Svet
"Građani rajha": Pretnja po modernu Nemačku ili "strategija stvaranja napetosti"
"Da su nemački obaveštajci hteli da osmisle terorističku zaveru pod lažnom zastavom koja bi postigla maksimalan vizuelni i politički efekat... 'puč' koji su tako herojski razbili 7. decembra ne bi mogao biti bolji", piše novinar Kit Klarenberg za "Grejzon"
Krajem prošle godine, u svetskom medijskom prostoru odjeknula je priča o ekstremističkoj grupi "Građani rajha" koji su pokušali da izazovu državni udar u Nemačkoj.
Savezne bezbednosne snage su u jutro 7. decembra sprovele najveće racije u svojoj istoriji, kada je 3.000 policajaca upalo u 130 objekata širom zemlje, ali i u Austriji i Italiji i zloglasne ekstremne desničare sprečilo u nedelu.
Mnogi od detalja priče delovali su skoro nerealno. Ekstremno-desničarsku organizaciju predvodio je princ Hajnrih XIII, potomak vekovima stare aristokratske porodice Rojs, planovi su se kovali u zamkovima pod okriljem noći, "Građani rajha" su čak imali svoje tajne "vladu" i "vojsku", dok im je konačan cilj bio svrgavanje savezne vlade (za koju su tvrdili da je posleratni projekat Vašingtona i Londona i da nema nikakvu moć), te uspostavljanje nove monarhije sa Rojsom na čelu.
Među 25 lica privedenih tokom racija našla se i bivša poslanica nemačke desničarske stranke Alternativa za Nemačku.
Međutim, mnogi detalji iz same istrage dovode do pitanja umešanosti nemačkih vlasti u ceo događaj, piše novinar Kit Klarenberg u autorskom tekstu objavljenom na portalu "Grejzon".
Mnogo buke ni oko čega?
Pored činjenice da su detalji slučaja "Građani rajha" takvi da se atraktivni naslovi prosto sami od sebe pišu, Klarenberg ukazuje da su iscrpni medijski izveštaji, poput "Bildovog" o kojem je pisao i RT Balkan, bili spremni gotovo odmah po završetku racija, i da je to izazvalo sumnje da su ti izveštaji bili spremni i pre same policijske intervencije.
"Verujem da će sutra biti mnogo 'ekskluzivnih' medijskih izveštaja", tvitnuo je nemački novinar Georg Hajl, nakon čega je tvit i obrisao.
Ujedno su nemački zvaničnici insistirali da "Građani rajha" ne čine samo "bezazleni ludaci", dok se isti stav mogao primetiti u mnogim medijskim izveštajima.
"Dojče vele" je, pak, ocenio da Rojsova grupa ni približno nije imala realnu šansu da zbaci saveznu vladu.
Povrh toga, nemačka obaveštajna agencija pod nazivom Kancelarija za zaštitu ustava (BFV) ocenila je da svega pet odsto od 21.000 pristalica "Građana rajha" čine "desničarski ekstremisti", navodi autor.
Iako je policija tokom racija zaplenila svega nekoliko pušaka, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Frezer najavila je da će već izrazito strogi zakoni o naoružanju biti dodatno pooštreni, ukazuje Klarenberg.
"Gotovo je izvesno da će berlinske bezbednosne i obaveštajne službe dobiti poboljšane sposobnosti za praćenje i uznemiravanje građana, kao i za suzbijanje nemira", ocenio je on, ukazavši da je obaveštajna služba BFV već iskoristila masovne proteste za vreme zaključavanja za vreme vrhunca pandemije da proširi svoja ovlašćenja i birokratske resurse nakon što je ocenila da ti protesti predstavljaju "subverzivnu pretnju po državu", piše autor.
Medijska buka oko "Građana rajha" nestala je istom brzinom kojom se i pojavila, dok od daljih hapšenja nije bilo ništa.
Duga istorija infiltriranja ekstrmno-desničarskih organizacija
Kit Klarenberg ukazuje da je praksa infiltriranja ekstremno-desničarskih organizacija od strane BFV dospela u javnost početkom dvehiljaditih godina na posebno šokantan način. Savezna vlada je 2001. godine zatražila od Saveznog ustavnog suda u Berlinu da istraži ultranacionalističku Nacionalnu demokratsku partiju (NPD) i utvrdi da li je ona bila neustavna.
Istraga je obustavljena 2003. godine, kada je Savezni ustavni sud utvrdio da su mnogi istaknuti članovi NPD - zapravo bili tajni agenti i doušnici BFV.
Dalje, značajan deo dokaza koje je vlada sakupila protiv te stranke - poput antisemitskog pamfleta koji je predstavljao jedan od ključnih argumenata istrage - bili su delo ljudi na platnom spisku BFV.
Savezni ustavni sud je zaključio da je nemoguće ustanoviti koje se izjave i postupci mogu pripisati "autentičnim" članovima partije, a koje su delo prikrivenih saradnika BFV.
Autor ocenjuje da je to objašnjenje krajnje neuverljivo, s obzirom na činjenicu da je BFV odbio pozive da se zabrani rad Nacionalne demokratske partije 2011. godine, uz tvrdnje da bi to podrazumevalo ukidanje mreže od 130 doušnika u stranci, koji su pružali neprocenjive obaveštajne podatke o brojnim tajnim desničarskim pokretima.
"Građani rajha" - autentična pretnja, "nameštaljka" obaveštajaca ili nešto treće?
Autor dovodi u pitanje i deo narativa koji nalaže da je BFV počela intenzivno praćenje "Građana rajha" tek u aprilu prošle godine, kada je nekolicina članova podgrupe "Ujedinjeni patrioti" uhapšena zbog navodnih sumnji da planira otmicu ministra zdravlja Karla Lauterbaha.
Nemačka vlada zabranila je "Građane rajha" još u martu 2020. godine, nakon što je pojedinac koji je u medijima opisan kao simpatizer grupe usmrtio devetoro migranata u gradu Hanau prethodnog meseca.
Dalje, politička stranka Alternativa za Nemačku, čija je bivša poslanica bila privedena kao član "Građana rajha", već se nalazi pod prismotrom nemačkih obaveštajaca, te bi privatna komunikacija bilo koga ko sa tom strankom ima veze bila iscrpno dokumentovana.
Ime "Građani rajha" se takođe spominje 68 puta u godišnjem izveštaju BFV za prethodnu godinu.
Sve i da je praćenje "Građana rajha" počelo u aprilu 2021. godine, Kit Klarenberg smatra da je osam meseci koliko je prošlo do decembarskih racija dovoljno da se agenti BFV ubace u organizaciju i dodaje da bi agencija zasigurno reagovala ranije da je organizacija zaista predstavljala pretnju po državu.
Ekstremni desničari u obaveštajnim službama
Da ekstremna desnica nije strana agencijama poput BFD ukazuje i činjenica da su mnogi istaknuti obaveštajci i sami bili dovođeni u vezu sa sličnim organizacijama.
Autor podseća da je bivši šef upravo BFV Georg Masen optužen za širenje rasističkih teorija zavere 2018. godine, u periodu kada se spekulisalo da su njegovi politički stavovi možda naveli agenciju da skrene pogled sa aktivnosti ekstremne desnice za vreme njegovog mandata.
Njegov prethodnik Hajnc From napustio je funkciju pod skandaloznim okolnostima, nakon što je otkriveno da je BFV uništio dokumenta u vezi sa neonacističkom terorističkom organizacijom Nacional-socialističko podzemlje (NSU), koja je, kako navodi autor, bila odgovorna za ubistva, pljačke banki i bombaške napade širom Nemačke.
I dalje nije razrešeno jeste li NSU uživala direktnu zaštitu BFV, ali i zašto je jedan obaveštajac BFV, čiji je nadimak u agenciji bio "mali Adolf", bio prisutan na mestu jednog od ubistava za koje je NSU bio odgovoran, piše autor.
Međutim, jeste potvrđeno da je NSU bio u direktnom kontaktu sa mnogim obaveštajcima BFV i da je posredno dobijala sredstva od agencije, dodaje Klarenberg.
"Strategija stvaranja napetosti"
Sprega ekstremne desnice i bezbednosnih agencija postoji još od perioda Hladnog rata, tvrdi Kit Klarenberg.
"Tokom Hladnog rata, britanski i američki špijuni u saradnji sa NATO-om upravljali su mrežom tajnih fašističkih organizacija koje su počinile bezbroj nasilnih, zločinačkih dela kao deo 'strategije stvaranja napetosti', osmišljene da diskredituje levicu i opravda uvođenje sve većih mere bezbednosti", piše autor.
Klarenberg ukazuje na slučaj "Operacije Gladio" u Italiji, i naknadnu ispovest Vinčenca Vinčingere koji je osuđen na doživotnu robiju zbog bombaškog napada u kojem je usmrtio tri i ranio još dva policajca.
"Trebalo je da napadate civile, žene, decu, nevine ljude van političke arene. Razlog je bio jednostavan, naterati javnost da se obrati državi i zatraži veću bezbednost... Ljudi bi svoju slobodu rado menjali za bezbednost dok hodaju ulicama, putuju vozovima ili idu u banku. To je bila politička logika iza napada. Odgovorni ostaju nekažnjeni jer država ne može da osudi samu sebe", rekao je Vinčingera.
Nešto trulo u državi Nemačkoj
Kit Klarenberg nagoveštava da iza slučaja "Građani rajha" i intenzivnog medijskog izveštavanja o njemu leži upravo princip koji je opicsao Vinčenco Vinčingera.
"Tokom 2022. godine, zvaničnici u Berlinu su otvoreno bili uznemireni zbog mogućnosti masovnih nemira zbog rastućih troškova života i cene energenata. Iako o tome mediji glavnog toka retko izveštavaju, protesti velikih razmera su porasli u veličini i učestalosti. Nemački kancelar Olaf Šolc opisao je situaciju kao 'bure baruta'", piše autor.
Iako se, istina, u medijima glavnog toka retko mogu naći takvi podaci, mnoga istraživanja, poput onih koje su sprovele agencije "Juroskopia" i "JuGov", a o kojima je pisao RT Balkan, pokazuju da je nemački narod sve nezadovoljniji skupom cenom koju Nemačka plaća za kontinuirano podržavanje Ukrajine i uvođenje sankcija Rusiji, i da želi da se sukob što pre završi.
I dok stručnjaci Nemačkoj predviđaju duboku recesiju i rizik od deindustrijalizacije, rejting administracije kancelara Olafa Šolca opada, a popularnost Alternative za Nemačku, koja se protivi naoružavanju Ukrajine i sankcionisanju Rusije dostiže skoro rekordne nivoe.
Pošto nepopularne vlade više ne mogu da koriste pandemiju kovida 19 kako bi strahom izazvale poslušnost među građanima, autor smatra da pretnja "iznutra" od ekstremno-desničarskih terorističkih grupa može poslužiti kao prikladna alternativa.
"Da su nemački obaveštajci hteli da osmisle terorističku zaveru pod lažnom zastavom koja bi postigla maksimalan vizuelni i politički efekat, a bez ikakvog rizika po nacionalnu bezbednost, 'puč' koji su tako herojski razbili 7. decembra ne bi mogao biti bolji", zaključuje Kit Klarenberg.
