Svet
Javni dug SAD najveći od Drugog svetskog rata: Americi preti dužnička kriza (VIDEO)
Američki trgovinski deficit dostigao neslavni rekord, predsedavajući Predstavničkog doma predlaže duboke rezove u budžetu za odbranu
Predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevin Makarti želi da smanji budžet za odbranu kako bi osigurao da američka ekonomija pregura narednih 10 godina.
"Vi zaslužujete istinu i počnimo sa činjenicama. Naš javni dug je previsok. I problem se pogoršava, a ne rešava se. Naš dug sada iznosi 31 bilion dolara, što je više od celokupne američke ekonomije, 20 odsto više od BDP-a. Naš javni dug je veći nego bilo kada od Drugog svetskog rata", poručio je Makarti.
"Ako nastavimo ovu politiku, onda ćemo u narednih 10 godina potrošiti još 8 biliona samo na kamate, što je mnogo više od današnjeg federalnog budžeta. Ovo nije održivi razvoj. Kada je dug previsok, rezultat je inflacija. A to znači da su zaposlenim Amerikancima - nakon inflacije i poreza - smanjene plate. A sada su se uobičajena jaja kao osnova američkog doručka od izvora proteina pretvorila u simbol luksuza", dodao je Makarti.
Novopostavljeni predsedavajući predložio je smanjenje budžeta Pentgona za 75 milijardi dolara kako bi smanjio celokupnu vladinu potrošnju ali i izdatke na vojsku sa ovogodišnjih 857 milijardi na 782 milijarde dolara.
Direktor federalne politike u Nacionalnom sindikatu poreskih obveznika, Endru Lauc smatra da bi rez, ako bude usvojen, mogao da bude mnogo veći i dublji nego što se misli.
"Verujem da bi smanjenje bilo veće od 75 milijardi dolara. To je smanjenje od 75 milijardi dolara u odnosu na nivo iz 2023. godine. Budžetski odbor još nije izašao sa svojom novom procenom, ali pretpostavljam da sada planiraju da će biti veća od 857 milijardi dolara za nacionalnu odbranu za 2024. godinu", rekao je Lauc portalu "Risponsibl stejtkraft".
"U odnosu na to novo predviđanje, ravna linija od 782 milijarde dolara za fiskalnu 2024. godinu mogla bi biti bliža rezu od 100 milijardi dolara", dodao je Lauc.
Ako Makartijev predlog prođe, to bi bilo jedno od najvećih jednogodišnjih smanjenja budžeta Pentagona u istoriji.
Iako je daleko od izvesnog da će Makarti imati podršku da osigura da se takvi dramatični rezovi zaista dogode, mogao bi da ima podršku progresivnih demokrata koji su ranije ove godine tražili smanjenje budžeta Pentagona. Ono što je sasvim izvesno je da će naići na pritivljenje "jastrebova" u Kongresu, posebno imajući u vidu da je ovogodišnje povećanje budžeta Pentagona lako prošlo i Predstavnički dom i Senat, i malo je verovatno da će "naprednjaci" pristati na ideju o sveobuhvatnom smanjenju budžeta.
Jedno od najvećih pitanja oko ovog predloga je njegov potencijalni uticaj na američku pomoć Ukrajini. Nekoliko republikanaca, uključujući republičkog predstavnika Meta Getc sa Floride, oštro se protivi slanju milijardi dolara pomoći Kijevu, a sam Makarti je krajem prošle godine rekao da američka pomoć ne bi trebalo da predstavlja "blanko ček".
Rekordni trgovinski deficit u 2022
Hronični deficit u američkom trgovinskom bilansu prošle godine je dostigao novi rekord. Uvoz je premašio izvoz za više od 948 milijardi dolara, saopštilo je Ministarstvo trgovine u Vašingtonu.
Sjedinjene Američke Države su 2021. uvezle za 845 milijardi dolara više robe i usluga nego što su izvezle.
Samo u trgovini sa Kinom deficit je iznosio 382,9 milijardi dolara u 2022. godini, što je povećanje od 29,4 milijarde dolara u odnosu na prethodnu godinu. Trgovinski deficit sa EU iznosio je 203,9 milijardi dolara.
Ogroman trgovinski deficit pokazuje da SAD ekonomski žive iznad svojih mogućnosti – odnosno da troše znatno više nego što proizvode. Međutim, ovu prazninu popunjava uvoz stranog kapitala, jer su SAD kao lokacija takođe veoma tražene među investitorima zbog američkog dolara kao ključne valute.
Bivši američki predsednik Donald Tramp je u više navrata tumačio tradicionalno visok deficit kao znak da njegovu zemlju pljačkaju druge strane zemlje, zbog čega je i zategao trgovinske odnose sa nekima, uključujući Kinu.
Peking je sada pooštrio ton u trgovinskom sporu sa SAD koji tinjao godinama. Na sastanku Svetske trgovinske organizacije (STO), kineski predstavnik je Ameriku nazvao "siledžijom koji krši pravila".
Izjava kineskog izaslanika u STO Li Čeganga bila je reakcija na nedavni potez američke administracije koja je podnela prigovor na presudu STO koja je utvrdila da SAD krše međunarodna pravila u vezi sa carinama na čelik i aluminijum nametnutim tokom Trampovog predsedavanja.
Ni transatlantski trgovinski odnosi nisu bez napetosti. Takozvani Zakon o smanjenju inflacije (IRA) izaziva negodovanje u EU. Ovaj paket subvencija za promovisanje klimatski prihvatljivih tehnologija favorizuje kompanije koje proizvode u Severnoj Americi – što je uznemirilo EU. IRA je prvenstveno usmerena na Kinu, što bi moglo dovesti do novih trgovinskih sporova širom sveta.
