Iran: Prihvatite naša prava ili sledi poraz; SAD: Pobedićemo na ovaj ili onaj način

Cene nafte ponovo su skočile i to za oko četiri odsto, zbog očekivanja da bi poremećaji saobraćaja u Ormuskom moreuzu mogli da potraju.

Cena nafte "brent" kretala se na nivou od 107 dolara po barelu, a američka sirova nafta VTI(West Texas Intermediate) na oko 102 dolara po barelu, preneo je "Trejding ekonomiks".

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana na ispitu, nakon što je odbacio najnoviji mirovni predlog Teherana.

To je izazvalo strah da bi ključna pomorska ruta u Persijskom zalivu mogla ostati zatvorena duže vreme.

Generalni direktor kompanije "Saudi Aramko", Amin Naser, upozorio je da tržište gubi oko 100 miliona barela nafte svake nedelje i dodao je da, ako se poremećaji nastave, povratak normalnim tržišnim uslovima možda neće uslediti do sledeće godine.

Uoči odlaska u Peking na sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom, američki predsednik Donald Tramp je poručio da Sjedinjenim Državama nije potrebna kineska pomoć u rešavanju iranske krize, prenosi "Al Džazira".

"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva pomoć u vezi sa Iranom. Pobeđujemo na ovaj ili onaj način, mirno ili drugačije", rekao je Tramp novinarima pre odlaska za Kinu, prenosi Rojters.

On je ponovio da je američka vojska već nanela odlučujući udarac Teheranu.

"Njihova mornarica je nestala, avijacija više ne postoji, svaki element njihove ratne mašinerije je zbrisan", tvrdi Tramp, dodavši da je pomorska blokada iranskih luka bila "stoprocentno efikasna".

Iako je izbegao da direktno odgovori na pitanje novinara o tome koja je to "crvena linija" koja bi mogla da prekine trenutno primirje, on je naveo da će o narednim koracima strateški promišljati tokom leta za Kinu.

S druge strane, bio je kategoričan po pitanju nuklearnog naoružanja.

"Ako bi se Iran domogao nuklearnog oružja, ceo svet bi bio u ozbiljnoj nevolji, jer se radi o ludacima. To se jednostavno neće dogoditi", poručio je Tramp okupljenim novinarima ispred Bele kuće.

Tramp je takođe obećao da će cene goriva vrtoglavo pasti onog trenutka kada se sukob okonča, što prema njegovim predviđanjima, neće dugo trajati.

"Čim se ovaj rat završi, videćete nagli pad cena nafte i berzu koja skače u nebesa. Trenutno imamo stotine brodova natovarenih naftom koji samo čekaju na isplovljavanje. Čim krenu, tržište će preplaviti bujica nafte, a inflacija će početi naglo da opada", zaključio je predsednik SAD.

Ministarstvo odbrane Irana poručilo je da "američko-cionistički neprijatelj" mora da prihvati legitimna i trajna prava iranskog naroda ili će se suočiti sa ponovnim porazima kako na diplomatskom planu, tako i na bojnom polju.

Portparol Ministarstva odbrane Reza Talei-Nik izjavio je da "bez ostvarivanja ovih razumnh i definitivnih prava, neprijatelj neće moći da se izvuče iz močvare u kojoj je zaglavljen", prenosi Press tv.

On je naveo da je Iran, uz podršku svog naroda, pokazao visoke sposobnosti i u borbenim operacijama i u diplomatiji.

"Ako 'neprijatelj' ne prihvati legitimne zahteve Irana u diplomatiji, treba da očekuje ponavljanje svojih ranijih poraza na vojnom polju", rekao je Talei-Nik.

On je dodao da je ponovljivost poraza neprijatelja predvidiva s obzirom na realnost u regionu i da će iranski narod, prema dosadašnjim trendovima, biti konačni pobednik ovog, kako je naveo, nametnutog rata.

Takođe je upozorio da će svaki novi napad ili agresija biti dočekani "odlučnim, konačnim i za neprijatelja bolnim odgovorom".

Talei-Nik je rekao i da "ponovno povlačenje američkih brodova iz zone sukoba pokazuje spremnost i sposobnost iranskih oružanih snaga", uključujući i Revolucionarnu gardu i vojsku.

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je danas tokom svedočenja pred podkomitetom za odbranu Komiteta za aproprijacije Senata SAD da je primirje sa Iranom i dalje na snazi uprkos povremenim razmenama vatre, dodajući da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz jer "ništa neće prolaziti, ako to ne dozvole".

Hegset je tokom saslušanja u Senatu branio zahtev Pentagona za rekordni vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu, navodeći da je reč o "fiskalno odgovornom budžetu namenjenom vojnim operacijama", prenosi AP.

Američki ministar odbrane rekao je i da administracija predsednika SAD Donalda Trampa ima planove i za eskalaciju i za smanjenje sukoba.

"Imamo plan za eskalaciju ako bude potrebno. Imamo i plan za povlačenje, kao i plan za premeštanje vojnih kapaciteta", rekao je Hegset, odgovarajući na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o mogućoj alternativnoj strategiji za smanjenje vojnih operacija.

Saslušanje je proteklo uz oštre kritike demokratskih senatora, ali i uz određene rezerve pojedinih republikanaca prema produžavanju sukoba sa Iranom, navodi AP.

Velika Britanija se obavezala da će obezbediti autonomne brodove bez posade za zaštitu Ormuskog moreuza u slučaju stabilnog primirja na Bliskom istoku.

Britanski ministar odbrane Džon Hili je na sastanku ministara odbrane u Londonu saopštio da će Velika Britanija ponuditi nove površinske brodove bez posade (USV) britanske proizvodnje multinacionalnoj misiji koju sporovode

Velika Britanija i Francuska kako bi se obezbedila sigurnost međunarodne plovidbe u slučaju trajnog primirja, prenosi briselski portal Politiko.

Besposadna plovila bila bi dodatak britanskim autonomnim sistemima za uklanjanje mina, kao i unapred raspoređenom ratnom brodu HMS Dragon, razaraču tipa 45.

Portparol Dauning strita izjavio je da su ministri saglasni da je prioritet ponovno otvaranje Ormuskog moreuza kako bi međunarodna plovidba mogla da se nastavi.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da je za Ankaru apsolutni prioritet očuvanje prekida vatre između Sjedinjenih Država i Irana.

"Naša najhitnija briga je da se uverimo da primirje drži. To je ono što nam je u ovom trenutku najbitnije", poručio je Fidan u intervjuu za Al Džaziru.

On je istakao da niko ne želi obnovu sukoba, jer globalna ekonomija i energetska bezbednost već trpe ogromne posledice.

Fidan je izrazio uverenje da je moguće doraditi mirovne predloge i pronaći "prihvatljivu formulaciju" koja bi bila održiva za obe strane.

On je napomenuo da Turska i druge regionalne zemlje, poput Katara, aktivno pomažu Pakistanu u ulozi glavnog posrednika.

"Tokom posredovanja, najteže je kada dođe do zastoja. Tada su vam potrebne kreativne ideje koje pregovarači ili sam posrednik ponekad ne mogu sami da pronađu. Upravo zato su tu regionalni partneri od poverenja, koji daju sve od sebe da podrže ovaj proces", zaključio je šef turske diplomatije.

Šef pakistanske diplomatije Isak Dar razgovarao je telefonom sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem o naporima Pakistana da olakša komunikaciju i uspostavi dijalog između Irana i Sjedinjenih Država, prenosi Al Džazira.

"Ministar Vang Ji je izrazio zahvalnost i pružio punu podršku konstruktivnoj posredničkoj ulozi Pakistana u ovom procesu", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Pakistana.

Tokom razgovora, obe strane su podvukle važnost očuvanja trajnog primirja i neophodnost nesmetanog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za globalnu stabilnost.

Sedinjene Američke Države preusmerile su 65 komercijalnih plovila i onesposobile još četiri u okviru pomorske blokade iranskih luka, saopštila je danas američka Centralna komanda (CENTKOM).

U saopštenju objavljenom na društvenoj mreži Iks, CENTKOM navodi da se operacije sprovode u okviru mera usmerenih na pomorski saobraćaj u regionu.

Iranske vlasti, međutim, tvrde da imaju kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da ne dozvoljavaju prolazak brodova bez odobrenja Islamske revolucionarne garde.

Portparol američke Centralne komande Tim Hokins izjavio je prošle nedelje za Al Džaziru da su glavni prioriteti u Ormuskom moreuzu obezbeđivanje bezbednih plovidbenih ruta za trgovačke brodove i sprovođenje blokade Irana.

Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je da je uručilo protestnu notu iranskom izaslaniku u toj zemlji, Mohamadu Tutundžiju, nakon navodne infiltracije grupe naoružanih pripadnika Iranske revolucionarne garde (IRGC) u ovu zalivsku državu, prenosi Al Džazira.

Kuvajtski zamenik o ministra spoljnih poslova Hamad Sulejman al-Mašan, ponovio je da Kuvajt oštro osuđuje ovaj neprijateljski čin i zatražio od Irana da odmah i bezuslovno prekine sa takvim akcijama, navodi se u saopštenju ministarstva.

Al-Mašan je incident opisao kao "flagrantno kršenje suvereniteta Kuvajta",  kao i kršenje međunarodnog prava i Povelje UN, naglasivši da zemlja zadržava pravo na samoodbranu.

Ranije danas je objavljeno da su četiri pripadnika iranske Revolucionarne garde pokušala da uđu u zemlju morskim putem kako bi pokrenuli ono što je opisano kao "neprijateljske" aktivnosti.

Gasno postrojenje kompanije "ADNOK Gas" u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neće se vratiti u puni operativni kapacitet pre 2027. godine, nakon što je u iranskim napadima obustavljeno oko 40 odsto proizvodnje tog postrojenja.

Reč je o jednom od najvećih postrojenja za preradu gasa na svetu, a trenutno radi sa 60 odsto kapaciteta, prenosi Si-En-En.

Iz kompanije je saopšteno da postrojenje nastoji da do kraja godine bude na 80 odsto proizvodnih kapaciteta, a u sledećoj godini na stopostotnom kapacitetu.

Iz ADNOK-a je saopšteno da je u prvom kvartalu ove godine napravljen prihod od oko 1,1 miljardi dolara, što predstavlja pad od oko osam odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Otkako je Iran blokirao Ormuski moreuz, došlo je do skoka cena nafte u svetu i poremećaja u izvozu nafte iz Persijskog zaliva.