca u vizionarskog filantropa čije ime krasi koledž, institut, bolnicu, starački dom i koncertnu dvoranu. Njegovo ime nose i brojne univerzitetske stipendije i zadužbine koje finansira njegova fondacija.

Portparol Univerziteta Jakobs u Bremenu potvrdio je da je ta obrazovna ustanova dobila 10 miliona nemačkih maraka od Krupove fondacije, i ovom donacijom je preimenovana u 'Alfred Krup koledž', piše Si-En-En.

Ali Krup nije izolovan slučaj. Klaus Bahlsen je bio član Nacističke partije koji je finansirao SS – vojno krilo stranke odgovorno za sprovođenje Holokausta. Tokom rata, Bahlsen i njegova dva brata vodili su konglomerat keksa koji je imao više od 2.150 robova u fabrici u Ukrajini koju su okupirali nacisti. Pored toga, više od 700 uglavnom Poljakinja i Ukrajinki je prisilno poslato na rad kod Bahlsenovih u Hanoveru.

Bahlsen je, kao i Krup, osnovao dobrotvornu organizaciju koja ulaže milione u javne radove, od kojih su mnogi nazvani po njemu i rađeni u partnerstvu sa opštinskim vlastima. Bahlsenova biografija na veb stranici Fondacije Rut i Klaus Bahlsen ne pominje njegovo nacističko članstvo ili upotrebu robovskog rada.

Zaista, istorijsko izbeljivanje biografija nacista je bilo toliko očigledno da je 2019. naslednica Bahlsenovog bogatstva ogorčeno tvrdila da su robovi njene porodice tretirani "dobro". Nakon međunarodne osude koju je izazvala ta izjava, uputila je izvinjenje.

Sledeći slučaj je Fridrih Flik, još jedan magnat osuđen za zločine protiv čovečnosti u Nirnbergu. Fondacija i nekoliko ulica nose njegovo ime.

U više gradova ulice su nazvane u čast Ferdinanda Poršea, Hitlerovog omiljenog dizajnera automobila čija je fabrika "Folksvagen" oko 350 do 400 beba robova koji su radili u fabrici ostavila da umru od gladi ili bolesti. Iako su Poršea, koji je dizajnirao i tenkove, uhapsili saveznici, nikada mu nije suđeno za ratne zločine. Kako američki Memorijalni muzej Holokausta kaže: "Pravda je bila oskudna za predstavnike 'Folksvagena'".

A 2015. godine, grad Koburg je nazvao ulicu imenom nacističkog ratnog profitera Maksa Broza, koji takođe ima istoimenu fondaciju, uprkos negodovanju glavne nemačke jevrejske organizacije.

U međuvremenu, Hamburg slavi nacistu Kurta Kerbera, tehničkog direktora Drezdenske Universele-Verke, koja je tokom rata imala do 3.000 prinudnih radnika, uključujući najmanje 700 žena logoraša. Hamburg, koji je Kerberova fondacija bogatila novcem, ima školu, ulicu i veliki novi centar nazvan po njemu.

Ovo su samo neki primeri – Nemačka je prepuna mesta nazvanih po članovima Nacističke partije, kao i antisemitskim akademicima, piscima, kompozitorima i pesnicima koji su burno pozdravili uspon Adolfa Hitlera.

Kako se brani neodbranjivo? Uglavnom zamagljivanjem i obmanom.

Tokom protekle decenije, brojni nemački gradovi, uključujući Berlin, Hamburg, Hanover, Minhen i Diseldorf, navodno identifikuju problematične nazive mesta.

U isto vreme, neke kompanije i fondacije nazvane po nacistima angažovale su istoričare da kopaju po prošlosti svojih osnivača. Izveštaji koji nastaju iz rada države i kompanija samo pružaju iluziju da javno i privatno rukovodstvo preduzimaju korake kako bi se suočili sa nasleđem Nemačkog Trećeg rajha.

Nažalost, u mnogim od ovih slučajeva, nazivi mesta označeni u izveštajima ostaju nepromenjeni i korporacije nastavljaju da obeležavaju uspomene na svoje nacističke osnivače. Zaista, drskim objavljivanjem ovih izveštaja, gradovi i fondacije jasno stavljaju do znanja da tačno znaju kome odaju počast i da su svesno izabrali da to nastave.

Zapanjujuće je da se ove studije javnosti predstavljaju kao da je moguće raspravljati o pitanju nacističkog nasleđa. Ovo stvara pogrešnu premisu da priča ima više uglova – drugim rečima, studije dozvoljavaju "obe strane", nacista i žrtava najvećeg zločina u istoriji čovečanstva.

Da ironija bude veća, prošlog februara Krupova fondacija – nazvana po nacisti osuđenom za zločine protiv čovečnosti u Nirnbergu – najavila je početak studije koja istražuje Krupov "odnos prema nacionalsocijalizmu". 

Fondacija Herbert Kuandt, nazvana po nacisti koji je vodio fabriku baterija u kojoj su logoraši radili u tako varvarskim uslovima da ih je proseku umiralo 80 mesečno, na svom sajtu navodi da je misija fondacije da promoviše "odgovorno vođstvo".

Neko bi mogao da postavi pitanje: da li je na kraju dobro što novac stečen na ratnim zločinima sada odlazi u dobrotvorne svrhe? Zapravo, ovo je još jedna logička greška i trik obmane, jer takav izbor ne postoji niti ga sve biti. 

Sve ove fondacije vezane su za preduzeća na koja se može uticati kao na bilo koju drugu korporaciju u zemlji.

Insistiranje na tome da moramo prećutno da odamo počast nacistima da ne bi dobrotvorne organizacije uskratile njihov novac je krajnje neumesno.

Nemačka danas, dok školsku decu vodi u posete koncentracionim logorima i istorijskim muzejima i drži predavanja drugim nacijama o zabrani veličanja nacizma, dozvoljava da neke njene elitne institucije, univerziteti i opština prihoduju od novca koje dobijaju od kompanija sa nazivima nacista. A šta dobijaju te kompanije? Pranje biografije i bolji imidž njihovih osnivača koji su podržavali nacizam i Treći rajh.