Nova "atomska bomba" Teherana: Kako je američka politika gurnula Iran preko ivice

Nakon što je decenijama besneo zbog nepostojećeg iranskog programa nuklearnog oružja, Vašington je konačno gurnuo Islamsku Republiku preko ivice, a vrhovni vođa Modžtaba Hamnei je prošlog meseca proglasio da će Teheran zaštititi svoju nuklearnu i raketnu tehnologiju "kao nacionalnu imovinu".

Teheran je dugo tvrdio da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski – činjenica koju su potvrdili inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Međutim, decenije sankcija i kaznenog rata primorale su ga da promeni kurs, piše za RT internešenel analitičarka Sandja Džain.

U poruci povodom Nacionalnog dana Persijskog zaliva (kada je Persija oslobodila plovni put od 115 godina portugalske kontrole 1622. godine), ajatolah Modžtaba Hamnei je poručio da je Vašington pretrpeo "ponižavajući poraz", koji otvara "novo poglavlje" u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu.

Rekao je da Iran deli "zajedničku sudbinu" sa svojim susedima u regionu, kojim neće dominirati "autsajderi koji dolaze hiljadama kilometara daleko". Obećao je da će novi zakonski propisi i sistemi upravljanja u moreuzu koristiti svim narodima regiona, a istovremeno će doneti ekonomske dividende Iranu.

Ovu objavu pratio je poziv zemljama Zaliva da prihvate iransku zaštitu radi svoje bezbednosti, jer je era američkog protekcionizma završena. Istog dana, portparol iranskih oružanih snaga upozorio je da će, ako SAD ponovo napadnu, naftna i gasna infrastruktura regiona biti uništena.

Iran je 2. maja poručio da nijednom izraelskom brodu od sada više neće biti dozvoljeno da prođe kroz moreuz osim ako Izrael ne plati ratnu odštetu. Mohamed Mokber, glavni savetnik iranskog vrhovnog vođe rekao je da je Ormuski moreuz postao jedan od glavnih pregovaračkih aduta Teherana, nakon što je Iran zatvorio plovni put na početku rata, nasukavši stotine brodova i uzburkavši energetska tržišta.

"Ormuski moreuz je kapacitet ekvivalentan atomskoj bombi", tvrdio je on.

Prošle nedelje, nakon što je američki predsednik Donald Tramp napravio zaokret u vezi sa "Projektom slobode", Iran je navodno pokrenuo novi mehanizam za nadgledanje pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Na regionalnoj šahovskoj tabli figure se stalno pomeranju.

Ormuz i kraj starog naftnog poretka

Najznačajniji potez je odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata da izađu iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), koju predvodi Saudijska Arabija, a koja odlučuje o kvotama za vađenje nafte država članica i ceni po kojoj će se nafta prodavati na međunarodnom tržištu.

Kratkoročno gledano, izlazak Abu Dabija iz naftnog kartela mogao bi dovesti do njegovog izbacivanja iz Arapske lige, sa posledicama po njegov identitet kao bezbedne luksuzne destinacije sa jedinstvenom arhitekturom, vrhunskim razonodom  i kao magneta za bogate profesionalce u njegovom poslovnom centru bez poreza (Dubai).

Međutim, izlazak UAE mogao bi da podstakne druge članice da razmotre vrednost ostanka u OPEK-u, s obzirom na trenutnu političku nestabilnost, nepoverenje u SAD i sumornu realnost pada prihoda od nafte. Više zemalja bi moglo da odlučuje o sopstvenoj proizvodnji, što bi doprinelo nestabilnosti na tržištima nafte.

Povećane ponude bi vremenom mogle da ublaže cene i da koriste kompanijama za rafiniranje i marketing nafte u zemljama poput Indije. Izvesna introspekcija je već počela, a saudijski ministar spoljnih poslova Fajsal bin Farhan el Saud je tvrdio da je "era oslanjanja na Sjedinjene Države završena. Ako Tramp nije mogao da zaštiti svoju zemlju, kako može da zaštiti našu?"

Sastanak iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, ubrzo nakon što je američki predsednik Donald Tramp otkazao predloženo putovanje američkih zvaničnika u Pakistan na pregovore, takođe će uticati na region. Aragči je navodno tražio produženje prekida vatre. Putin mu je odgovorio: "Učinićemo sve što služi vašim interesima, interesima svih ljudi u regionu, kako bi se mir postigao što je pre moguće."

Putin se sastao sa Aragčijem: Herojska borba naroda Irana za svoj suverenitet

Aragči je medijima rekao da su SAD odgovorne za neuspeh prve runde pregovora u Pakistanu sredinom aprila zbog "prekomernih zahteva", dodajući da je "bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz važno globalno pitanje". Kao znak poštovanja prema pregovaračima, Aragči se sastao sa pakistanskim vojnim i civilnim liderom, kao i sa omanskim liderima, pre nego što je otputovao u Rusiju. I Pakistan i Oman nastavljaju da učestvuju u zakulisnim naporima kako bi sprečili povratak otvorenom ratu SAD i Izraela protiv Irana.

Ključnu ulogu, međutim, igraće Moskva, što dokazuje 90-minutni telefonski razgovor između predsednika Putina i Trampa, koji je obuhvatio niz događaja, uključujući rat u Iranu, sukob u Ukrajini i pokušaj napada na Trampa tokom večere visokog profila u Vašingtonu.

Aragči se kasnije sastao sa svojim kineskim kolegom, Vang Jijem, ističući potencijalnu ulogu koju bi Peking mogao da igra u oblikovanju toka sukoba. Poseta se dogodila samo nedelju dana pre planiranog sastanka Trampa sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu.

Predsednik SAD u zvaničnoj poseti Kini od 13. do 15. maja

Najnoviji izveštaji sugerišu da razmena predloga za okončanje rata između Teherana i Vašingtona, sprovedena preko pakistanskih posrednika, ne daje rezultate. Prema AP-u, iranski odgovor na kontrapredlog Vašingtona podnet prošle nedelje poziva na širi kraj neprijateljstava na više frontova, uključujući Liban, pre ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i nastavka daljih nuklearnih pregovora. Raniji zahtevi Irana uključivali su garancije protiv vojne agresije, povlačenje američkih vojnih snaga iz blizini Irana, ukidanje pomorske blokade, oslobađanje zamrznute imovine Irana, isplate kompenzacija, ukidanje sankcija i okončanje rata na svim frontovima, uključujući Liban, i priznavanje novog mehanizma za Ormuski moreuz.

Međutim, Tramp je u nedelju nazvao odgovor Irana "potpuno neprihvatljivim". Tramp je više puta produžavao primirje, tvrdeći da je iransko rukovodstvo podeljeno i nesposobno da formuliše jedinstven stav. Iranski zvaničnici su, sa svoje strane, javno odbacili uslove Vašingtona kao ultimatum, optužujući SAD da pokušavaju da pregovore pretvore u proces predaje nakon što nisu uspele da postignu svoje navedene ciljeve na bojnom polju.

Sa trenutno zastojem u diplomatiji, SAD se nalaze izolovane od mnogih svojih tradicionalnih saveznika po tom pitanju.