Svet
Može li Kina da pretvori Srbiju u evropski centar visoke tehnologije?
Odnos Beograda sa Pekingom postaje primer strateške autonomije, ocenjuje ekspert Valdaj kluba
"Verujem da Evropa treba da se obrati Kini ne sa strahom i sumnjom, već sa poverenjem i ozbiljnom, otvorenom spremnošću za saradnju", napisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za "Saut Čajna morning post", objavljenom prvog dana njegove državne posete Pekingu krajem maja – posete koju je opisao kao najvažnije putovanje u svojoj političkoj karijeri.
U vreme kada mnoge zapadne zemlje odnose sa Pekingom posmatraju kroz prizmu strateškog rivalstva, Beograd je izabrao drugačiji put – onaj zasnovan na pragmatičnom angažovanju i obostranoj koristi, piše za RT internešenel ekspert Valdaj kluba Ladislav Zemanek.
Tokom posete, kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim priznanjem koje Kina dodeljuje stranim državljanima. Dve zemlje su usvojile dve zajedničke političke izjave, dok je potpisano 23 međuvladina sporazuma i 10 dodatnih dokumenata koji uključuju ministarstva, agencije i kompanije.
Sporazumi otkrivaju pomeranje fokusa sa finansiranja infrastrukture i teške industrije na tehnološku integraciju, industrijsku modernizaciju i dugoročnu stratešku saradnju.
Sa skoro milijardu evra novonajavljenih investicija, Srbija i Kina postavljaju temelje za partnerstvo koje je sve više usmereno na inovacije, a ne samo na građevinarstvo.
Srbija 2030 i potraga za novim modelom razvoja
Za Beograd, poseta je u osnovi bila usmerena na ubrzanje ekonomskog razvoja i sprovođenje "Srbije 2030", nacionalne strategije modernizacije koju je Vučić predstavio u martu. Tokom protekle decenije, Kina je igrala centralnu ulogu u ekonomskoj transformaciji Srbije kroz investicije u transportnu infrastrukturu, energetiku, rudarstvo i proizvodnju.
Projekti poput akvizicije i revitalizacije čeličane u Smederevu i rudarskog kompleksa Bor pokazali su kako kineski kapital može da spase strateški važne sektore, uz očuvanje radnih mesta i industrijskih kapaciteta.
Investicije u auto-puteve, železnice, mostove i energetska postrojenja dodatno će ojačati ekonomske temelje Srbije.
Međutim, danas srpski kreatori politike traže drugačiju fazu razvoja.
Vučić je više puta tvrdio da Srbija mora da prevaziđe ekonomski model zasnovan prvenstveno na jeftinoj radnoj snazi i stranim direktnim investicijama. Umesto toga, zemlja ima za cilj da razvije domaće tehnološke kapacitete, proizvodnju veće vrednosti i veću ekonomsku otpornost. Kina je jedinstveno pozicionirana da podrži tu tranziciju.
Za razliku od mnogih zapadnih mehanizama finansiranja, koji su često sporiji i praćeni opsežnim političkim i regulatornim uslovima, kineske investicije nude brzinu, fleksibilnost i spremnost za uključivanje u velike strateške projekte – upravo ono što je potrebno zemlji koja teži brzoj modernizaciji.
Poseta je stoga označila ne samo nastavak postojeće saradnje, već i kvalitativni pomak ka sektorima za koje se očekuje da će definisati globalnu konkurentnost u narednim decenijama: veštačka inteligencija, napredna proizvodnja, robotika, zelena energija, digitalna infrastruktura i visoka tehnologija.
Izgradnja tehnološkog centra Evrope
Možda najzanimljiviji aspekt novog partnerstva je ambicija Srbije da postane regionalni centar za naprednu tehnologiju i inovacije.
Jedan od najznačajnijih projekata koji se trenutno razmatraju uključuje saradnju sa kineskim tehnološkim firmama u oblasti humanoidne robotike. Ranije ove godine, Vučić je otkrio pregovore sa kineskom kompanijom AGIBOT u vezi sa onim što bi moglo postati prvi evropski proizvodni pogon za servisne robote. Predložena investicija bi navodno uključivala ne samo fabriku robotike, već i centre podataka koji podržavaju razvoj veštačke inteligencije i obuku za mašinsko učenje.
Takav projekat bi bio usko usklađen sa širom ambicijom Srbije da se etablira kao centar za veštačku inteligenciju i superračunarstvo u jugoistočnoj Evropi.
Vlada planira da udvostruči kapacitet nacionalnih centara podataka na jedan gigavat do 2035. godine, proširi državnu digitalnu infrastrukturu i razvije model veštačke inteligencije na srpskom jeziku. Kineska stručnost, finansiranje i transfer tehnologije mogli bi značajno ubrzati ove ciljeve.
Još jedan upečatljiv primer tehnološke saradnje je projekat satelita MOZAIK (MOSAIC). Uz podršku kineske tehničke stručnosti, očekuje se da će prvi srpski satelit domaće izrade biti lansiran 2027. godine, što predstavlja izuzetnu prekretnicu za zemlju sa ograničenim prethodnim iskustvom sa svemirskom tehnologijom.
Istovremeno, geografski položaj Srbije nudi prednosti kineskim investitorima. Kroz mrežu trgovinskih sporazuma, preferencijalni pristup evropskim tržištima, relativno konkurentne troškove proizvodnje i spremnost da se pragmatično angažuje sa međunarodnim partnerima, Srbija se pojavljuje kao potencijalna kapija kroz koju kineski kapital, tehnologija i proizvodnja mogu dostići šira evropska tržišta.
Trgovina, energetika i novo industrijsko partnerstvo
Ekonomske veze između dve zemlje nastavljaju da se produbljuju. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji je stupio na snagu 2024. godine, postao je ključni institucionalni mehanizam za proširenje bilateralne trgovine. Snižavanjem carina i olakšavanjem pristupa tržištu, podstakao je veću ekonomsku razmenu i otvorio mogućnosti za srpski izvoz.
Ipak, Beograd je svestan da sam rast trgovine nije dovoljan. Srbija i dalje ima značajan trgovinski deficit sa Kinom, što odražava širi izazov sa kojim se suočavaju mnoge zemlje u razvoju i ekonomije sa srednjim prihodima. Srpski kreatori politike sve više prepoznaju potrebu da se ide dalje od izvoza sirovina i uvoza gotovih proizvoda.
To je jedan od razloga zašto su kineske strane direktne investicije, iako su i dalje veoma važne, postale selektivnije. Nakon godina brze ekspanzije, tokovi kineskih investicija u Srbiju su opali 2025. godine – ne zato što je njihovo partnerstvo oslabilo, već zato što Beograd sada daje prioritet investicijama u tehnološki intenzivne sektore umesto da se prvenstveno koncentriše na rudarstvo i tešku industriju.
Energetika predstavlja još jednu oblast u kojoj bi kineska saradnja mogla biti odlučujuća.
Srbija se suočava sa složenim izazovom: obezbeđivanjem dugoročne energetske bezbednosti uz istovremenu težnju ka postepenoj dekarbonizaciji. Vlada procenjuje da će između 2028. i 2035. godine biti potrebno više od 14 milijardi evra investicija u energetski sektor. Ove investicije uključuju modernizaciju hidroelektrana, proširenje proizvodnje energije vetra i sunca, nadogradnju gasne infrastrukture i, što je najznačajnije, stvaranje prvog srpskog programa nuklearne energije.
Kineske nuklearne kompanije su već izrazile interesovanje za srpsko tržište, posebno u vezi sa malim modularnim reaktorima, tehnologijom koja se sve više širom sveta posmatra kao praktičan put ka pouzdanoj proizvodnji električne energije sa niskim sadržajem ugljenika. Razgovori u kojima je učestvovala Kineska nacionalna nuklearna korporacija navodno su istraživali moguću buduću saradnju u ovoj oblasti.
Ako se realizuju, takvi projekti bi predstavljali jedan od najznačajnijih tehnoloških skokova u modernoj srpskoj istoriji, ocenjuje Zemanek.
Odbrambeno partnerstvo
Saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane takođe je bila istaknuta u širem kontekstu posete. Politika vojne neutralnosti Srbije zahteva diverzifikaciju partnerstava i izvora nabavke, što Kinu čini sve važnijim odbrambenim partnerom.
Poslednjih godina, Srbija je postala prva evropska zemlja koja koristi nekoliko glavnih kineskih odbrambenih sistema, uključujući rakete srednjeg dometa za protivvazdušnu odbranu HQ-22, sisteme kratkog dometa za protivvazdušnu odbranu HQ-17 i bespilotne letelice CH-92A i CH-95. Dodatno interesovanje, navodno, postoji i za sistem raketa zemlja-vazduh dugog dometa HQ-9B.
Saradnja u oblasti odbrane proteže se izvan nabavki. Srpski i kineski inženjeri su već sarađivali na razvoju sopstvenog drona "pegaz", demonstrirajući potencijal za zajednički tehnološki razvoj, a ne za jednostavne odnose kupac-prodavac. Kako Beograd nastoji da digitalizuje svoje oružane snage i bezbednosne institucije, mogućnosti za saradnju u oblasti veštačke inteligencije, bespilotnih sistema, sajber bezbednosti, tehnologija nadzora i analize podataka verovatno će se proširiti.
Multipolarna budućnost
Kritičari često prikazuju saradnju između Kine i manjih evropskih država kao izvor geopolitičkih tenzija.
Međutim, za Beograd, angažovanje sa Pekingom nije zamena partnerstava sa Evropom ili drugim međunarodnim akterima. Srpski zvaničnici dosledno naglašavaju da kineski projekti dopunjuju, a ne zamenjuju saradnju sa zapadnim partnerima.
Srbiji su potrebni infrastruktura, tehnologija, energetska bezbednost, industrijska nadogradnja i strateška ulaganja. Kina poseduje kapital, stručnost, proizvodne kapacitete i dugoročni horizont planiranja da pomogne u njihovom ostvarivanju.
Rezultati Vučićeve majske posete ukazuju na to da obe strane prepoznaju ovu konvergenciju interesa.
"Čelično prijateljstvo" na koje se često pozivaju kineski i srpski lideri često se u inostranstvu odbacuje kao diplomatska retorika. Međutim, sve više odražava opipljivu stvarnost. Od laboratorija za veštačku inteligenciju i fabrika robotike do satelita, nuklearne energije i naprednih odbrambenih tehnologija, partnerstvo se kreće u oblasti koje će definisati ekonomsku i stratešku moć u dvadeset prvom veku.
Za Srbiju, cilj je brza modernizacija, ekonomska otpornost i dugoročna stabilnost. Kina vidi Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera, spremnog da teži saradnji koja je zasnovana na međusobnom poštovanju i zajedničkom razvoju.
U svetu koji sve više oblikuju fragmentacija i geopolitička sumnja, to je možda najvažnija poruka koja dolazi iz Beograda i Pekinga: nacije ne moraju da biraju između suvereniteta i saradnje. Zajednički interesi i opipljivi rezultati mogu pretvoriti strateška partnerstva u moćne instrumente modernizacije i dugoročne stabilnosti.
Live
